Odbrana bivših lidera OVK Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija zatražila je od pretresnog veća Specijalizovanih veća Kosova da imenuje prijatelja suda koji bi sproveo istragu u vezi sa porukom koju je Tužilaštvo dobilo u vezi sa svedokom W04577, a u kojoj se navode podaci koji direktno utiču i potencijalno su fatalni po kredibilitet svedoka.
U saopštenju dostavljenom Tanjugu, odbrana je tražila i da, ukoliko se ne imenuje „prijatelj suda“, autora pisma ispita Tužilaštvo i obavesti odbranu o istrazi, ali i da se svedočenje svedoka odloži dok se ne istraže navodi iz pisma.
Navodi se da je identitet autora pisma zaštićen, kao i da se u pismu nalaze dokazi da je navodno, davao iskaz, u korist svojih ličnih motiva.
Identitet osobe koja je tu poruku uputila, kako piše u zahtevu odbrane, zaštićen je odlukom suda, na zahtev tužilaštva nepoznat braniocima.
„Pošto odbrana nije u mogućnosti da sama izvrši potrebne istražne radnje, a Tužilaštvo je u situaciji sukoba interesa jer se teza protiv četvorice optuženih zasniva, između ostalog, na kredibilitetu tog svedoka, odbrana traži da se imenuje nezavisni istražitelj kako bi istražio navode sadržane u pismu i pripremi izveštaj o ishodu takvih istraga“, navodi se u saopštenju Specijalizovanih veća.
Seljimijeva odbrana je kontaktirala Tužilaštvo 12. januara ove godine, četiri dana nakon što je stigla poruka, sa pitanjem da li je Tužilaštvo istražilo ili planira da istraži navode navedene u poruci o svedoku, da objavi identitet pošiljaoca pisma kako bi odbrana sprovela vlastitu istragu.
Tužilaštvo je obavestilo odbranu da nije u obavezi da obavesti odbranu o istražnim radnjama, ako ih ima. Odluku o zahtevu odbrane trebalo bi da donese raspravno veće predsedavajućeg Čarlsa Smita.
U Hagu je u toku suđenje bivšim vođama OVK Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju, u slučaju nazvanom „Tači i drugi“ koji su optuženi za progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje i ubistva.
Ta krivična dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i ratni zločini. OVK je tokom 1998. i 1999. godine izvršila brojne zločine, ubistva i otmice nad pripadnicima vojske i policije tadašnje Jugoslavije, Srbima i drugim nealbancima, kao i Albancima koji nisu prihvatili da budu njeni pomagači ili pripadnici.
