Diplomata Zoran Milivojević rekao je da usvajanje Deklaracije o zajedničkoj budućnosti srpskog naroda predstavlja institucionalizaciju jednog srpskog otpora i jedne potrebe Srba da štite svoje nacionalne interese. Smatra da je pokušaj revizije Dejtona proizeo potrebu srpskog naroda da nađe formulu za svoj opstanak, da pruži otpor, kaže Milivojević. Ističe da je legitimno pravo da srpska obeležava i 9. januar i 15. februar kao praznik.
Zaštita nacionalnih interesa, jedinstvo, privredna saradnja, čuvanje tradicije. U najkraćem ciljevi su postavljeni na prvom Svesrpskom saboru održenom juče. U Beogradu vlade Srbije i Republike Srpske usvojile su Deklaraciju o zajedničkoj budućnosti srpskog naroda.
Diplomata Zoran Milivojević Dobro jutro i dobrodošli rekao je da usvojena Deklaracija predstavlja institucionalizaciju jednog srpskog otpora i jedne potrebe Srba da štite svoje nacionalne interese na jedan organizovan način.
“To je demonstrirano u slučaju rezolucije o Srebrenici, gde su prvi put Beograd i Banjaluka delovali kao jedan tim usaglašeno i imali su u vidu pre svega taj državni nacionalni interes. Kad kažem državni, mislim na Srbiju, a kad je reč o Republici Srpskoj, imam u vidu status Republike Srpske u okviru izvornog Dejtonskog sporazuma“, kaže Milivojević.
Prema njegovim rečima, postoje potreba već neko duže vreme da se taj interes zaštiti i da se to institucionalizuje.
Podseća da su specijalni odnosi Srbije i Srpske definisani mirovnim Dejtonskim sporazumom.
“Sve ovo što je predviđeno deklaracijom se podudara sa onim što ti odnosi i dozvoljavaju. Dozvoljavaju nacionalnim zajednicama u Bosni i Heckovi da sarađuju sa matričnim državama. Isto važi recimo i za Hrvate“, kaže Milivojević.
“Rezolucija o Srebrenici kvari ambijent koji je bio”
“Rezolucija o Srebrenici kvari čak i onaj ambijent koji je pre bio. I dovodi u pitanje stabilnost Bosne i Hercegovine. A opet ta rezolucija je izazvala potrebu Srba da se na neki način brane. Niko ovde juče nije doveo u pitanje teritorijalni integritet”, kaže Milivojević.
Smatra da je pokušaj revizije Dejtona proizeo potrebu srpskog naroda da nađe formulu za svoj opstanak, da pruži otpor.
“Zbog toga u Deklaraciji čak imate i referenciju, potreba da se sve one nadležnosti koje Republika Srpska ima na osnovu mirovnog sporazuma, koji je važeći i na kome opstaje Bosna i Hercegovina, koji je i Ustav Bosna i Hercegovine, da se te nadležnosti poštuju“, rekao je Milivojević.
Privuklo je pažnju i odluka da će Republika Srpska proslavljati 15. februar.
Milivojević kaže da 9. januar će i dalje biti obeležavan, ali će se obeležavati i Dan državnosti 15. februara.
“To je legitimno pravo. 9. januar je dan kada se stvorila Republika Srpska i to je legitimno pravo srpskog naroda da se taj datum obeležava. A što se tiče Sretenja to je taj izraz želje srpskog naroda da ima vezu sa matičnom državom“, istakao je milivojević.
Postoji još jedna tačka koja se tiče formulacije, odnosno korišćenja pune formulacije Južna pokrena, odnosno Kosovo i Metohije, u svim zvaničnim obraćanjima.
“Ova formulacija je upućena i za unutra i za spolja. Osnova je Rezolucija 1244. Osnova je ono što je crvena linija granica odbrane državnih i nacionalnih interesa Srpskog naroda u celini. Morate da branite državu koju imate“, napomenuo je.
Ukazao je da promenom reči, izbacivanjem nekih pojmova vi degradirate osnov nečega.
“Dakle, državu Srbiju ćete zvati država Srbije, Kosovo i Metohije ćete zvati Kosovo i Metohije, Vojvodina ćete zvati Vojvodina i tako dalje. Morate se držati onoga što je osnova vašeg postojanja, i zbog toga, ja mislim da je to s pravom rečeno, Mi smo počeli da koristimo termin koji je nametnut, dakle, samo Kosovo. Termin koji je nametnut u pokušaju da se potvrdi kosovska državnost, da se potvrdi nasilna secesija, jednog dela naše teritorije. I mislim da je ta potreba potpuno na mestu“, objasnio je Milivojević.
