Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Svetog Vasilija Ostroškog Čudotvorca. U crkvenom kalendaru ovaj svetitelj je obeležen crvenim slovom, a dosta vernika ga uzima za krsnu slavu.
Njegove mošti čuvaju se u manastiru Ostrog u Crnoj Gori kao velika svetinja, više od 300 godina, i mesto su hodočašća za vernike svih religija.
Rođen kao Stojan Jovanović u selu Mrkonjiću u hercegovačkom Popovom Polju 1610. godine.
Sveti Vasilije zamonašio se u trebinjskom manastiru Uspenija Bogorodice. Ubrzo je postao episkop. Najpre je boravio u Tvrdošu, a potom prelazi u Ostrog.
Neumoran u molitvama, postu i fizičkom trudu Sveti Vasilije mirno se upokojio na današnji dan 1671. godine.
Veruje se da su njegove mošti čudotvorne, pa ljudi svih konfesija dolaze da im se poklone i mole za isceljenje najtežih bolesti.
Tradicionalni dan velikog okupljanja vernika je 12. maj, ali i Trojičin dan, kada se održava Veliki narodni sabor u Ostrogu.
Život Svetog Vasilija bio je u stalnoj opasnosti od Turaka, a bio je proganjan i od militantnih rimokatoličkih misionara i prelata. Bio je svrgavan sa mitropolitskog prestola u Trebinju od strane lažnog episkopa unijate Savatija 1641. godine. Izlagan je bahatostima plemenskih knezova i neposlušnih uskočkih četovođa. Međutim, stizao je svuda gde su ga vodili zadaci arhiepiskopske službe, od Mostara, Trebinja, Bileće i Herceg Novog do Pljevalja, Morače, Onogošta, Pješivaca i Bjelopavlića.
Kao arhijerej živeo je u manastiru Tvrdoš i odatle utvrđivao u pravoslavlju svoje vernike. Kada su Turci razorili Tvrdoš, bežao je na Svetu goru, ali ga je narod u Bjelopavlićima zaustavio uz obećanje da će mu svako davati po mericu pšenice za izdržavanje.
Svetitelju u čast podignute su i brojne crkve zadužbine. U Beogradu, u crkvi cara Konstantina i carice Jelene na Voždovcu, čuva se omofor Svetog Vasilija.
Slavi se i kao krsna slava.
Po narodnom običajnom kalendaru, danas se ne rade teški poslovi, ali valja da se očisti kuća, kako bi, veruje se, čitave godine u domu vladali harmonija i mir.
