Suočavajući se sa krajnje teškom situacijom za srpski narod na Kosovu i Metohiji, Eparhija raško-prizrenska uputila mu je apel da u ovim trenucima pokaže dostojanstvo, hrabrost, snagu, narodno jedinstvo i trpljenje.
“Vekovima smo upravo na ovim evanđelskim principima i vernosti Bogu i našem svetosavskom predanju sačuvali i veru, i jezik i svoje ime i sećanje, okupljajući se u našim svetinjama, ostajući verni zavetu Svetoga Kneza Lazara koji je od univerzalnog značaja za sve u svetu – ‘da je za malena zemaljsko carstvo, a nebesko od sada i doveka‘“, navodi se u apelu srpskom narodu na KiM.
Eparhija raško-prizrenska objašnjava da to nije samo obična fraza, već duboka istina, te da su prošla mnoga carstva, ali Crkva Hristova koju čine njen narod sa sveštenstvom i monaštvom ostala je i opstala, i dan danas se Njegovo ime slavi širom sveta.
“Zato u ovoj situaciji ne smemo da budemo malodušni. Ne smemo da dopustimo da budemo zastrašeni, jer svako nasilje dolazi iz straha i nesigurnosti, svaki strah i briga iz nedostatka vere u Boga. Duhovno najmudriji ljudi ovoga sveta nikada nisu pokazivali nasilje već su svojom mudrošću i dobrotom prema svima zadobijali druge i zato su upamćeni u istoriji“, poruka je Eparhije.
Zato je, dodaje se u apelu, “ovakvo arogantno ponašanje vlasti u Prištini izraz pre svega kukavičluka i slepe mržnje, jer lako je sprovoditi teror nad onima koji nisu zaštićeni i koji na Kosovu i Metohiji žive kao živi taoci“.
“Upravo stoga ne smemo da popustimo pred ucenama, vać da se za svoja prava borimo mirno, dostojanstveno, ostajući pre svega odani Bogu i privrženi ovom čudesnom prostoru, gde vekovima živimo i opstajemo”, navodi Eparhija.
U apelu se podseća na teror koji je vršen nad srpskim narodom u vreme prethodnih vekova osmanske vlasti, ali i hrabrosti srpskog naroda koji je i pored svih teškoća ostajao kao svoj na svome i nije napuštao rodni kraj, svoje svetinje, svoja groblja, da “Gospod uči da se molimo za one koji nas progone i čine zlo, a da na mržnju ne odgovaramo mržnjom i nasiljem”.
Iz Eparhije ističu da srpski narod na KiM treba i mora da zna da su se menjale mnoge vlasti na ovom prostoru ali da je sa njim bila i ostala njegova Crkva kao tkivo koje zajedno objedinjuje i drži kao Telo Hristovo, što Crkva i jeste.
“Zato u svim ovim teškoćama pozivamo naš narod da uz svoju Crkvu, kao verna deca Svetog Save, Svetog Kneza Lazara, brojnih svetitelja koji su prosijali i živeli na Kosovu i Metohiji očuvamo i sačuvamo prisebnost, mir i čvrsto poverenje u Boga da nas neće ostaviti. Sa takvom verom neće nas poraziti nijedna sila ovog sveta, a kazna onima koji čine zlo i nepravdu je uvek u Božijoj ruci.
Iz Eparhije upućuju na molitvene prozbe svetog Patrijarha Pavla koji je u svoje vreme progona naše Crkve i sam nosio krst sa svojim vernim narodom na Kosovu i Metohiji kao Episkop raško-prizrenski i molio se Gospodu i govorio:
“Gospode, kako je mnogo neprijatelja koji vojuju protiv nas i govore: nema im pomoći ni od Boga ni od ljudi. Gospode ti nam pruži ruku svoju da ostanemo narod Tvoj i po veri i po delima. Ako moramo da stradamo, neka to bude na putu pravde Tvoje i istine Tvoje, i ne dopusti da bude zbog nepravde naše ili mržnje prema bilo kome. Isto tako se molimo i za neprijatelje, da ih Gospod čovekoljubivi odvrati od nasilja nad pravoslavnim narodom našim, da nam ne ruše hramove i grobove, decu ne ubijaju i narod ne progone, nego da se i oni obrate na put pokajanja, pravde i spasenja.“
U apelu iz Eparhije dodaju da osećaju pastirsku obavezu i potrebu da ohrabre verni srpski narod na KiM koji je svakim danom sve više izložen otvorenoj represiji kosovskih vlasti, kao nikada do sada od završetka oružanog sukoba 1999. godine.
“Institucionalni teror Prištine se sprovodi na razne načine, pritvorno pred svetom pod vidom tobožnjeg poštovanja zakona, a zapravo sa ciljem da se naš narod podstakne na iseljavanje i napuštanje prostora na kojima vekovima živi. Svakodnevna gruba manifestacija policijske sile, pretresi, hapšenja, neosnovani pritvori, pretnje, onemogućavanja primanja penzija i socijalnih doprinosa, uz grubo tolerisanje nametnutih albanskih opštinskih vlasti na severu Kosova koje nemaju legitimetet većine građana, koriste se kao sredstvo prisile i protiv našeg naroda kome se onemogućava normalan život, osnovna prava i slobode“, piše u apelu.
Eparhija navodi da su za vlasti u Prištini Srbi očigledno bili i ostali građani drugog reda.
“I to se vidi na svakom koraku bez obzira na licemerna pozivanja na Ustav i zakone Kosova, po kojima bi valjda svi građani trebalo da imaju ista prava, a najugroženiji posebno zaštićeni. Ovakvo ponašanje ne samo da ne doprinosi rešavanju problema, već produbljuje nepoverenje, stvara etničke barijere i netrpeljivost i ruši sve one mostove koji su do sada bili izgrađeni između srpskog i albanskog naroda na Kosovu i Metohiji“, navodi Eparhija.
Zaključuje da ovakva situacija kratkoročno možda koristi vlastima u Prištini, ali da dugoročno sve zajedno drži taocima nestabilnosti, neizvesnosti i teške ekonomske situacije.
“Pa nije ni čudo da toliko veliki broj mladih kosovskih Albanaca napušta Kosovo i traži bolji život u inostranstvu”, napominje se u apelu.
