Pomoćnica direktora Kancelarije za KiM Milena Parlić izjavila je povodom 20-godišnjice od pogroma nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji, da je došlo konačno vreme da predstavnici međunarodne zajednice izvrše pritisak na predstavnike institucija u Prištini da konačno pred lice pravde izvedu one koji su počinili zločine nad srpskim narodom.
Parlić je to rekla za Tanjug i dodala da predstavnici međunarodne zajednice, duguju to žrtvama i porodicama srpskih žrtava.
Podsetila da je tog 17. i 18. marta 2004. godine, u jednom danu stradalo devet srpskih civila, spaljeno 35 pravoslavnih svetinja, proterano 4.000 Srba, obesrbljeno i etnički očišćeno šest gradova i devet sela.
Parlić je rekla i da je Kancelarija u saradnji sa srpskim narodom i opštinama sa većinskim srpskim stanovništvom organizovala Nedelju sećanja u kojoj se kroz izložbe o spaljenim manastirima, domovima srpskog naroda, kroz filmove koji govore o stradanjima, tribine, podsećamo na golgotu koju je srpski narod doživeo.
Prema njenim rečima centralni događaj obeležavanja održaće se u nedelju pomenom, koji će služiti episkop raško-prizrenski Teodosije uz prisustvo velikog broja naroda ne samo severa, Pomoravlja, Sirinićke župe i Metohije, već i velikog broja interno raseljenih lica, koji su proterani sa svojih domova.
“Kada kažem da će biti veliki broj Srba iz raseljeništva, porodice nestalih lica, 17. mart je nažalost prilika da se srpski narod seti i prvog pogroma, da se seti preko 4.000 stradalih Srba, da se setimo golobradih vojnika koji su braneći po Ustavu svoju državu i svoj narod stradali, da se setimo i onih koji nisu želeli da napuste svoje domove, civila koji su na istim ubijani ili otimani, da se setimo i onih koji su otimani na radnim mestima sa svojih njiva, braće i sestara preko 230.000 naših braće i sestara koji su proterani sa svojih domova, 150 spaljenih svetinja”, rekla je Parlić.
Ona je dodala i da je to prilika da se setimo i toga da se u danima kada su goreli vekovi niko od predstavnika međunarodnih snaga, onih koji su bili nadležni da osiguraju mir srpskom narodu nije učinio ništa da se čuje o istini i stradanju srpskog naroda.
“Naprotiv bili su nemi posmatrači i činili su sve da se ta istina zataška, ali zato smo svi mi i Vlada i naš napaćeni narod, živi svedoci stradalništva srpskog naroda i u obavezi smo da negujemo kulturu sećanja, da se ona ureže u svakom Srbinu, ne samo zbog žrtava, već i zbog spaljenih domova koji nisu dočekali osmehe novih generacija, zbog spaljenih manastira i crkava, spaljenih vekova”, rekla je Parlić.
Istovremeno, ona se u svoje i ime Kancelarije zahvalila predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću na vraćanju kulture sećanja i jer je Srbija u poslednjoj deceniji u prilici da pravim imenom nazove zločin i agresiju i pogrom. “Što smo u prilici da položimo cveće na nebrojene humke koje su bez imena, a koje su do juče bili samo brojevi, od Jasenovca, Korduna, Like, hercegovačkih jama do nebrojenih stratišta kosovsko-metohijskih novomučenika”, rekla je ona.
Parlić je iskoristila priliku da pozove, zbog svih žrtava i njihove nevino prolivene krvi, da pozove ne samo narod sa KiM, već i narod u raseljeništvu da se okupi u Gračanici, oda počast žrtvama martovskog pogroma, položi ruže na spomenik posvećen nestalim licima. “Da otkrijemo spomen ploču žrtvama martovskog pogroma i na kraju apelujemo i još jednom ukažemo međunarodnoj zajednici, onima koji danas odlučuju o sudbini srpskog naroda, da niko od nalogodavaca, počinilaca zločina i u toku 1998. i 1999. i u martovskom pogromu do danas nije odgovarao”, rekla je Parlić.
Dodala je i da međunarodna zajednica ni tada, a ni sada ne vidi da srpski narod i danas preživljava pogrom i da podržavajući politiku koju danas sprovode Aljbin Kurti i privremene institucije, srpskom narodu se svakodnevno krše osnovna ljudska prava.
“I danas srpski narod proživljava pogrom koji je doživeo i 1998. i 2004. godine i ono što mi očekujemo i mi kao država i naš napaćeni narod, očekujemo da konačno međunarodna zajednica časno obavi svoju misiju jer ih je zaista poslednjih godina od 99 nečasno obavila jer se većina kako masovnih i pojedinačnih zločina, tako i pogroma dogodila na očigled 50.000 tzv. mirovnjaka”, naglasila je Parlić.
