Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN) raspravljaće sutra o novom, šestomesečnom izveštaju generalnog sekretara UN Antonija Gutereša o radu Misije UN na Kosovu (UNMIK), a i Srbiju i Kosovo na sednici će predstavljati predsednici.
Sednica Saveta bezbednosti UN o radu UNMIK-a, koja će početi u 16h po centralnoevropskom vremenu, biće održana u vreme pojačane zategnutosti između Beograda i Prištine, čemu doprinose sporenja oko upotrebe dinara na Kosovu i oko upravljanja većinski srpskim opštinama na severu Kosova, ali i procedura prijema Kosova u Savet Evrope.
Srbiju će na sednici predstavljati predsednik Aleksandar Vučić, a Prištinu Vjosa Osmani.
U izveštaju za period od 19. septembra 2023. do 15. marta 2024. godine, koji će na sednici predstaviti šefica UNMIK-a Karolin Zijade, Gutereš je naveo da „snažno osuđuje ozbiljan bezbednosni incident 24. septembra u selu Banjska, koji je doveo do tragičnog gubitka života“.
„Pozivam na okončanje istraga i na privođenje pravdi počinilaca bez odlaganja“, naveo je Gutereš povodom sukoba naoružane grupe Srba i kosovske policije.
U izveštaju, za koji je Vučić rekao da ne odražava pravu sliku na terenu, Gutereš je takođe izrazio zabrinutost zbog primene novog kosovskog propisa kojim se zabranjuje upotreba dinara u gotovinskim transakcijama, navodeći da je to uticalo na ekonomska i socijalna prava nevećinskih zajednica, a posebno najugroženijih ljudi na Kosovu.
„Pozivam da se hitno razgovara o otvorenim pitanjima u okviru dijaloga uz posredovanje Evropske unije, radi osiguranja poštovanja i zaštite prava svih pogođenih zajednica i najugroženijih grupa“, dodao je Gutereš povodom zabrane upotrebe dinara na Kosovu.
Gutereš je pozdravio napredak postignut krajem 2023. u primeni sporazuma postignutih uz posredovanje Evropske unije, uključujući primenu mape puta u oblasti energetike iz 2022. i carinskog sporazuma i omogućavanje recipročne slobode kretanja za vozila između Kosova i Srbije.
On je, međutim, pozvao Beograd i Prištinu da potvrde posvećenost dijalogu uz posredovanje Evropske unije i da u potpunosti primene sve postojeće sporazume, navodeći da obe strane „treba da zadrže otvoren i inkluzivan pristup“.
„Konstruktivno angažovanje, radi osiguranja kontinuirane primene sporazuma, i dalje je neophodno za sprečavanje obnavljanja tenzija i sukoba“, dodao je Gutereš.
Povodom podnošenja peticija za opoziv gradonačelnika u četiri opštine na severu Kosova, Gutereš je istakao važnost hitnog održavanja vanrednih lokalnih izbora u tim opštinama, uz učešće kosovskih Srba, kako bi se smanjile tenzije i krenulo napred.
„Inkluzivnost izbora i njihovo održavanje u bezbednom okruženju od ključne su važnosti za uspostavljanje opštinskih institucija koje predstavljaju lokalne zajednice“, naveo je generalni sekretar UN.
Gutereš je u izveštaju pozdravio odluku kosovske vlade da primeni presudu Ustavnog suda Kosova iz 2016. godine o vraćenju imovine manastiru Visoki Dečani, navodeći da je to „korak ka izgradnji poverenja među svim zajednicama na Kosovu“.
Pozdravio je i prvi sastanak Radne grupe za nestala lica od 2021. godine, održan 31. januara 2024. godine, i dodao da poziva obe strane da nastave sa angažmanom na postizanju napretka po tom važnom pitanju, u skladu sa Deklaracijom o nestalim osobama, koju su prihvatile u dijalogu uz podršku EU.
On je naveo i da ohrabruje institucije Vlade Kosova da pojačaju napore na unapređenju zakonskih i političkih okvira vezanih za rodno zasnovano nasilje i da obezbede njihovu efikasnu primenu.
Od usvajanja Rezolucije 1244 SB UN, 10. juna 1999. godine, to telo je do 2018. o Kosovu raspravljalo četiri puta godišnje. U 2019. su bile tri sednice SB UN o Kosovu, dok se od 2020. održavaju po dve sednice godišnje, u aprilu i oktobru.
