U crkvi Svetog Nikole u Prištini je liturgijom i rezanjem slavskog kolača proslavljena hramovna slava. „U ovom hramu treba da se radujemo svagda i na svemu da zahvaljujemo jer upravo ovde nalazi se spasenje“, rekao je u besedi prištinski namesnik Đorđe Stefanović koji je služio liturgiju uz sasluženje sveštenstva Eparhije raško-prizrenske.
„Čitav smisao našeg života, našeg spasenja jeste put Hristos, istina i život koji mi trebamo i upravo idemo. Ali hodajući tim putem spasenja mnogi pokušavaju da nas skrenu i da nas usmere na neki drugi pogrešan put. Ali, ovaj narod pravoslavni, narod kosovskometohijski, narod stradalni, narod prognani, narod raspeti je upravo našao i zna svoj put, a to je put Bogočoveka. Tako je i danas ovaj narod došao upravo u crkvu jer zna da je u crkvi spasenje, kao što je u starom zavetu bilo spasenje onima koji uđu u lađu, u Nojevu barku. Tako znamo i danas, kada se sabiramo ovde, upravo u crkvi imamo spasenje“, kazao je otac Đorđe i podsetio da se danas slavi jedan od najvećih svetitelja – čudotvorac Nikolaj Mirlikijski.
„On je onaj koji je čitavo bogatstvo ostavio i otišao u pustinju za Hristom. On je onaj koji je svoje bogatstvo i sve što je imao podelio siromasima i služio njima. On je onaj koji je pretrpeo Dioklecijanova gonjenja. On je onaj koga slavimo svakog četvrtka, koga Hristos i Bogorodica obukoše u omofor. On je onaj koji je našem kralju Stefanu Dečanskom vid vratio. On je onaj koji je sve talente umnožio i upravo sva blaženstva jevanđeljska ispunio i nama osvetlio i popločao put ka Bogočoveku. Tako sabrani u ovom hramu znamo jer Gospod nam govori: ‘Gde su dvoje ili troje sabrani u ime moje, tu sam ja sa njima“, dodao je prištinski namesnik.
„Želim da čestitam najpre praznik svima vama sabranim, onda svečarima i najpre sveštenicima koji ovde služe u ovom hramu i koji su služili upravo Bogočoveku Hristu i Svetom Nikolaju Mirlikijskom – čudotvorcu. Treba da svagda se radujemo, da se nadamo i da se molimo da nas Gospod i Sveti Nikolaj održe na ovom putu stradanja i iskušenja, jer nas sa svih strana iskušenja nažalost i napadaju, a znamo da posle stradanja i iskušenja dolazi vaskrsenje i dolazi radost, jer sam Gospod govori onima koji ga ljube: ‘Ja sam s vama, ko će protiv vas‘“, dodao je on.
„Priština je moj grad“
Liturgiji je prisustvovalo nekoliko desetina vernika sa centralnog Kosova i iz centralne Srbije. Mnogi od njih su nekadašnji žitelji Prištine.
„Osećaj je povratnički, ja smatram Prištinu mojim gradom i ovu crkvu mojom. Treba obeležavati i dati do znanja da smo mi ovde i da ćemo uvek biti ovde“, rekao je Milan Velić.
„U svoju Prištinu smo došli, uvek Prištevci. Gde god da se nalazimo, mi smo duhom uvek u Prištini. Svake godine dolazimo i čestitamo slavu svima. Ranije je bilo više naroda, ali mi i dalje dolazimo i dolazićemo dok možemo. Voleo bih da i mnogi drugi koji nisu dolazili, da dođu i vide da je mnogo lepo doći u svoj zavičaj“, kazao je Momčilo Lazić.
„Osećaj je fenomenalan. Ja sam kršten u ovoj crkvi i znamo šta je sve ona preživela tokom martovskog pogroma. Lepo je da ponovo ovde sija punim sjajem, da smo mi tu, da dolazimo na liturgije, na ove velike praznike“, naveo je Aleksandar Milić.
„Imam želju da dolazim, ali kada dođem to nije kao što je nekada bilo. Ja imam 78 godina, dok mogu dolaziću, tu su nam i grobovi. Priština nije ista, neprepoznatljiva je, sasvim je drugačija. Ipak su 24 godine prošle“, rekla je Tatjana Mališić.
„Za mene je ovo poseban osećaj. Ovo je veliki dan, a ujedno i tužan zato što je mali broj ljudi u crkvi i koji uopšte dolazi, ali i mali je broj Srba koji živi ovde. Ranije je bila puna crkva, ali od 2005. godine dolaze ljudi organizovano iz Beograda“, kazao je Srđan Pantić.
Predsednica opštine Gračanica Ljiljana Šubarić čestitala je praznik svim vernicima.
„Jutros smo se okupili u ovom hramu, okupio nas je Sveti Nikola da se pomolimo za zdravlje i spasenje našeg naroda. Još smo tu da se pomolimo Bogu da nam da snagu i volju da izdržimo ove teške dane i izazove sa kojima se suočava srpski narod na Kosovu i Metohiji“, rekla je ona.
Slavski kolač i trpezu je pripremio Lazar Velić, dok će naredni domaćin biti Saša Jančetović.
Crkvu Svetog Nikole u Prištini sagradili su na temeljima srednjovekovnog srpskog manastira pravoslavni Srbi iz tog grada i okoline 1833. godine. Hram je posvećen spomenu na prenos moštiju Svetog Nikole.
Zapaljen je u pogromu 17. marta 2004. godine kada su pali svod i kupola crkve, pa je tada veći deo zidnog slikarstva oštećen ili potpuno uništen, a sagoreli su i retki duborezni ikonostas u orahovom drvetu, desetine ikona i celokupna crkvena arhiva. Hram je obnovljen u periodu od 2005. do 2008. godine.
