Ambasador Evropske unije na Kosovu Tomaš Suniog kazao je u intervjuu za Kohu da Kosovo može da reši niz unutrašnjih pitanja primenjujući dogovor koji je prihvaćen prošle godine u Briselu i Ohridski aneks, te dodao da bi formiranje Zajednice srpskih opština moglo da pomogne Kosovu na putu ka članstvu u EU.
Suniog je rekao da je na početku svog mandata 2020. godine mislio da će napredak u dijalogu biti brži i značajniji, ali da nakon više od tri i po godine nije bilo značajnijeg pomaka, posebno poslednje dve godine.
“Implementacija se nije desila. Smatramo, a to je i zaključak Saveta iz decembra prošle godine, koji je potvrdio Evropski savet u decembru prošle godine, da obe strane nisu primenile sporazum. Za nedostatak napretka suštinski su krive obe strane. Dijalog i logika dijaloga su uvek bili da obe strane diktiraju tempo i suštinu dijaloga. Nažalost, postoji nedostatak volje, na obe strane, za sprovođenje sporazuma”, rekao je Suniog.
Suniog kaže da je iz perspektive EU taj sporazum pravno obavezujući, od trenutka kada ga je visoki predstavnik EU Đuzep Borelj objavio 27. februara i 18. marta prošle godine.
“Verujemo da je to u skladu sa međunarodnim pravom i sada je pravno obavezujuće. Razumem da kosovska strana insistira na formalizaciji ovog sporazuma na formalniji način. Zato smo predložili nekoliko opcija. Sporazum je pravno obavezujući i moraju ga sprovesti obe strane”, poručio je Suniog.
Suniog je naglasio da bi implementacija sporazuma obema stranama otvorila vrata evropskih integracija.
“Isto tako, verujem da Kosovo može da ide napred u interesu brzih evropskih integracija, bez obzira na drugu stranu. Ne postoji ništa što ograničava Kosovo”, naglasio je Suniog.
Dodao je i da postoje određena pitanja koja bi, ako se sprovedu, mogla da pomognu Kosovu na putu ka članstvu u EU i precizira da je to pitanje Zajednice srpskih opština.
“EU je sastavila predloženi nacrt za koji mislimo da zapravo sadrži ili ispunjava sve one crvene linije koje je Kosovo predstavilo. Smatramo da je to u skladu sa Ustavom Kosova. Dakle, za nas je to predlog koji se mora prihvatiti. Isto tako, kada je premijer Kurti izjavio da je spreman da sprovede ceo sporazum, pomenuo je statut, tako da je, kako se čini, ako bude potpisan, tekst prihvatljiv. Iz naše perspektive, mislim da ništa ne sprečava Vladu Kosova da prihvati ovaj predlog”, rekao je Suniog.
Komentarišući izjavu predsednika kosovske skupštine Gljauka Konjufce da EU nema nadležnost da predlaže nacrt za ZSO, Suniog kaže da ako se govori striktno sa formalnog aspekta, to je zaista unutrašnje pitanje Kosova.
“To bi trebalo da izradi Vlada Kosova. To je u osnovi to. Ali EU je napravila nacrt za koji se nadamo da će pomoći. Angažovali smo najbolje međunarodne i regionalne pravnike, stručnjake za zaštitu manjina, samouprave i druge. Predložili smo taj tekst. Mislimo da je to dobar tekst”, kazao je.
Ukazuje i da ako se pažljivo pročita odluka Ustavnog suda Kosova o sporazumu iz 2015. godine, videće se da postoji zahtev Ustavnog suda da se izradi nacrt statuta, a zatim uputi u Ustavni sud na ocenu.
Navodi i da nije kasno da i sada Kosovo predloži svoj nacrt statuta i dodaje da EU traži predlog kojim bi se ispunile spoljne i unutrašnje obaveze Kosova i dokument na osnovu kojeg bi se osnovala Zajednica.
Govoreći o eventualnim rokovima za formiranje ZSO, Suniog kaže da je to trebalo da se desi posle decembra 2015. i da je to zapravo tražio Ustavni sud Kosova.
Na pitanje kako vidi žalbe kosovskih zvaničnika na rad specijalnog izaslanika Miroslava Lajčaka i da li će njegov mandat biti završen nakon izbora u EU, Suniog kaže da mandat Lajčaka ne zavisi od novih izbora za Evropski parlament.
Kaže da je EU dala sve od sebe da se proces pokrene što je brže moguće i da osiguraju da svi postignuti sporazumi budu sprovedeni, ali da umnogome zavisi od dobre volje obe strane da urade svoj deo posla.
“Ponavljam, u interesu je obe strane da ovaj proces bude uspešan i da se uspešno sprovodi. Ako obe strane ne osećaju da je to tako, nećemo nikoga terati da postane član Evropske unije. Ako ljudi nisu zainteresovani, onda ih je teško naterati na tako nešto”, navodi.
Što se tiče kaznenih mera koje su donete 3. juna prošle godine prema Kosovu, Suniog kaže da su one konkretno rezultat događaja koji su se desili na severu i konkretno u Zvečanu 26. i 29. maja.
Podvlači da je Deklaracija koju je 3. juna usvojilo svih 27 zemalja EU imala specifične zahteve koje treba da preduzme i kosovska i srpska strana.
Na konstataciju novinara da se policija sada ne zadržava u blizini opštinskih zgrada, Suniog kaže da koliko on zna, oni su i dalje tu.
“Njihovo prisustvo je smanjeno na 50 posto, ali su i dalje tu. Takođe smo zamolili gradonačelnike u severnim opštinama da ne rade iz opštinskih zgrada, a opet imamo dva gradonačelnika koji rade iz alternativnih zgrada i još dva koja rade iz opštinskih zgrada”, kazao je Suniog.
Smatra da bi novi izbori u četiri opštine na severu Kosova pomogli da se započne razgovor o tome kako da se ukinu mere.
“Uvek smo predlagali da bi najlakši, najbrži način bili prevremeni izbori kroz ostavke četiri gradonačelnika i, u idealnom slučaju, odbornika u skupštinama opština”, kaže, između ostalog, Suniog.
Suniog navodi da Evropska unija od 2022. godine vidi svoje širenje kao geopolitičko i geostrateško oruđe zbog nove situacije koju je stvorila agresija Rusije na Ukrajinu.
U tom smislu, poručuje da je sada trenutak kada je proširenje apsolutni prioritet Evropske unije.
