Odsustvo normalizovanih odnosa Beograda i Prištine može da dovede do ozbiljnog sukoba sa regionalnim implikacijama, ocenio je lord Mark Lankester u izveštaju koji je predstavio na sednici Parlamentarne skupštine NATO-a. Navodi da je u BiH na delu politički zastoj koji ugrožava Dejtonski sporazum. Širenje EU u regionu ključno sredstvo da se dođe do napretka, smatra Lankester.
Izvestilac za nacrt izveštaja “Zapadni Balkan – obnovljeni bezbednosni izazovi na vratima NATO-a”, lord Mark Lankester založio se za posvećivanje veće pažnje rešavanju spora Beograda i Prištine, i političkom zastoju u Bosni i Hercegovini.
U nacrtu izveštaja, u kojem, kako je naveo, ukazuje na uzroke glavnih bezbednosnih izazova u regionu, a koji je predstavio na zasedanju Parlamentarne skupštine NATO-a u Sofiji, kaže da je ključno sredstvo da se to učini napor da se olakša širenje Evropske unije u regionu.
Kfor, prema njegovom mišljenju, mora da dobije veću podršku, a “saveznici da pronađu nove načine i sredstva da prošire vojnu saradnju sa regionom”.
U nacrtu izveštaja, Lankester ocenjuje da odsustvo normalizovanih odnosa između Beograda i Prištine izaziva pretnju ozbiljnog sukoba sa potencijalnim regionalnim implikacijama.
“Zaustavljen dijalog o KiM, politička paraliza u BiH”
Kada je reč o BiH, on smatra da politička paraliza u Bosni i Hercegovini ima latentni potencijal da sruši Dejtonski sporazum.
“Zaustavljen dijalog Beograda i Prištine i nametnuta politička paraliza u BiH sprečavaju napredak Srbije, BiH i procesa pridruživanja Kosova EU”, navedeno je u nacrtu izveštaja.
Istaknuto je i da to ostaje glavni faktor regionalne nestabilnosti i blokira efikasnu regionalnu ekonomsku integraciju.
Primedbe Srbije
Iz Skupštine Srbije prethodno je saopšteno da su tokom sastanka članova delegacije Skupštine Srbije u Parlamentarnoj skupštini NATO sa lordom Lankesterom narodni poslanici izneli niz komentara na tekst izveštaja, posebno na deo koji se odnosi na situaciju na KiM.
Lordu Lankasteru su uručene detaljne primedbe i komentari delegacije Srbije, koje se, pored ostalog, odnose na potrebu da se zauzme nepristrasan odnos prema KiM, koji bi bio u skladu sa deklarisanom politikom NATO-a prema ovom pitanju.
Ukazano je da izveštajem nisu obuhvaćeni podaci o nasilju kojem su Srbi na KiM u kontinuitetu izloženi, usled niza jednostranih poteza Prištine i istaknuto je da Priština ne ispunjava obaveze preuzete Briselskim sporazumom, te da već 11 godina nije formirana Zajednica srpskih opština.
Delagacija Srbije je podsetila da su, u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, pripadnici misije Kfora jedine legitimne oružane snage, te je stoga transformacija “kosovskih bezbednosnih snaga” u suprotnosti sa međunarodnim pravom, navedeno je u saopštenju.
Zahtev Prištine
Na agendi prolećnog zasedanja PS NATO koje se održava u Sofiji nalazi se, između ostalog, i zahtev Prištine da postane pridruženi član, nakon što je odluku o tome u martu doneo Stalni odbor Parlamentarne skupštine NATO-a.
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić uputila je pismo šefovima svih delegacija članica i pridruženih članica u Parlamentarnoj skupštini NATO-a, u kojem je ukazano da bi dodeljivanje statusa pridruženog člana neupitno predstavljalo nagradu za Prištinu koja kontinuirano vrši nasilje i sistemsku diskriminaciju nad Srbima na KiM, kao i za opstruisanje Briselskog dijaloga.
