U najnovijem podkastu sa Veranom Matićem, predsednikom Komisije za istraživanje ubistava novinara i članom Stalne radne grupe za bezbednost novinara, razgovarali smo o načinima borbe za istinu, pravdu u rasvetljavanju sudbine ubijenih i nestalih novinara, ali i integritet novinarske profesije. Poznat po neumornoj posvećenosti istrazi ubistava novinara i suočavanju sa senzacionalizmom u medijima, Veran Matić je sa nama podelio svoje iskustvo, motivaciju i viziju u borbi za bezbednije novinarstvo.
„Kada smo osnivali Komisiju za istraživanje za ubistvo novinara, ideja je da ubistva naših kolega biraju biti svakodnevna tema, a ne tema jednom godišnje kada je godišnjica njihovog ubistva, kada se okupe neka udruženja i daju izjave i kritike nedelotvornosti istrage državnih organa. Tako se godinama ponavljalo i ideja je bila da mi to moramo da prekinemo – prvo, da bi se radilo konstantno, svakoga dana na istrazi i zbog čega nisu te istrage uspešne. Kadagledamo unazad, često me pitaju da li sam razočaran i da li si propao od svega toga. Moram da istaknem da smo mi činili sve u radnoj grupi da se sazna što više činjenica o tom ubistvu“, rekao je Veran Matić za podkast Radija Goraždevac, osvrćući se na činjenicu da je nedavno završeno suđenje za ubistvo novinara i izdavača Slavka Ćuruvije u kome je Apelacioni sud nakon devet godina stavio tačku, donevši oslobađajuću presudu i dodao:
„Tužilaštvo i sud imaju neke svoje živote i mi ne možemo da utičemo na njih na nekakav način da se nešto naredi. Upravo zbog toga je toliko energije uloženo u razotkrivanje i ovog slučaja kao i slučaja Milana Pantića, Dade Vujasinović. U tom slučaju smo bilo u situaciji da 15 godina vođena nije bilo istrage, bilo je malo malo elemenata sa kojima se vodila istraga i mi smo morali da uradimo sve što je moguće. Tako se došlo do tog superveštačenja u Holandiji koje je država platila. U slučaju Slavka Ćuruvije, dakle, ispitano je sve što je moglo da se ispita. Optužnica je podignuta dve godine po osnivanju komisije i to je bio nekakav razuman period iza onu istragu koja jevođena”.
Kako je podvukao “od početka je Komisija imala konstatntu opstrukciju u radu i u percepciji u javnosti i od strane onoga što se zove duboka država, ljudi koji štite svoje drugare“.
S obzirom na velikih interes javnosti, upitan da li će Komisija za istraživanje ubistava novinara objaviti sva dokumenta iz istrage i kada, Matić je kazao da će “objaviti sve što bude mogla da objavi, sve što budemo procenili da je važno”, da se mora uraditi selekcija i voditi računa o zakonitom objavljivanju, te da je to posao na koji kreću odmah.
Na pitanje o rezoluciji Evropske federacije novinara (EFJ) kojom se zahteva osnivanje međunarodne ekspertske komisije za istraživanje ubijenih i nestalih novinara, Veran Matić, novinar i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara, istakao je značaj dosadašnjih napora u prikupljanju informacija i istraživanju slučajeva ubijenih i nestalih novinara na Kosovu.
Veran Matić je naglasio da je velika količina informacija koja je prikupljena, posebno zahvaljujući radu novinarke Jelene Petković, omogućila da se započne rad na Komisiji za istraživanje ubistava novinara.
„Računajući istražne organe u Prištini i u Beogradu daleko najveća količina informacija koja je prikupljena, a to si uradila ti Jelena što je jako veliki podvig. Da nije bilo tebe ne bi bilo ni registra kidnapovanih novinara na Kosovu. Jer, po izjavama svih koje sam čuo nisu ni tretirani ni na Kosovu, ni ovde u Beogradu kao ubijeni novinari nego kao oni tamo koji su nestali, ubijeni, obični građani. Oni jesu i to, ali ih niko nije stavljao u kategoriju ubijenih novinara. Tako da su se pojavile te drastične informacije i drastične brojke o broju ubijenih i neotkrivenih slučajeva. Mi imamo sad situaciju, kažem, zahvaljujući opet tom istraživanju, da smo započeli ovde u radu Komisije za istraživanje ubistava novinara da prikupljamo informacije kojima raspolažu naši istražni organi, policija, vojska. Tu je prikupljena određena količina informacija. Nije to ništa spektakularno, ali postoje i kada bi se pripojile verovatno nekim drugim podacima međunarodnih organizacija koje su dugo vremena vladale na Kosovu, verujem da bi se mogli napraviti određeni planovi istrage o nekim slučajevima, kako bi se došlo do bar razrešenja u nekim slučajevima razrešenja sudbina“, rekao je Veran Matić.
On je skrenuo pažnju na kompleksnost situacije na Kosovu, gde su neki novinari nestali ili ubijeni u društvenom kontekstu koji je prethodio bombardovanju, te da su neki slučajevi ubistava novinara posmatrani kao odnos prema određenim redakcijama ili kao politički aktivizam, što dodatno komplikuje istrage.
“Ovo je područje sa najvećim brojem nerešenih slučajeva ubistava i kidnapovanja novinara u Evropi danas”, upozorio je Matić.
Takođe je istakao važnost prioriteta koji bi trebalo dati ovim slučajevima u međunarodnim organizacijama poput Evropske komisije i OEBS-a, ističući da deklaracije same po sebi nisu dovoljne, već da su neophodni konkretni pregovori i akcije.
Osvrćući se na napade na novinare, Veran Matić je kazao da “imamo rast pretnji suda u svetu” i da kao profesija moramo da se solidarišemo i izgradimo mehanizme maksimalne zaštite novinara.
Sagovornik Radija Goraždevac je naglasio da bi se trebalo borti protiv senzacionalizma u medijima, koji često glorifikuju zločince na štetu žrtava i njihovih porodica.
“Moramo se fokusirati na žrtve i njihove priče”, naglašava Matić. “To je naša dužnost kao novinara i kao ljudi.”
Na pitanje o ličnoj motivaciji da se ovim temama bavi, on je otkrio emotivnu povezanost s žrtvama i porodicama.
“Moja motivacija dolazi iz želje da pomognem porodicama žrtava”, priznaje Matić. “Njihova borba za pravdu inspiriše me da nastavim sa radom”.
Kompletan intervju sa Veranom Matićem možete pogledati u celosti u nastavku .
