Izjava Aljbina Kurtija povodom odavanja počasti kraj spomen-ploča Arbena Dželadinija i Mona Balaja na Trgu Majke Tereze u Prištini, izazvala je oštru reakciju organizacija civilnog društva, zbog činjenice da se juče u Prištini pohvalio ulogom svoje stranke u suprotstavljanju decentralizaciji koja je sredinom 2000-ih dala ključne nadležnosti u samoupravljanju nevećinskim zajednicama, uspostavljanju specijalnih zaštićenih zona oko pravoslavnih verskih objekata, uslovu dvostruke većine koji sprečava vladavinu većine kada su u pitanju izmene zakona od vitalnog značaja za nevećinske zajednice i drugim odredbama Ahtisarijevog paketa.
Premijer Aljbin Kurti, koji je i lider Pokreta Samoopredeljenje, rekao je da je na tom mirnom protestu ispaljeno 232 gumena metka sa isteklim rokom trajanja i zloupotrebljeno van protokola Ujedinjenih nacija.
“Premijer Kosova mora da podržava i štiti pravni okvir koji se odnosi na nevećinske zajednice ili druge oblasti javnog života. Sveobuhvatni predlog za rešenje statusa Kosova bio je praktičan odgovor međunarodne zajednice na dramatične demografske promene i nasilno proterivanje 1999. i 2004. godine koje je dovelo do istiskivanja zajednice kosovskih Srba iz svih urbanih područja.
Štaviše, naglašavamo da je upravo ovaj pravni okvir bio uslov pod kojim su velike zapadne nacije priznale proglašenje nezavisnosti Kosova i koje, kako neki od njih često naglašavaju, i dalje očekuju od Kosova da to obećanje ispunjava. Nažalost, videli smo juče, kao i nebrojeno puta do sada da Kurti nastavlja da, i rečima i delom, krši ustavom zagarantovana prava, posebno ona koja se odnose na zajednicu kosovskih Srba.
U međunarodnoj areni, gospodin Kurti se hvali pravima koja Kosovo daje zajednicama, dok pred domaćom publikom, ista ta prava označava kao „monoetničke ustupke“ i „uzrok problema“ koji su izazvali mnoge posledice u društvu. Ovo je licemerno i ugrožava postojeći poredak. To takođe ogoljava lažnu privrženost ove vlade multietničkom Kosovu i mehanizmima podele moći.
Na primer, tekuća kriza na severu eskalirala je 2022. godine kada je vlada prekršila dve odredbe iz Ahtisarijevog paketa koje su kasnije ugrađene u Ustav – odredbe koje garantuju da etnički sastav u policiji reflektuje etnički sastav zajednica u kojima obavlja policijske poslove. Ova vlada je počela otvoreno da krši ovu odredbu u februaru 2022. godine izgradnjom monoetničkih baza Specijalne policije na nelegalno eksproprisanom privatnom zemljištu, čime je stvoren drugi sloj policije i podrivena nadležnost Regionalne direkcije Sever, uspostavljene u pregovorima u Briselu kao bezbednosna garancija za zajednicu kosovskih Srba na severu. Ovo, kao i prethodno i kasnije narušavanje drugih sporazuma koji su uvažavali zabrinutosti zajednice kosovskih Srba, pokazuju da vladajuća stranka koristi vladavinu prava kao izgovor da sprovede u delo svoje ideološko protivljenje mehanizmima zaštite nevećinskih zajednica na Kosovu.
Na kraju, prihvatanjem Sporazuma o putu normalizacije odnosa između Kosova i Srbije, vlada Kosova je pristala ne samo na samoupravni mehanizam za kosovske Srbe već i na poseban status Srpske pravoslavne crkve. Zbog toga očekujemo reakciju međunarodne zajednice, u prvom redu EU, Nemačke i Francuske i osudu izjava kososkog premijera, Aljbina Kurtija i postupaka njegove vlade koji podrivaju mehanizme zaštite nevećinskih zajednica i označavaju ih kao probleme”, stoji u saopštenju organizacija civilnog društva. (Aktiv, Centar za zastupanje demokratske kulture (ACDC), Institut za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER).
Premijer Kosova Aljbin Kurti, koji je i lider Pokreta Samoopredeljenje, rekao je da je tada na tom mirnom protestu ispaljeno 232 gumena metka sa isteklim rokom trajanja i zloupotrebljeno van protokola Ujedinjenih nacija.
„Danas, 10. februara, sa čežnjom, bolom, ali i ponosom obeležavamo sećanje na Mona Baljaja i Arbena Dželadinija, dvojicu aktivista PS koje je pre 17 godina ubila međunarodna policija UNMIK-a. U grudi i glave mirnih demonstranata ispaljeno je 232 gumena metka sa isteklim rokom trajanja, zloupotrebljujući van protokola Ujedinjenih nacija. Drugog februara 2007. pao je Ahtisarijev plan, kojeg je naš pokret PS kritikovao i protivio se, jer je predviđao mnoge monoetničke ustupke u našoj zemlji. Protivili smo se garantovanim i rezervisanim mestima u Skupštini Kosova sa pravom veta za srpsku manjinu, protivili smo se realnosti na verskoj osnovi, decentralizaciji na nacionalnoj osnovi, protivili smo se ukidanju Kosovskih odbrambenih snaga i protivili smo se nastavku međunarodne vladavine sa izvršnom vlašću nad nama. Bio je to miran protest. Za zločine koje nisu počinili ni danas ni sutra niko ne može biti izuzet od pravde“, rekao je Aljbin Kurti.
