Načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Milan Mojsilović izjavio je da je, i pored prisustva međunarodnih snaga bezbednosti, zaštita osnovnih ljudskih prava srpskog naroda na Kosovu i dalje neadekvatna, budući da se počinioci krivičnih dela prema Srbima uglavnom ne procesuiraju i da su napadi albanskih ekstemista i skrnavljenje srpskih svetinja gotovo svakodnevni.
“Bezbednosna situacija u Kopnenoj zoni bezbednosti je relativno stabilna. Vojska Srbije u saradnji s drugim snagama bezbednosti Republike Srbije u ovom prostoru obezbeđuje administrativnu liniju, sprečava ilegalne prelaske, ekstremističke aktivnosti i delovanje organizovanog kriminala i predstavlja odlučujući faktor mira i stabilnosti”, naveo je Mojsilović u intervjuu za današnju “Politiku”
Prema njegovim rečima, najveći bezbednosni izazov u Kopnenoj zoni predstavlja bespravna seča šuma, a najugroženija područja u vezi sa tim su na teritoriji Kuršumlije.
Istakao je da Vojska Srbije ima profesionalnu saradnju sa KFOR-om, zasnovanu na poštovanju potpisanih sporazuma i procedura o ponašanju duž administrativne linije.
Kada je reč o modernizaciji Vojske Srbije, naveo je da je ona danas višestruko opremljenija, bolje plaćena, a u operativnom smislu sposobnija za uspešno izvršenje zadataka iz sve tri misije.
“U skladu sa direktivom vrhovnog komandanta Vojske Srbije i predsednika Republike za razvoj sposobnosti, u prvoj fazi je akcenat bio na revitalizaciji i potom snažnom jačanju Ratnog vazduhoplovstva i PVO, na čemu i dalje radimo, dok je sada fokus na opremanju kopnene komponente Vojske Srbije, uključujući i specijalne snage”, rekao je Mojsilović.
Ukazao je da je Vojska Srbije uvođenjem u upotrebu novih borbenih sredstava i modernizacijom postojećih dobila brojne nove sposobnosti i unapredila postojeće.
Mojsilović je istakao da je Generalštab Vojske Srbije razradio više mogućih modela služenja vojnog roka, s jasno identifikovanim pozitivnim i negativnim efektima, uz uporednu analizu po prethodno definisanim kriterijumima, na osnovu čega je prepoznat i izdvojen optimalan model.
“Budući da smo zadatak dobili od vrhovnog komandanta, ne bi bilo korektno da pre dostavljanja traženog predloga u javnosti govorim o njegovom sadržaju”, rekao je on.
Ocenio je da je za vraćanje obaveze služenja vojnog roka, što nije samo vojno pitanje, neophodan širi društveni konsenzus i dodao da će, bez obzira na to da li će konačna odluka biti za ili protiv obaveznog vojnog roka, Vojska Srbije kao nosilac odbrane zemlje nastaviti da razvija i unapređuje sposobnosti za zaštitu odbrambenih interesa Srbije na osnovu utvrđene politike odbrane i dodeljenih misija i zadataka.
