Direktorka Nove društvene inicijative Jovana Radosavljević izjavila je u Vašingtonu da strahuje da bi zbog promene fokusa međunarodne zajednice u 2024. na Kosovu moglo da bude novih eskalacija.
“Koje dodatno mogu da poremete sliku i stanje međuetničkih odnosa i nadu da se oni na bilo koji način poprave. Ovo jeste, na neki način, apel međunarodnoj zajednici i političkim elitama da razmisle na koji način možemo da izađemo iz ove krize”, ukazala je Radosavljević u intervjuu Glasu Amerike.
Navodi da je sagovornicima u Vašingtonu, među kojima su bili odlazeći izaslanik američke administracije za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar i glavna zamenica pomoćnika državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Juri Kim, prenela situaciju u kojoj se kosovski Srbi nalaze.
“Moram priznati da je situacija jako loša i svakog dana je sve gora i gora. Period od poslednje tri godine je vreme konstantne krize u kojoj se nalazi srpska zajednica – primarno na severu, ali posledično i na jugu, odnosno u ostalim delovima Kosova. Imamo jedan kontrinuirani proces ulaženja iz krize u krizu koje se ne rešavaju i samo se gomilaju”, ističe sagovornica Glasa Amerike, navodeći da život ljudi postaje neizdrživ, čak i, kako kaže, lišen dostojanstva.
“Tako da se mnogi odlučuju da napuste sever i ostale delove Kosova gde žive zarad bolje budućnosti, ekonomske stabilnosti i bolje bezbednosti. Nažalost, u ovoj godini koja je trebalo da bude ozbiljna prekretnica i presudna, kako su to poručivali međunarodni zvaničnici, pažnja je usmerena negde drugde: na izbore koji će se krajem godine održati u Americi, u Evropskoj uniji, na Kosovu, ali i na otvorena žarišta u drugim delovima sveta koja zahtevaju veću pažnju i interesovanje međunarodne zajednice”, navodi Radosavljević, uz napomenu da smatra da su Zapadni Balkan i kriza na Kosovu ostali u senci navedenog.
Na pitanje šta je konkretno neizdrživo Srbima na Kosovu, Radosavljević je naglasila da su to odluke kosovske vlade, koje su u suštini trebalo da budu deo procesa dijaloga, svodile su se na to da umesto da se tretiraju kao bilateralna pitanja na nivou dijaloga – tretirale su se kao unutrašnja pitanja Kosova.
“Setimo se samo 2021. i sprovođenja mera reciprociteta, odnosno procesa preregistracije vozila – što je izazvalo otpor i reakciju lokalnog stanovništva, posebno zbog načina na koji je sprovedena. Nije urađena u duhu dijaloga i saradnji sa srpskim političkim predstavnicima na Kosovu, ali i samim Beogradom”, rekla je Radosavljević.
U studijskoj poseti Sjedinjenim Državama Radosavljević je, sa kolegama Srbima i Albancima, boravila u trenutku u kom nema opipljivog napretka u dijalogu Kosova i Srbije – niti primene postignutih sporazuma dve strane koji treba da doprinesu normalizaciji odnosa, a naposletku i pomirenju, navodi Glas Amerike na srpskom.
