Kosovska vlada koja je početkom prošle godine pokrenula proces eksproprijacije u opštinama Zubin Potok i Leposavić na severu Kosova proglasivši jedan deo nepokretne imovine “od posebnog javnog interesa”, odluku je usvojila kao konačnu 30. maja.
Razlika u odnosu na preliminarnu je ta što su neke parcele izuzete, jer je sud odlučio u korist građana. Međutim, radi se samo o nekoliko hektara zemlje manje, u odnosu na ukupnu površinu parcela koja iznosi skoro 140 hektara.
Ambasade Kvinte na Kosovu, zajedno sa Kancelarijom EU i Misijom OEBS u zajedničkom saopštenju izrazile su žaljenje zbog odluke Vlade Kosova da finalizuje eksproprijaciju preko sto parcela zemlje u ovim opštinama, dok je Vlada Kosova kritike iz saopštenja odbacila i ocenila da je pogrešno u njemu navedeno činjenično stanje i pravna ocena “koja nije argumentovana”.
Kvinta, EU i OEBS su naveli da je nekoliko misija prethodno podelilo sa Vladom Kosova procene stručnjaka koje ukazuju da je vlada prekšrila sopstvene zakone i propise zbog proceduralnih i tehničkih nedostataka tokom procesa.
U izjavi su napomenuli i da je kosovski pravosudni sistem identifikovao slične pravne zabrinutosti i da je neophodno da vlada uloži napore kako bi osigurala da aktivnosti eksproprijacije budu u skladu sa zakonom. Pozvali su da se u potpunosti poštuju prava vlasnika imovine i zainteresovanih strana. Smatraju i da nacrt zakona o eksproprijaciji nije u skladu sa obavezama koje je Kosovo preuzelo prema Ahtisarijevom planu i pozvali vladu da potvrdi svoju posvečenost principima Ahtisarija uključujući zaštitu i promociju prava nevećinskih zajednica.
U reakciji na saopštenje kosovska vlada kaže da je isključila iz procesa eksproprijacije zemljišta vlasnika koji su predmete dobili na sudovima, ali da većina nije mogla da dokaže vlasništvo.
Vlada u reakciji navodi i da eksproprijaciju treba posmatrati u smisli zakonitosti, ljudskih prava i javnog interesa, a ne u smislu etničke pripadnosti građana, izražavajući zabrinutost što su u zajedničkoj izjavi zemalja Kvinte, EU i OEBS-a opštine koje su predmet eksproprijacije označene kao “opštine sa srpskom većinom”.
Advokat Nebojša Vlajić koji zastupa građane u sudskim procesima, smatra da je suština jedne ovakve konačne odluke da se sve što je duboko osporovano kao nezakonito, proglasi za ispravno i zakonito, a da to nikako nije.
Svi sudski postupci nisu završeni, potvrdio je Vlajić, ali pojedini vlasnici su uspeli da izdejstvuju pravosnažnim putem izuzeće svoje imovine, koja nije obuhvaćena finalnom odlukom vlade, potvrdio je.
Objašanjava da je odluka postala konačna danom objavljivanja u Službenom glasniku, pa samim tim predstavlja osnov da se Kosovo uknjiži kao vlasnik imovine. Prema rečima advokata odluka mu nije dostavljena, kao ni samim vlasnicima parcela, čime je prekoračen rok od pet dana da svaki vlasnik dobije odluku.
Na osnovu svega navedenog, budući da nisu obavešteni, mnogi vlasnici nisu ni svesni da su pogođeni ovom odlukom, odnosno da je njihova imovina predmet eksproprijacije.
Advokat Nebojša Vlajić za Radio Mitrovica sever kaže da je pravo na žalbu oštećenih u procesu eksproprijacije samo privid i objašnjava da građani u svojoj žalbi mogu samo da osporavaju visinu utvrđene naknade, a ne zakonitost i pravilnost eksproprijacije. Međutim, građani ne znaju ni koliko treba da im se isplati, budući da toga u odluci nema, dodao je.
“Kako možete osporavati naknadu, a da ne znate kolika je”, navodi Vlajić smatrajuči da je pravo na pravni lek u najnovijoj odluci Vlade Kosova “praktično iluzoran” i da može biti pogođen svako ko u svom vlasništvu poseduje zemljište.
On ističe da je praksa da se ukoliko je nužno proces eksproprijacije najpre vrši nad društvenom imovinom, a da se koliko god je moguće ispoštuje pravo privatne svojine. I pod pretpostavkom da kosovska vlada treba da gradi to što je naumila, Vlajić navodi da nije morala da otuđuje privatnu zemlju, jer u obe opštine ima dovoljno zemljišta koja je društveno vlasništvo.
“Mogla je da se ograniči na tu imovinu, a ne da oduzima zemlju građanima koji vekovima i generacijama istu koriste kao porodično imanje”, kaže i naglašava da bi vlada koja ima konačnu odluku trebalo da ubedi da je postupak pošten i pravičan, ali da “do sada mi takvo ubeđenje nismo mogli da steknemo”.
Međutim vlada u najnovijem saopštenju navodi da izgradnja infrastrukturnih projekata, koja uključuje policijske stanice, će pomoći u sprečavanju nasilja, borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije i da je reč o legalnim i legitimnim ciljevima koji “doprinose jačanju sprovođenja zakona i pre svega, bezbednosti građana koji su dugo bili izloženi nasilju i teroru kriminalnih grupa”.
Proces ekspropcijacije Vlada Kosova je pokrenula nakon izlaska Srba iz institucija Kosova, a građani su samim početkom procesa izražavali duboko nezadovoljstvo, organizovali proteste, okupljanja, dežurstva kod svoje imovine, učestvovali na javnim debatama, za koje su tvrdili da su zakasnele. Raspravama su pored građana čij je imovina predmet eksproprijacije, učestvovali i politički predstavnici, pravni zastupnici i predstavnici nevladinih organizacija.
Predstavnici Odeljenja za eksproprijaciju su tada rekli da će zemljište biti korišćeno u svrhu izgradnje puteva, postavljanja „optičkih kablova, ekonomskog razvoja, povećanja bezbednosti, a sve za dobrobit samih građana i dece“, tvrdeći da je sve od javnog interesa.
Ovo pitanje našlo se i u izveštaju izvestiteljke Parlamentarne skupštine Saveta Evrope za Kosovo Dore Bakojanis.
