Dugogodišnje osporavanje odluke Ustavnog suda o imovini Manastira Visoki Dečani, pristanak, pohvale, kritike…
Nakon višegodišnjeg javnog osporavanja i kritika upućenih Ustavnom sudu zbog odluke o vraćanju zemljišta Manastiru Visoki Dečani, kosovska vlada na čelu sa premijerom Aljbinom Kurtijem, konačno je pozvala na poštovanje te odluke. Promena stava dolazi nakon pritisaka međunarodne zajednice i uslova za članstvo Kosova u Savet Evrope. I dok međunarodni zvaničnici pozdravljaju odluku kosovske vlade, opozicija upućuje oštre kritike na račun Kurtija.
Najviši kosovski zvaničnici su tokom minulih godina ne samo kritikovali odluku Ustavnog suda o imovini Manastira Visoki Dečani, već su je i osporavali, nazivajući je „diskriminatornom“ i „Miloševićevom odlukom“. Nasuprot tome, međunarodni zvaničnici neretko su kritikovali prištinske vlasti zbog nepoštovanja odluke Ustavnog suda i pozivali na njenu primenu. Napore za sprovođenje odluke Ustavnog suda, kontinuirano je ulagala i Srpska pravoslavna crkva (SPC).
Iako je odluka Ustavnog suda doneta pre skoro osam godina, aktuelna vlast do sada nije javno zahtevala od lokalnih vlasti da ispune svoju obavezu. Ovo pitanje u međuvremenu postaje ključno za članstvo Kosova u Savet Evrope, te je kosovska vlada konačno naložila Katastarskoj agenciji da sprovede presudu Ustavnog suda o zemlji manastira Visoki Dečani. Zauzvrat, kosovski zvaničnici očekuju da će već na majskom sastanku Saveta Evrope doći do pozitivnog ishoda u pogledu zahteva Kosova za članstvo u ovu organizaciju.
Kako je sve počelo i šta je ne(sporno)?
Nakon dugogodišnjeg sudskog spora, kosovski Ustavni sud doneo je odluku u korist Manastira Visoki Dečani, potvrdivši vlasništvo nad 24 hektara zemlje i šume. Spor je trajao punih 16 godina, a odluka Ustavnog suda odbacila je prethodne pokušaje osporavanja vlasništva nad tim zemljištem.
Komunističke vlasti su 1946. godine oduzele 700 hektara zemlje manastiru, ali je država Srbija 1997. godine vratila 24 hektara, čime je manastir ponovo dobio svoje vlasništvo nad tim delom imanja. Iako su ti posedi regularno upisani u katastar, lokalne vlasti u opštini Dečani nakon 1999. godine ne priznaju vlasništvo manastira nad tim zemljištem.
Ipak, kosovski Ustavni sud je 20. maja 2016. godine doneo odluku u korist Manastira Visoki Dečani, odnosno odbacio odluku Apelacionog veća specijalne komore Vrhovnog suda iz 2015. godine da se predmet ponovo vrati Osnovnom sudu u Dečanima.
Ustavni sud je ujedno utvrdio i da je prethodna odluka Vrhovnog suda iz 2012. godine, kojom je potvrđeno vlasničko pravo manastira na zemlju u sporu „res judicata“ (pravosnažno presuđena stvar).
Ova odluka Ustavnog suda trebalo je da reši pravnu nesigurnost i osigura zaštitu imovinskih prava manastira. Međutim, uprkos konačnoj odluci najvišeg suda, lokalne vlasti u Dečanima i dalje nisu priznavale vlasništvo manastira nad zemljištem, ignorišući odluku Ustavnog suda.
Mesec dana od odluke Ustavnog suda, istoričari i lokalna vlast u Dečanima odlučuju se na protest, tvrdeći da ta imovina pripada društvenim preduzećima „Apiko“ i „Ilirija“, te da nikada nije pripadala manastiru. Ova preduzeća podnose i zahtev za ocenu zakonitosti i ustavnosti.
Potom 31. oktobra iste godine, kosovski Ustavni sud takođe donosi „Rešenje o neprihvatljivosti“ u vezi sa ovim zahtevom, navodeći da takva zakonska radnja nije dozvoljena prema Ustavu, Zakonu ili Poslovniku. Ustavni sud zaključuje da ne može oceniti, ukinuti, preispitati ili opozvati svoje konačne odluke.
U godinama koje slede, pitanje povraćaja imovine Manastiru Visoki Dečani i dalje ostaje aktuelno, uprkos brojnim zahtevima međunarodne zajednice da se odluka Ustavnog suda mora poštovati. Svakog maja Evropska unija, zemlje Kvinte, Sjedinjene Američke Države i mnoge međunarodne organizacije podsećaju na preuzetu obavezu Prištine, ali bezuspešno.
Kosovski Ustavni sud oglasio se još jednom, odnosno u septembru 2021. godine, kada je doneo „Rešenje o neizvršenju presude“, u kome se konstatuje da njegova odluka iz 2016. nije izvršena.
Tada je od nadležnog tužioca zatraženo da reaguje u skladu sa Krivičnim zakonom i Zakonom o krivičnom postupku Kosova.
U međuvremenu, Osnovno tužilaštvo u Peći je u junu 2022. godine potvrdilo za Radio slobodnu Evropu (RSE) da je pokrenulo istragu protiv opštine Dečani zbog nesprovođenja odluke Ustavnog suda, ali detalji nisu precizirani.
Prvi kosovski zvaničnici koji javno izražavaju protivljenje odluci Ustavnog suda
Ipak, udruženje istoričara Kosova „Alji Hadri“ i lokalne vlasti, i dalje ostaju pri svom stavu. Ujedno smatraju da je Ustavni sud legalizovao odluku Slobodana Miloševića iz 1997. godine, kada je tu imovinu poklonio manastiru.
Ovakav stav lokalnih vlasti neretko su zauzimali i kosovski lideri – premijer Aljbin Kurti i predsednica Vjosa Osmani. Javno su osporavali odluku Ustavnog suda, tvrdeći da je zasnovana na „diskriminatorskoj politici Vlade Srbije iz devedesetih godina“. Svojim izjavama dodatno su usložnjavali situaciju, dovodeći u pitanje legitimnost sudskog sistema i pravnu sigurnost na Kosovu.
Iz Manastira Visoki Dečani u više navrata su ukazivali na to da su Osmanijeva i Kurti prvi kosovski zvaničnici koji javno izražavaju protivljenje odluci Ustavnog suda.
Tako maja prošle godine, tokom boravka u Sjedinjenim Američkim Državama, Vjosa Osmani izjavljuje da je zabrinuta zbog odluke Ustavnog suda i da je „diskriminatorna“, jer se „poziva na Miloševićevu odluku“.
Izražava „zabrinutost“ da bi takva odluka mogla stvoriti „opasan presedan za svaku Miloševićevu odluku donetu tokom 1999. godine“ i da bi to dovelo do „potpune zbrke“ u vezi sa vlasništvom nad imovinom.
„Slobodan Milošević lično nije bio uključen u odluku iz 1997. godine kojom je vraćeno 24 hektara zemljišta manastiru Visoki Dečani“, jedan je od odgovora bratstva Manastira Visoki Dečani kosovskoj predsednici.
Takođe, u intervjuu za albanski servis Glasa Amerike krajem jula 2022. godine, tokom posete SAD, kosovski premijer Aljbin Kurti, izjavljuje da Kosovo podržava očuvanje kulturnog nasleđa bez obzira na veroispovest, ali da „kulturno nasleđe i vlasništvo nisu ista stvar“.
„Izrazio sam spremnost da započnemo razgovore sa pravoslavnim verskim vlastima na Kosovu i da nađemo rešenje. Međutim, napominjem da kao što tražimo od Srbije da se ogradi od Putina u sadašnjosti, tražimo i da se ogradi od prošlosti, odnosno Miloševića, jer se radi o 24 hektara zemlje koju je on poklonio Manastiru Dečani. Prethodno je to bila javna svojina i ne bi trebalo da zanemarimo tu činjenicu. Želim prihvatljivo rešenje za sve, ne narušavajući princip opšteg dobra, bez štete i diskriminacije bilo koje strane.“
Kurti je i prethodno izjavljivao da je tražio zajednički dijalog sa SPC na Kosovu, ali i da tako nešto zapravo odbija crkva.
„Ja sam prvi premijer Kosova sa kojim pravoslavni sveštenici u Manastiru Dečani ne prihvataju da se sastanu“, često je umeo da se „požali“ Kurti.
Bratstvo manastira poručuje da je „dobrodošao da poseti Manastir Visoki Dečani ako sa sobom donese izvod iz Katastra manastirske imovine, u kome će se jasno videti da je zemlja po odluci Ustavnog suda uknjižena“.
Ipak, kosovske vlasti i dalje odbijaju da sprovedu odluku, a upravo to je bio jedan od razloga prekida komunikacije SPC sa kosovskim vlastima juna 2022. godine.
Međunarodna, ali i srpska zajednica na Kosovu, i dalje ostaju pri stavu da je ovo pitanje rešeno još 2016. godine donošenjem odluke kosovskog Ustavnog suda.
Sprovođenje odluke Ustavnog suda ključ za članstvo Kosova u Savet Evrope
Kosovo maja meseca 2022. godine predaje zahtev za članstvo u Savet Evrope, što podrazumeva niz uslova koje mora da ispuni.
Njegov napredak ka članstvu u ovom telu, u velikoj meri zavisi i od epiloga po pitanju sprovođenja odluke Ustavnog suda o imovinskom sporu između Opštine Dečani i manastira. Na to su maja meseca 2023. godine ukazale i zemlje Kvinte, da bi se ovo pitanje ponovo aktuelizovalo početkom ove godine.
Listom su se potom oglašavali međunarodni zvaničnici. Posebno oni na Kosovu – šefovi Kancelarije EU u Prištini i Euleksa, Tomaš Sunjog i Đovani Pjetro Barbano, ambasador SAD Džefri Hovenijer, kao i nemački ambasador, Jorn Rode, ponavljajući stav da odluka Ustavnog suda mora biti sprovedena.
Evropska inicijativa za stabilnost (ESI – European Stability Initiative) već 4. marta objavljuje izveštaj u kome se ocenjuje da je ovaj imovinski spor među ključnim preprekama za članstvo Kosova u Savet Evrope.
Najzad, nakon što je godinama unazad kritikovao i preispitivao odluku kosovskog Ustavnog suda da opština Dečani manastiru Visoki Dečani vrati 24 hektara zemlje, kosovski premijer, Aljbin Kurti, na 193. sednici kosovske vlade, 13. marta ove godine, konačno poziva na poštovanje te odluke. Kosovska vlada nalaže Katastarskoj agenciji da sprovede odluku Ustavnog suda o zemlji Manastira Visoki Dečani. Kurti je to saopštio pre susreta sa specijalnim izaslanikom SAD za Zapadni Balkan, Gabrijelom Eskobarom, koji je tog dana boravio na Kosovu.
Iako mu se odluka Ustavnog suda i dalje ne sviđa i smatra da je „čudna i nepravedna“ i da stav o tome neće menjati, Kurti ipak priznaje da kosovska vlada „nema sredstava da je poništi“.
„Neću promeniti svoj stav prema ovoj štetnoj odluci, nikada.“
Pored toga, za njega bi istorijska pobeda bila da se Kosovo učlani u Savet Evrope, jer je to korak za učlanjenje i u druge organizacije.
Pozitivne reakcije međunarodnih zvaničnika
Koliko je rešavanje ovog pitanja bilo od značaja, govore brojne reakcije međunarodnih visokih zvaničnika.
Među prvima se oglasio upravo Gabrijel Eskobar na konferenciji za medije u Prištini sa kosovskom predsednicom Vjosom Osmani, navodeći da je odluka o manastiru težak, ali neophodan korak.
„Zahvaljujem kosovskim institucijama na tome“, poručio je Eskobar koji se prethodno požalio na lošu komunikaciju SAD, ali i ostalih država i organizacija sa kosovskim vlastima, nakon krize koju je izazvala Uredba Centralne banke Kosova, da se od 1. februara gotovinska plaćanja i platne transakcije obavljaju isključivo u evrima, čime se odbacuje dinarski platni promet na Kosovu.
Potom su se oglasili i ostali međunarodni zvaničnici.
Nemački ambasador na Kosovu Jorn Rode istakao je da je ova odluka korak napred ka vladavini prava, čestitajući kosovskim zvaničnicima i samom manastiru.
Slično, premijer Albanije Edi Rama podržao je kosovsku vladu, naglašavajući važnost saradnje sa saveznicima.
Ambasadori EU, SAD i Velike Britanije Tomaš Sunjog, Džefri Hovenijer i Džonatan Hargrivs, takođe su izrazili zadovoljstvo ovom odlukom, ističući da je pokazatelj posvećenosti vladavini prava i nezavisnosti pravosuđa na Kosovu.
U sličnom tonu, šef misije Oebsa na Kosovu i šef Euleksa Majkl Devenport i Đovani Pjetro Barbano pozdravili su korak ka implementaciji odluke Ustavnog suda, naglašavajući važnost pravne sigurnosti i poštovanja zakona.
Karolin Zijade, specijalna predstavnica generalnog sekretara UN, izrazila je uverenje da će potpuna primena ove odluke, u skladu sa vladavinom prava, doprineti izgradnji poverenja u stabilnost i bezbednost za sve zajednice na Kosovu.
Viola fon Kramon, izvestiteljka Evropskog parlamenta za Kosovo, takođe je podržala ovu odluku, navodeći da je poštovanje zakona ključno za evropsko društvo.
Zemlje Kvinte zajednički su pozdravile potez kosovske vlade, naglašavajući da je to korak napred ka integraciji Kosova u evropske i evroatlantske institucije.
Kritike opozicije; struka pozdravlja
Međutim, opozicija na Kosovu optužuje Aljbina Kurtija za manipulaciju i izdaju. Kritike dolaze i od lokalnih vlasti, istoričara i udruženja koji tvrde da je odluka Ustavnog suda legalizovala odluku Slobodana Miloševića iz 1997. godine, te da je to neprihvatljivo. Sa druge strane, struka podržava odluku vlade, ističući da je to korak ka poštovanju vladavine prava i ustavnih obaveza Kosova.
Gradonačelnik opštine Dečani Baškim Ramosaj izrazio je nezadovoljstvo odlukom kosovske vlade o vraćanju imovine manastiru Visoki Dečani. On je na Fejsbuku napisao da je njegova opština ponovo pogođena, ovog puta izvršnim nalogom Aljbina Kurtija. Naglasio je da je Katastarska agencija već uknjižila imovinu na manastir, te da smatra da je odluka vlade pogrešna i da će blokirati ekonomski napredak opštine.
Oglasio se i Škodran Imeraj, predsednik Udruženja istoričara Kosova „Alji Hadri“, izrazivši ogorčenje zbog odluke kosovskog premijera o vraćanju imovine Manastiru Visoki Dečani. Nazvao je tu odluku najvećim napadom na pravni poredak Kosova od stupanja na snagu Ustava 2008. godine. Prema njegovim tvrdnjama, to je dokaz da su zakoni iz vremena Slobodana Miloševića još uvek na snazi.
„Danas je dan žalosti za Kosovom, mi smo iznenađeni i krajnje ogorčeni“, kazao je Imeraj.
Istovremeno je naveo da su zatražili pomoć „najboljih pravnika i advokata“ da se predmet tretira i pripremi kako bi se pripremio za slanje Sudu za ljudska prava u Strazburu.
Kada je reč o opoziciji, najglasniji su bili predstavnici Demokratske partije Kosova.
Pedsednik Demokratske partije Kosova, Memlji Krasnići, uputio je kritike na račun Kurtija, zbog, kako tvrdi, zloupotrebe pitanja vraćanja imovine manastiru Visoki Dečani radi ličnih i partijskih interesa. Krasnići je ocenio da je odluka o vraćanju zemljišta manastiru Dečani rezultat Kurtijeve neodgovornosti i manipulacije, što je dovelo do stagnacije u ekonomiji i zategnutih odnosa sa međunarodnom zajednicom. Istakao je da je Kurti, iako svestan obavezujuće prirode te odluke, koristio situaciju kako bi podelio javnost i promovisao svoje lične i partijske interese, umesto da uzme u obzir interese građana i „države“.
Poslanik iste partije Bekim Hadžiju optužio je Aljbina Kurtija za oprost 1.000 hektara zemlje zarad članstva u Savet Evrope i nazvao ga izdajnikom. Zamerio je Kurtiju zbog, kako je naveo, prihvatanja autonomije za Srbe i Srpsku pravoslavnu crkvu u Ohridu.
Džavit Haljiti takođe poslanik iz redova Demokratske partije Kosova, izjavio je da bi Aljbin Kurti trebalo da objasni javnosti da li je postao izdajnik zbog odluke o vraćanju zemljišta manastiru Visoki Dečani. Kritikovao je Kurtija zbog promene stava o ovom pitanju i pozvao ga da se izvini onima koje je ranije nazivao izdajnicima.
Kritike su pristigle i od predsednika Demokratskog saveza Kosova Ljumira Abdidžikua, koji je izrazio nezadovoljstvo potezima kosovskog premijera, nazivajući ih štetnim, bez rezultata i punim propagande. Smatra da su građani prevareni, te da će to pre ili kasnije shvatiti.
Poslanica Alijanse za budućnost Kosova, Time Kadrijaj, izrazila je uverenje da će Kurti nakon prihvatanja povratka zemlje manastiru Visoki Dečani takođe prihvatiti formiranje Zajednice srpskih opština. Naglasila je da je odluka o vraćanju zemljišta Manastiru Dečani predstavlja veliku nepravdu prema opštini Dečani. Podsetila je i na sastanak Kurtija sa aktivistima Pokreta Samoopredeljenje koji su protestovali upravo zbog odluke Ustavnog suda.
Bivši član Ustavnog suda Kadri Krieziu ocenio je da je ispravna odluka vlade da Manastiru Visoki Dečani ustupi zemljište na osnovu presude Ustavnog suda. Kaže da je odluka pravična i obavezujuća, te da su organi opštine Dečani dužni da prenesu imovinu na manastir, iako situacija nije prijatna.
„Došao je trenutak kada vlast shvata da ne može da beži od ovih međunarodnih sporazuma. Nakon ove odluke vlade, nadležni opštinski organi su dužni da preko Katastarske agencije prenesu imovinu na manastir Dečane“, rekao je Krieziu koji je i ranije iznosio stav da je odluka Ustavnog suda „završena stvar“ i da institucije Kosova moraju da je sprovode.
Sa druge strane, Eparhija-raško prizrenska još uvek se nije oglasila povodom odluke kosovske vlade. Prema pisanju medija, to će uraditi tek kada u potpunosti bude sigurna da je 24 hektara zemlje i šume upisano na ime Manastira Visoki Dečani.
Još jedan spor
Inače, Manastir Visoki Dečani ima još jedan spor sa lokalnim vlastima, a to je izgradnja magistralnog puta Dečani – Plav. Radovi na izgradnji ovog puta se odvijaju kroz Zaštićenu zonu i prekidani su u više navrata na zahtev kosovske vlade ili međunarodne zajednice.
