O pokušaju Prištine da se domogne članstva u Savetu Evrope, Milovan Drecun, predsednik skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove rekao je da se radi o proverenom političkom manevru Prištine, koji neće doneti rezultate.
Drecun je rekao za RTS da Kurti pokušava da manevriše i da jeftinim političkim igrama pokuša ipak da dobije članstvo u Savetu Evrope, a da ne bude nateran da formira Zajednicu srpskih opština.
“Prvo što treba imati u vidu je ponašanje Aljbina Kurtija. Njemu je ovo izborna godina. On želi da dobije još jedan mandat. Ovaj postojeći mandat je dobio prvenstveno na obećanju da neće formirati nikakvu Zajednicu srpskih opština i da za njega Briselski sporazum ne postoji. Gradeći jednu snažnu antisrpsku politiku, podižući tu antisrpsku retoriku, jačajući ekstremne Albance u napadima na Srbe, terorisanjem Srba jednostranim potezima koji su upereni protiv opstanka srpskog naroda“, kaže Drecun.
Prema njegovim rečima, Kurti je pridobio sve veću podršku albanskog biračkog tela, posebno među mladim Albancima.
“Ako bi sada odjednom prihvatio ono na čemu insistira ovih nekoliko godina, da nema formiranja ZSO, da napravi bilo kakav korak, on bi izgubio značajnu podršku i bio bi napadan od strane opozicije koja ga sada već kritikuje da je navodno prihvatio formiranje ZSO, ali da to krije zbog izbora“, ocenio je Drecun.
Podsetio je da smo imali poziciju Nemačke, čiji je šef delegacije u Savetu Evrope rekao da Kosovo ispunjava suštinski sve uslove za članstvo u Savetu Evrope. Međutim, kada se suočila sa otporom jednog broja država, onda je Nemačka promenila stav i zatražila da se predlog statuta, nacrta statuta, koji je Lajčak uradio sa svojim timom, pošalje Ustavnom sudu.
Predsednik Vučić je na samitu u Kotoru rekao da će Zapadni Balkan čekati još šest godina na EU. Drecun je ocenio da zbog promena na globalnom planu u vezi sa ratom u Ukrajini i zbog veoma snažnog kineskog ekonomskog upliva na stari kontinent, EU želi da što je moguće više veže region Zapadnog Balkana za sebe.
“To se radi na dva plana. Jedan je ekonomski, gde se pokušava da se stvori tržište između zemalja Zapadnog Balkana, koje bi funkcionisalo gotovo na identičan način kao što funkcioniše u EU, koje bi takođe evro koristile kao platežno sredstvo, što bi smanjilo troškove poslovanja i transporta robe za čak sedam odsto, i to bi bila velika ušteda ovim zemljama. I drugi pravac u kome EU deluje, to su reforme koje prvenstveno podrazumevaju jačanje vladavine prava, podizanje demokratskog kapaciteta institucije u zemljama Zapadnog Balkana, borbu protiv kriminala i korupcije“, rekao je Drecun.
Kada je reč o rezoluciji o Srebrenici koja bi trebalo da bude 23. maja na dnevnom redu u UN, Drecun kaže da ima više od 60 zapadnih zemalja koje će verovatno, glasati za tu rezoluciju, a od pre neki dan imamo odluku organizacije Islamske države i Islamske konferencije, gde je 50-ak država koje će takođe podržati ovu rezoluciju.
“Ako recimo to samo saberete, dolazi se bar do brojka od stotinak zemalja. Naravno da neke zemlje shvataju koliko je ovo težak problem i koliko će biti veoma teške posledice, te zemlje razumeju da se međunarodno pravo često koristi na selektivan način“, kaže Drecun.
Napomenuo je da nekima i dalje smeta Republika Srpska i imaju ideju da se Republika Srpska svede na neku marginu koja praktično ne bi značila ništa i koja bi se utopila u Federaciju, odnosno u BiH koja bi bila pod izrazitom dominacijom Bošnjaka, odnosno bošnjačkog rukovodstva.
“Izgleda da nekome nije cilj da se situacija na Balkanu stabilizuje, da se razvija u pozitivnom pravcu, nego se podgrevaju stare rane“, istakao je Drecun.
