Promocija priručnika za učenje srpskog i albanskog jezika “Reči kojma nije potreban prevod” i zbirke “Baza fraza” održana je danas u Barabar centru u Prištini, u organizaciji NVO Centar za afirmativnu društvenu akciju (CASA).
Rečnik izraza kojima nije potreban prevod nam poručuje da svako od nas u startu, bez ikakvog učenja, zna bar 1.200 reči na srpskom odnosno albanskom jeziku. Uglavnom se radi o rečima turskog, latinskog ili grčkog porekla. Energija, anđeo, panika, satira, taktika – neke su od njih.
Fraze, poput – biti trn u oku, naći zajednički jezik, tražiti dlaku u jajetu – samo su neke od 400 idioma koji i u jednom i u drugom jeziku su potpuno istovetne konstrukcije iako se ova vrsta složenih rečeničnih struktura gotovo nikada ne prevodi bukvalno. Kada su u pitanju srpski I albanski jezik, to ja, naprotiv, jako česta pojava. Čak i pri izgovoru, imaju sličnu melodiku i fonetiku.
Autorka ovih priručnika lingvista Nora Bezera smatra da je bilingvalnost velika prednost, da olakšava komunikaciju među ljudima, ali i da savladavajući jezik zajednice sa kojom živimo, zbližavamo se sa njenom kulturom, običajima i mentalitetom. Počinjemo da bolje razumemo društveno – kulturološki koncept po kome ta zajednica funkcioniše i automatski osećamo veću bliskost i slobodu.
“Znanjem jezika vi zapravo obogaćujete sebe i na drugim nivoima u kulturološkom, istorijskom smislu, a to doprinosi boljem razumevanju, višoj toleranciji, jer mnogi nesporazumi su nastali zato što se nismo razumeli, nismo znali jezik jedni drugih. Bolje ćemo razumeti sve brige i probleme i na kraju ćemo shvatiti da su zapravo isti”, poručila je Bezera.
A da bismo u tome uspeli, dodaje, najpre je neophodno osloboditi se pogrešnog uverenja da ćemo, učeći novi jezik, nauditi svom identitetu.
„Ne treba se plašiti novog, ne treba se plašiti da ćete ako učite albanski ili srpski jezik izgubiti vaš identitet. Treba da to posmatrate kao nešto što će vas obogatiti, ne samo u jezičkom smislu, već poznavanjem jezika jedne zajednice upoznajte njenu kulturu, tradiciju i istoriju. Verujem da bi to doprinelo boljem razumevanju i višem stepenu tolerancije među zajednicama”, poručila je Bezera.
Napominje da starije generacije Albanaca znaju srpski jezik, ali mlađe generacije kako iz srpske tako i iz albanske zajednice, ne govore niti razumeju jezik suseda. Prema mišljenju lingvistkinje, to je zbog međusobne izolovanosti. Jedini način na koji oni komuniciraju podrazumeva korišćenje engleskog jezika.
Srpski i albanski jezik nisu srodni jer potiču iz dve potpuno različite porodice jezika. Gramatike i jednog i drugog su prilično složene, ali ne i nesavladive, naročito kada se uzme u obzir fizička bliskost dva naroda i kontinuitet izloženosti jezicima.
Na promociji, o značaju poznavanja oba službena jezika na Kosovu, govorila je i profesorka srpskog jezika i književnosti i lektorka za srpski jezik Sanja Vuković koja takođe smatra da je nužno upoznati jezik ljudi sa kojima živimo. Dodaje da je dobro to što su do sada na raspolaganju bile platforme za učenje srpskog odnosno albanskog jezika, poput VOCUP, kao i sporadične edicije priručnika i rečnika. Ipak, formalno obrazovanje bi kud i kamo bilo bolji način za sveobuhvatno savladavanje jezika na nivou celog društva.
“Zaista je neophodno da počnemo da učimo jezike jedni drugih, ne da ih učimo kroz neformalne kurseve i različite platforme koje su svakako dobrodošle, ali je potrebno da srpski i albanski jezik uđu u formalno obrazovanje, bilo kao izborni ili fakultativni predmeti i u jednom i drugom obrazovnom sistemu”kaže Vuković.
Ne siključuje odgovornost političkih subjekata i predstavnika vlasti koji bi otvorenije i glasnije trebalo da zagovaraju ideje koje podrazumevaju zbližavanje na nivou prevazilaženja jezičke barijere.
“Potrebno je da političari postanu svesni njihove odgovornosti u svemu ovome, da pozovu i objasne narodu, mladima i starima, da je učenje jezika okruženja, srpskog i albanskog potreba, a ne izdaja bilo kakvih nacionalnih interesa, već način na koji ćemo približiti jedni druge i prevazići sve prepreke koje nase dele”, poručila je Vuković.
Na promociji, prisutne je pozdravio izvršni direktor NVO Centar za afirmativnu društvenu akciju (CASA) Miodrag Marinković, istakavši da je rečnik koji je danas predstavljen javnosti, doživeo svoje treće izdanje, te da je međusobno savladavanje jezika, preduslov normalnog suživota.
Publikacije „Baze fraza“ i „Reči kojima nije potreban prevod“ autorke Nore Bezere i Tamare Stanković realizovane su u okviru projekta Barabar centra, uz podršku Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK).
