Uskrs je najradosniji hrišćanski praznik koji se kao nigde drugde, sa bogastvom običaja proslavlja na prostoru Kosova. Neizostavni element praznovanja Vaskrsa je uskršnje jaje. Jaje kao simbol života vrlo rano pojavljuje se kod Srba, Slovena, ali i kod Feničana, Egipćana, dok se upotreba farbanih jaja pojavljuje znatno kasnije, istakao je za TV Most dr Aleksandar Pavlović, etnolog-antropolog.
Pavlović kaže za TV Most da je Uskrs najradosniji praznik i neki od glavnih elemenata su ispunjeni upravo osečanjima radosti, sreće i veselja.
“To je praznik posvećen dobrom raspoloženju, slavljenju života i ostalom. Ipak, iako je Uskrs na kraju sedmodnevnog posta, njemu prethodi jedan period u toku kojeg se mogu pratiti određene preduskršnje radnje, prakse ili običaji i jedna od njih je i Lazareva subota, u narodu poznatija kao Vrbica”, navodi Pavlović.
Kada se govori uopšte o praznovanju Uskrsa, o uskršnjim običajima ističe da moramo razlikovati više kulturno istorijskih epoha koje su ostavile traga na ovaj praznik.
“Hrišćanski trag samo je jedan od onih elemenata koji prate Uskrs, a imamo veoma bogatu narodnu tradiciju koja se u nekim krajevima Kosova takođe povezuje sa ovim praznikom i gde ovi elementi narodne tradicije se mogu pratiti i uoči praznovanja Uskrsa. Tako da je u sklopu Lazareve subote moguće posmatrati ovu povezanost različitih istorijskih, kulturnih slojeva“, kaže Pavlović.
Navodi da jaje oduvek figurira u svim kulturama sveta kao simbol života.
“Asocijacija je sasvim jasna. Iz jajeta se rađa pile, rađa se život tako da je jaje kao jedan rekvizit korišćen u kulturama mnogih naroda na svetu kao simbol života. Tako je i u hrišćanstvu, tako je i kod Slovena, pa i kod Srba jaje odavno prisutno kao neizostavan element praznovanja Uskrsa. Njegova simbolika u tom smislu može se pratiti kroz prakse koje se primenjuju povezano sa praznovanjem Uskrsa, gde je Uskrs kao jedan najveći, najradosniji hrišćanski praznik obavezno povezan sa jajetom, gde se radost i sreća ljudi na taj dan iskazuje upravo kroz šaranje, farbanje jaja, tucanje jajima, razmenjivanje jajima”, kaže Pavlović.
Naglašava da je oduvek u tradiciji bilo da se jaje boji u crvenoj boji.
“Crvena boja je oduvek simbolizovala život jer je to boja krvi. Tako da ako posmatramo unazad kroz godine, decenije pa i vekove mi ćemo najviše moći da ispratimo praksu farbanja jaja upravo kroz korišćenje crvene boje”, navodi on.
Prema njegovim rečima upotreba farbanih jaja je relativno kasno zabeležena.
“Mislim da je kod Srba negde tek u 15. veku zabeležena upotreba farbanih jaja za Uskrs, ali je ta upotreba što je važno, u kontinuitetu prisutna do dana današnjeg i praktično nema ovog praznika bez one radosti koju donosi šaranje jaja, farbanje jaja”.
Kako kaže, u novije vreme praksa farbanja jaja je prilagođena i nekim novim trendovima, novim načinima života pa se možda u tom nekom tradicionalnom smislu nešto i promenilo, ali je važna suština.
“Jaje i dalje ostaje neizostavni element praznovanja Uskrsa, i dalje ima onaj smisao koji je praktično oduvek imao za sve one koji Uskrs praznuju”, rekao je Pavlović.
