Jedan od najznačajnijih srpskih pisaca Goran Petrović, preminuo je posle kraće i teške bolesti u 63. godini. Autor je velikih dela: “Atlas opasan nebom”, “Opsada crkve Svetog Spasa” i “Sitničarnica ‘Kod srećne ruke'”, a od velike zamisli o romanu-delti, izašla su dva “Papir” i “Ikonostas”. Dobitnik je svih najznačajnijih književnih nagrada, a 2014. godine je dobio i nagradu “Zlatni krst kneza Lazara”. Tim povodom je ispred naše najlepše crkve rekao: “Sve nešto mislim, kako bi bilo besediti bez reči? Da počnem ćutke i da završim ćuteći. Ko sluša, razumeće. Bez obzira, što ćutanje, makar u prvi mah, na besedu ne liči. Ali, da ne bude zabune: ne da ćutim zato što je neka muka i muk, neka opšta ćutnja, ne zato što zazirem da nešto posebno kažem – već da ćutim da bolje čujem, da svi bolje čujemo, kako se negde u blizini, u nekoj kući, novorođenče oglašava smehom, kako majka pevuši, kako se otac sa svojim bratom razgovora bratski, kako deda ukućanima planove govori, kako bakina štrikaća igla ubrzano udara o štrikaću iglu, starica žuri da ono što plete završi.”
“Gorana Petrovića upoznao sam na “Vidovdanskom pesničkom bdeniju”, te godine sam prvi put učestvovao u organizaciji, a on je dobio nagradu. Zaista je bila velika čast upoznati jedno tako veliko ime. Nastavili smo komunikaciju, poslao mi je svoje knjige sa posvetom. Kasnije smo sarađivali u žiriju ove manifestacije, kada je nagrada dodeljena Dušanu Kovačeviću. Tada je ponovo bio gost u Gračanici. Bio je izuzetan čovek i veliki pisac. Jako mi je žao što nikada nećemo dočekati taj veliki projekat romana-delte, koji smo toliko dugo iščekivali, a koga su najavila njegova dva poslednja romana “Papir” i “Ikonostas””, izjavio je Žarko Milenković.
Na književnu scenu stupio je knjigom kratke proze Saveti za lakši život 1989. godine. Autor je pripovedačkih knjiga Ostrvo i okolne priče, Bližnji i Razlike. Petrović je objavio i knjigu kratke proze Sve što znam o vremenu, knjigu zapisa Pretraživač, novelu Ispod tavanice koja se ljuspa i dramu Matica koja je izvedena u Ateljeu 212.
Neka od Petrovićevih proznih dela su adaptirana za pozorište, televiziju i radio.
Bio je član Srpskog književnog društva i Srpskog PEN centra. Za redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 8. novembra 2018. godine.
