Predstva „Imamo dojavu“ je komedija koja nije komedija, Smešna je i strašna. Beskrajno zabavna zbog specifičnog novopazarskog akcenta ali i fantastično osmišljenih opaskih prepunih prepoznatljivih lokalnih štosova i istovremeno tragična – zbog ispraznosti neambicioznog, lezilebovićskog i plitkog života prosečnh studenata i jednog starog, gospodskog, a strahovito poniženog lica prestonice.
Tragična je jer joj, pored savršenog profilisanja prosečnog provincijskog studenta u Beogradu, ne manjka ni prikaz jednog propalog, nedostajućeg Grada.
Semir Gecić je scenarista i ujedno dramski tumač lika studenta Besima. Nakon izvođenja predstave sinoć u Kosovskoj Mitrovici, Gecić je obrazložio da je tema ove predstave aktuelna, a ujedno vrlo univerzalna, vanvremenska.
„Imam utisak da je radnja mogla da se odvija pre sto godilna, a i za sto godina. Jedna studentska priča smeštena između dva različita mentaliteta – Siniše iz Mitrovice i Besima iz Novog Pazara, koji su cimeri u Beogradu. Studiraju svoje fakultete, pokušavaju da opstanu, da nađu posao, pokušavaju da prežive. Pošto ne uspevaju, uvlače se u neke probleme. Tu je i gazdarica Mara koja im nudi rešenje. Problemi prave još veći razdor među njima. Svađaju se, ali na kraju oni se drže zajedno kao braća, jer ih okolnosti primoravaju na to“ kaže Gecić.
Dramska umetnica Zinaida Dedakin smatra da je na kraju ipak reč o komediji čija je tema strašna, a koju jako ceni.
„Beskrajno volim ovu predstavu zato što je nažalost istinita. Pokriva i ovaj deo življa, pokriva svaki deo Srbije. Beskrajno mi je drago što smo večeras ovde, baš zato što je jedan od studenata sa Kosova koji živi u Beogradu. Tu je i student iz Pazara koji živi u Beogradu i tu je Beograd – kao neko rešenje koje predstavljam ja a koje je potpuno propalo“ kaže Zinaida Dedakin koja tumači lik gazdarice Mare, idejnog tvorca paklenog plana kako da joj studenti vrate ogroman dug i ujedno steknu neki imetak.
Zlatko Rakonjac tumači lik Siniše, studenta ekonomije, inače raseljenog Srbina sa Kosova i Metohije. Kaže da je reč o klasičnoj socijalnoj drami te da se nada da je publika prozrela da su etnički i verski motivisane provokacije koje Sniša i Besim iznose jadan na račun drugoga bazične, da iza njih nema mržnje i da se suštinski ta dva lika veoma vole.
„Nadam se da je publika to prozrela, da se mi cenimo i volimo… I tu jeste taj lik Mare koja je, kako je rekla Zinaida, slika propalog Beograda koji nam fali. Nadam se da smo uspeli da dočaramo ovu predstavu koju doživljavamo nekako lično“ kaže Zlatko.
Na kraju, Zinaida poručuje:
„Volela bih jako da sve naše prepirke i nerazumevanja, a koja vi vrlo živo živite ovde, budu vođene oko prljavih čarapa i ništa više od toga. Mislim da kulturni radnici mogu da donesu jedan delić možda ne svetla, ali svakako ne tame. Baš to onako osećam, neka svađe bude oko prljavih čarapa. Za sve ostalo, ajde da se dogovaramo“ poručuje ova velika diva srpskog glumišta.
Glumci su bili oduševljeni publkom koja je ispunila salu Mitrovačkog dvora do zadnjeg mesta i odlično reagovala u ključnim momentima.
„Vraćamo se sigurno. To je obećanje“ poručuju umetnici, potpuno nesvesni važnosti smeha koji su doneli u naš umorni grad.
Izvođenje ove predstave organizovali su Studentski centar Priština – Kosovska Mitrovica i Studentski parlament.
