Predsednica Društva agrarnih ekonomista Tatjana Brankov kaže za RTS, povodom projekta Kosovski božuri, da je cilj da potrošači u zemlji dobiju priliku da konzumiraju visoko kvalitetne proizvode. Ukoliko se poljoprivrednicima na KiM na adekvatan način pomogne, obim proizvodnje se može značajno povećati, ističe Brankov.
Samo prošle godine, na teritoriji Kosova i Metohije registrovano je gotovo 6.800 novih poljoprivrednih gazdinstava, čiji su nosioci Srbi. Najjači adut im je proizvodnja vina, ali prerađuju i izvoze proizvode od voća i povrća, i odgajaju veliki broj autohtonih rasa goveda.
U toku je rad na projektu Kosovski božuri, koji predviđa da tu oznaku dobiju proizvodi sa Kosova i Metohije. Mogu li prehrambeni proizvodi sa KiM na tržište pod zajedničkim brendom?
Tatjana Brankov, predsednica Društva agrarnih ekonomista, rekla je u Dnevniku RTS-a da je poljoprivrednicima na Kosovu prvo potrebno da sačuvaju samoodrživost.
“Neophodno je otvoriti jednu mlekaru koja bi vršila centralizovan organizovan otkup na teritoriji Kosmeta. Neophodno je povećati broj goveda, koka nosilja. Neophodno je aktivnije se uključiti u otkup proizvoda sa Kosmeta. Poljoprivreda nije samo model opstanka srpskih domaćinstava na Kosmetu, već je ona ključna za njihov opstanak”, ističe Brankov.
Ukoliko se njima na adekvatan način pomogne, dodaje Brankov, tada se obim proizvodnje može značajno povećati, a tržište centralne Srbije i Vojvodine snadbevati visoko kvalitetnim proizvodima, između ostalog lekovitim biljem, voćem, povrćem, prerađevinama i u manjoj meri medom i sirom, čime bi smanjili zavisnost od uvoza povrća iz Severne Makedonije i Albanije.
“Ne želimo da živimo u zabludi da su francuski sirevi bolji od šarskog”
“Ono što je naš cilj, cilj Društva agrarnih ekonomista, da i mi potrošači u Srbiji dobijemo priliku da konzumiramo visoko kvalitetne proizvode. Ne želimo da živimo u zabludi da su francuski sirevi bolji od jednog šarskog sira”, naglašava Brankov.
Put do ekskluzivnih restorana i prodavnica, navodi, već nalaze pre svega vina, takođe i rakije i neke druge vrste sireva sa Kosmeta.
“Med je proizvod za kojim postoji veća tražnja od ponude i prodaje se, kupuju ga čak i Albanci po ceni od 20 evra po kilogramu”, navodi Brankov.
Što se tiče eventualnih primedbi o forsiranju domaćih proizvoda, Brankov ukazuje da nije zabranjeno podržavati domaću proizvodnju i da sve razvijene zemlje sveta to čine, samo na različite načine.
“Ovde je situacija dodatno pojačana, jer se naši proizvođači na Kosmetu suočavaju sa potpuno nelojalnom konkurencijom. Albanski vlasnici supermarketa ističu zastavu Srbije na policama, tako da to izaziva bojkot proizvoda”, dodaje Tatjana Brankov.
