Porodica Gidžičić iz Preoca proslavlja Đurđevdan poštujući viševekovne običaje.
„Na veče slave odlazimo za vrbu, uglavnom idemo do najbližeg izvora gde uzimamo vrbu. Deca prave venac, skupljaju cveće, igraju se, a ono što je sastavni deo svega to je da se pesmom ide i vraća da bi se radost donela u kuću”, rekao je domaćin Sedat Gidžičić.
Kako nalaže običaj, na dan slave se ustaje rano, deca se rano okupaju crvenim uskršnjim jajetom da bi bila zdrava i napredna. U novoj odeći odlaze po vrbu kojom se okiti kuća i tada počinje obeležavanje Đurđevdana.
“Ono što je obavezno je da se deci kupuje nova odeća, jer se slavi ulazak u novo vreme ili proleće, što je našim precima puno značilo jer je život bio mnogo lakši u periodu proleća”, kaže Sedat i dodaje da su ljudi nekada živeli od poljoprivrede i obrađivanja zemljišta pa im je proleća donosilo prve plodove rada u polju što je doprinosilo lakšem i boljem životu.
“Ono što je obavezno na Đurđevdan je da svako ko slavi pripremi jagnje, kada je domaćica u pitanju, ona priprema slavski kolač, što ostalih se priprema tiče, poput kolača i ostalih stvari, to domaćica završi ranije i na taj način počinje slavlje. Mi u našem selu nakon završenih jutarnjih priprema idemo jedni kod drugih, a predveče očekujemo goste u svojim domivima, gde se uz muziku, piće, i slavlje obeležava Đurđevdan ili ti na nasem Romskom jeziku „Hardelezi“ što bi u prevodu značilo „zelenilo i vrba“, kaže Sedat Gidžičić.
