Kosovski premijer Aljbin Kurti odlučio je da nastavi sa zabranom dinara iako je znao da se ovo pitanje moglo rešiti kroz ZSO, o kojoj temi nema ni nagoveštaja. Da li će do nove runde u Briselu preispitati odluku i zašto kosovska strana ne koristi benefite koje joj Ohridski sporazum pruža, u zamenu za formiranje zajednice sa srpskom većinom, kao i o pitanjima odnosa Srbije sa Rusijom, u intervjuu za Radio Slobodna Evropa govorio je specijalni izaslanik SAD na Kosovu Gabrijel Eskobar.
Na početku se pitanje dinara nameće kao najvažnije, pitanje koje nije političko već preti da postane humanitarno.Postoji put napred ali to treba uraditi kako valja i koordinisano, smatra Eskobar.
Zašto se Kurti odlučuje za sve ove poteze, koji su mogli da se reše formiranjem Zajednice sa srpskom većinom, Eskobar kaže da je to „pitanje za njega“
“To je pitanje za njega. Ali, istina je da ono što ne želimo da radimo jeste da potkopamo potencijal Zajednice opština sa srpskom većinom, što je veoma važno”, rekao je.
Pitanje dinara ce biti jedino pitanje u Briselu i očekujem od Kosova da preispita do tada svoju odluku, dodao je Eskobar.
“Nadam da će preispitati odluku. Ovo nije pitanje politike, želimo ovo da rešimo pre nego što postane humanitarno pitanje. Postoji put napred. Dogovorili smo se oko elektronskog plaćanja, dogovorili smo se oko evra, dogovorili smo se oko dugoročnog rešenja koji vam omogućava transparentnost i kapacitet da se borite protiv pranja novca i drugih vrsta ilegalnih transfera novca. Ali, to treba uraditi kako valja i koordinisano, na način koji je u skladu sa evropskim standardima i sporazumima postignutim u Briselu, rekao je specijalni izaslanik SAD Gabrijel Eskobar.
Odgovorio je na pitanje novinarke RSE, kako se oseća kao zvaničnik SAD koga je Kurti odbio.
“Nije prvi put, da vam kažem. Postoji mnogo frustracija sa ovom Vladom Pokreta Samoopredeljenje, ne samo u Vašingtonu, već i u Briselu, Rimu, Berlinu i Parizu. Ulazimo u period u kome imamo manjak komunikacije i mi, makar sa američke strane, radimo sve što možemo da popravimo taj odnos.
Šta je kosovski premijer obrazložio kao razlog odbijanja da prihvati predlog, Gabrijel Eskobar je kratko prepričao.
“Premijer je rekao da je to odluka nezavisne institucije u koju ne želi da se meša ili da je to neprijatnost za ljude koja se lako može prevazići ili da se može zameniti uplatama od strane kosovske vlade. Ali, ništa od toga se neće dogoditi brzo. Zato tražimo obustavljanje primene te odluke. Normalno, Centralna banka i Ministarstvo finansija čine sve da ne stvore nestabilnosti ili nepredvidivost u ekonomiji. A ovo je dovelo upravo do toga.
Sad, postoje neki ljudi spolja, kaže Eskobar, koji veruju da je to učinjeno kako bi se Srbi kaznili. Ja ne verujem u to. Ali, zbog toga što ova Vlada Pokreta Samoopredeljenje nema dugu istoriju vladanja, verujem da ponekad postoje ljudi koji ne razmišljaju o posledicama. Zbog toga sam je u Briselu okarakterisao kao pomalo nekompetentnu.
Eskobar bez uveravanja da će Kurti uskoro učiniti nešto po pitanju ZSO
Pitanja Zajednice srpskih opština već duže vreme otežava nastavak dijaloga iako je obavezujuće za kosovsku stranu. Eskobar je na pitanje da li je dobio uveravanja da će Kurti uskoro učiniti nešto po tom pitanju odgovorio sa “nisam”.
Dalje je objasnio šta je ZSO?
“Dozvolite da vam kažem šta je Zajednica. Zajednica opština sa srpskom većinom je mogućnost opštinama sa srpskom većinom da omoguće usluge na srpskom jeziku, usluge koje već imaju pravo da pružaju. Zajednica nema izvršna ovlašćenja, to nije država u državi, ona nema ništa što bi im dalo pravo veta nad ustavnošću ili funkcionalnošću, dakle ništa izvan zakonodavnog okvira Kosova.
Drugim rečima, ona pruža prava manjinama, koje druge manjine u Evropskoj uniji i SAD već imaju. To nije ništa više od “dovođenja odnosa Kosova sa manjinama koje žive na Kosovu na evropski nivo”. Zbog toga je to bio deo Ahtisarijevog plana, Briselskog sporazuma i Sporazuma u Ohridu. Moramo brzo da krenemo sa tim, kaže Eskobar .
Dok Kosovo ignoriše evropski put, a to je dijalog, i dok ignoriše evropsku mapu puta koja mu je data, a to je osnovni sporazum (iz Ohrida), aneks i sada Statut Zajednice opština sa srpskom većinom, Evropa kaže kako Kosovo ne sarađuje sa Evropom. Eskobar je zbog toga, kako kaže zabrinut.
“Zabrinut sam zbog toga. Vlada Pokreta Samoopredeljenje ima manje prijatelja u Evropi nego što bi trebalo. Ući ćemo u period u kojem ćete videti kako sve više ljudi napušta zemlju, videćete manje investicija, tako da, ukoliko nešto hitno ne preduzmemo, videćemo spor, ili možda ne toliko spor, ekonomski i demografski pad zemlje”.
Obaveze Srbije i Kosova po sporazumu iz Ohrida naginju ka tome da mnogo više benefita u tom smislu pripada Kosovu a da je na njima samo da formiraju Zajednicu srpskih opština, kada su u pitranju trenutno obaveze jedne i druge strane.
“U okviru Ohridskog sporazuma, od Srbije se traži da prizna suverenitet i teritorijalni integritet Kosova, njegovu administrativnu kontrolu nad severom, da prizna pasoš, nacionalne simbole, zastavu, lične karte, diplome, vozačke dozvole i sve ostalo. Od Srbije se takođe traži da ne blokira evrointegracije Kosova u bilo koje institucije. U zamenu, Kosovo će formirati Zajednicu opština sa srpskom većinom, što je postojeća pravna obaveza. Tako da, po ceni nečega što je već trebalo da uradi, Kosovo dobija sve beneficije”, kaže Eskobar.
Jedan od razloga što je evropski posrednik dao nacrt Statuta Kosovu, je bio taj što ga oni nisu izradili. Dakle, napravili smo jedan za njih. I tako, ako im se ne sviđa, trebalo bi da to urade. Ali, mora postojati nacrt Statuta, rekao je Eskobar. Takođe je na pitanje da li ima informacija da Vlada radi na tome odgovorio da “ne veruje da rade”.
Slika odnosa Srbije prema Rusiji nije uvak crno-bela
Govoreći o trenutnim odnosima Srbije prema Rusiji, Eskobar kaže da slika nije uvek crno-bela i da trebamo biti oprezni kad je tako karakterišemo.
“Srbija je glasala protiv Rusije u mnogim međunarodnim organizacijama. Ne mislim da je tajna da je Srbija ugostila mnoge ukrajinske i ruske izbeglice i da pruža humanitarnu pomoć Ukrajini, te da traži dodatne načine kako da pomogne ukrajinskoj vladi. Tako da ta slika nije crno-bela i mislim da treba da budemo oprezni kad je tako karakterizujemo”, obrazložio je.
