Uredba Centralne banke Kosova o finansijskom poslovanu i zabrana distribucije dinara na Kosovu dodatno otežava položaj osoba sa invaliditetom u srpskim sredinama.
I dok pregovarači Beograda i Prištine pokušavaju da pronađu kratkoročno rešenje za upotrebu dinara na Kosovu, za osobe sa invaliditetom trenutno nema načina kako da na kućnu adresu dobiju socijalna davanja koja primaju iz budžeta Srbije. Poštari im više ne dostavljaju novac jer dinari ne stižu na Kosovo, pa su poslednja primanja dobili još u januaru. Među njima je i Stefan Petrović iz Čaglavice, korisnik takozvane tuđe nege i pomoći.
„Preko Srbije ja primam od rođenja takoreći. To ide po stepenu invalidnosti. Znači, ja sam sto posto invalid i ja sam primao do sada negde oko 30.000 dinara je bila ta tuđa nega. Primao sam preko Pošte. Poštar donese na kućnu adresu, preko čekova je išlo, on meni to kući donese i ja to potpišem i on mi isplati taj novac. Sada pošto je ova zabrana dinara nisam primio dva – tri meseca“, kaže Stefan.
Pošto nije zaposlen, tuđa nega je Stefanu veoma značajna za funkcionisanje, pre svega za kupovinu neophodnih lekova. „Teško je dosta. Ja sam korisnik socijalnih primanja i iz kosovskog budžeta, ranije je to bilo 300 evra, međutim, komisija je došla i procenila da to treba da bude 150 i ja sad primam tih 150 evra. Meni i to znači, nisam neki veliki potrošač ali mi to treba za lekove, pa za ostalo kako bude“, priča Stefan.
Na severu Kosova u ekspoziturama Banke Poštanska štedionica moguće je podići od 5.000 do 10.000 dinara kada novca ima, međutim, zbog fizičkih poteškoća mnogi nisu u mogućnosti da odu do banke ili najbliže ekspoziture postavljene u blizini graničnih prelaza sa Srbijom.
„Reč je najmarginalizovanoj grupi kojoj je ova odluka stvorila dodatne probleme“. Tu se radi o veoma teškim slučajevima, tako da je neophodno da im neko pruži pomoć, da ih odvede u centralnu Srbiju, zatim da daju ovlašćenje. Supruga je bila prinuđena da ode u Rašku da podigne novac dok sam ja tih par sati proveo sam u kući bez ikakve asistencije čekajući da se ona vrati“, kaže Stefan Raftovski iz Kosovske Mitrovice.
Na isti problem ukazuje i Stefan Petrović iz Čaglavice. „Ja sad da bih otišao da podignem te para ja bih morao odavde da idem u Srbiju. Ja bih mogao da odem, ali nisam samo ja tamo, to su redovi, čekaju ljudi za plate i penzije, a ja kad bih čekao to bi prošlo dva do tri sata najmanje“.
Srđan Raftovski ističe da su to jedina socijalna primanja koje osobe sa invaliditetom primaju. „U mnogome ovo otežava život, jer je to grupa ljudi koja je bila zanemarena uopšte tokom svih ovih događaja od 1999. Godine i nije se mnogo vodilo računa o njihovim potrebama i ta socijalna davanja su jedino što oni imaju i ova odluka koja je doneta ima je stvorila još više problema“.
Kosovska inkluzivna mreža, kaolicija nevladiniih organizacija koje se bave promocijom prava osoba sa invalididtetom, ukazuje na težak položaj ove grupe ljudi, navodeći da su njihova prava dodatno ugrožena Uredbom Centralne banke Kosova o upotrebi dinara na Kosovu. Zato od pregovarača Kosova i Srbije i međunarodne zajednice traže hitno pronalaženje rešenja u okviru dijaloga koji se vodi u Briselu.
„Nažalost ova uredba je pogodila najranjiviji deo stanovništva,a to su osobe sa invaliditetom i ukoliko uskoro ne dođemo do nekog zajedničkog rešenja upravo će njihov jako težak život na ovim prostorima učiniti nemogućim“, kaže Stefan Kalaba iz Kosovske inkluzivne mreže.
Zbog nedostatka novca koji dobijaju iz budžeta Srbije pogođeno je više hiljada osobe sa invaliditetom u srpskim sredinama širom Kosova, podaci su ove koalilcije nevladinih organizacija.
