Vladika raško-prizrenski Teodosije izjavio je danas da je veoma važno da Srpska pravoslavna crkva sa svojim svetinjama opstane na Kosovu i Metohiji kako bi očuvali naš identitet i nasleđe, kao i da u njima bude što više vernika.
“Našim životom i boravkom na svetim mestima, u manastirima i u ovim našim sredinama gde ljudi žive, mi činimo da Kosovo, može se reći, jeste i danas naše, da je ono naše nasledstvo. Ali i ono što je za nas najvažnije, da se čuje danas i srpski jezik i molitva u našim svetinjama, da se čuje i dečiji plač u sredinama gde žive Srbi, jednostavno da se vodi život koliko toliko dostojan čoveka”, rekao je episkop Teodosije za Tanjug.
Napominje da naša Crkva na Kosovu i Metohiji, to jest sveštenstvo, monaštvo i verni narod, danas žive u veoma teškim i neizvesnim uslovima.
“Ne možemo da biramo uslove u kojima živimo niti da utičemo na geopolitičke promene koje se dešavaju i u svetu i kod nas, ali ono što možemo da činimo i što smo dužni jeste da odgovorimo na sve izazove, sva pitanja i sve ono što se danas dešava i što nas okružuje, istakao je Teodosije.
Eparhija raško-prizrenska ima za cilj, dodaje, da na prostoru KiM srpska Crkva bude aktivna i živa, kao i da crkve i manastiri budu u funkciji liturgijskog života.
“Da molitva i sveta liturgija načine da budemo ono što smo stalno bili i što treba da budemo. Na prvom mestu da sačuvamo naše biće, postojanje i naš identitet”, naveo je Teodosije.
Vladika je poručio da ne treba da dozvolimo da nas neko učini drugačijim nego što jesmo. Dodaje da su neizvesna vremena pred nama i da ne znamo šta nas sve čeka u budućnosti, a pogotovo na KiM.
“Na osnovu onoga što slušamo i što drugi pričaju, najavljaju i predviđaju, neće biti lako nigde, a pogotovo ne na Kosovu i Metohiji, ali mi sa verom u Boga, sa nadom u Boga, puni optimizma i jevanđelske nade, uspevamo nekako da prebrodimo sve te krize, da preskočimo i nekad i uklonimo te prepreke koje nam se nalaze na putu, a sve zahvaljujući Božjoj blizini. Zahvaljujući tome što znamo da nas Gospod ne ostavlja i da je Gospod naš saputnik u svim segmentima našeg života ovde na KiM”, poručio je vladika Teodosije.
Na teritoriji KiM ima oko 1.400 crkava, manastira i isposnica, a među njima su i srpske svetinje na Listi ugrožene svetske baštine Uneska: manastiri Visoki Dečani, Gračanica, Pećka patrijaršija i Crkva Bogorodica Ljeviška u Prizrenu. Predstavljaju vrhunac vizantijsko-romaničke kulture, sa jedinstvenim stilom fresko-slikarstva koji se razvio na prostoru Balkana u periodu između 13. i 17. veka.
Ove svetinje SPC, koje su pod oružanom zaštitom zbog realnih bezbednosnih opasnosti, svojom dragocenom arhitekturom i freskama predstavljaju univerzalnu vrednost i nisu od značaja samo za srpski narod i našu Crkvu, koji su ove objekte podigli, obnavljali, dograđivali i sačuvali u najtežim vremenima poslednjih više stotina godina i koji predstavljaju mesta liturgijskog okupljanja i kolektivnog pamćenja, već su deo i evropske i svetske baštine.
Na KiM su nakon rata 1999. godine albanski ekstremisti oštetili ili oskrnavili više od 150 hramova i objekata SPC, uključujući i 35 objekata uništenih ili oštećenih tokom martovskih nereda 2004. Eparhija raško-prizrenska radi na obnovi oštećenih starih srpskih crkava i vraćanju liturgijskog života u sve svetinje SPC i sredine u kojima žive Srbi na Kosovu i Metohiji.
