Na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici održan je Nacionalni seminar prve kategorije na temu „Savremeni pristup metaboličkom sindromu“, namenjen zdravstvenim radnicima, u cilju poboljšanja kvaliteta zdravstvene zaštite i zdravstvenih usluga.
Metabolički sindrom nije bolest, već skup nekoliko kliničkih stanja. Gojaznost i sedanterni način života glavni su preduslovi da bi jedna osoba ušla u stanje metaboličkog sindroma, kaže za Radio Mitrovica sever gastroenterolog prof. dr Srbislava Milinić, upravnica Centra za kontinuiranu medicinsku edukaciju, koji je ujedno i organizator seminara.
Prof. dr Milinić naglašava da gojaznost nije posledica metaboličkog sindroma, već njegov glavni uzročnik.
„Metabolički sindrom je stanje u kome imamo povećanu telesnu težinu, poremećaj metabolizma lipida, dakle uvećanu masnoću, zatim imamo probleme sa insulinom – tzv. insulinsku rezistenciju i uz sve to idu i kardiovaskularni poremećaji kao što je povišen pritisak – hipertenzija. Skup svih tih stanja, predstavlja metabolički sindrom“ kaže prof. dr Milinić.
Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da trenutno metabolički sindrom ima četvrtina svetske populacije. Najpodložniji su mu gojazni, starije osobe, a u poslednjih nekoliko godina se procenjuje da 40% žena u menopauzi razvije ovaj sindrom.
U svetu medicinske nauke postoje četiri definicije metaboličkog sindroma. Razlikuju se u detaljima ali sve imaju istu polaznu tačku – što veći obim struka, bliži ste metaboličkom sindromu. Kod muškaraca, obim struka ne bi trebalo da pređe 90, a kod žena 85 cm.
„Gojaznost je uzrok ovih poremećaja koji se odražavaju na kardiovaskularni sistem, izazivaju pojavu masne jetre, deluju na hormonski status itd. Ipak, valja naglasiti da metabolički sindrom imaju i ljudi koji nisu gojazni, ali imaju ostale probleme, poput hipertenzije, problema sa insulinom, masnu jetru itd.“ objašnjava prof. dr Milinić.
Podseća da je gojaznost izuzev kada je posledica nekih specifičnih oboljenja, direktna posledica nepravilne ishrane i nedostatka fizičke aktivnosti.
Zanimljiva je činjenica da su etnička i rasna pripadnost takođe faktor rizika, jer su istraživanja utvrdila da su metaboličkom sindroma najpodložniji Latinoamerikanci i Afroamerikanci.
Prema rečima prof. dr Milinić, današnji seminar je namenjen lekarima i kompletnom zdravstvenom osoblju kako bi oni mogli na vreme da prepoznaju sindrom, jer je trenutak otkrivanja njegovog prisustva, jako važan za dalju prognozu.
„Neka stanja se mogu popraviti ili se može zaustaviti progresija. Mora se lečiti hipertenzija, mora se regulisati telesna težina i što pre početi sa pravilnom ishranom i fizičkom aktivnošću“ poručuje naša sagovornica.
Na današnjem seminaru, pored prof. dr Srbislave Milinić, predavači su bili i prof. dr Slavica Pajović, prof. dr Tatjana Novaković, dr Aleksandra Balović i prof. dr Snežana Lazić.
