Institut za srpsku kulturu iz Prištine u Leposaviću osnovan je 1987. godine kao Institut za proučavanje kutlure Srba, Muslimana, Hrvata i Crnogoraca. Posle par godina privremeno je naziv promenio u Institut za srpsku kulturu iz Prištine. U početku, Institut je imao jednog doktora nauka i nekoliko zaposlenih istraživača i stručnih službi. Danas, ova institucija broji 51 zaposlenog, od čega 29 doktora nauka u naučnim zvanjima, 12 istraživača i pet stručnih saradnika. Put od kulturne institucije osnovane u ona vremena u Prištini, do masivne naučne formacije kakva je postao, nije bio nimalo legan.
Direktor Instituta prof. dr Dragan Tančić kaže u razgovoru za Radio Kosovska Mitrovica da što se tiče naučnog potencijala, ova institucija je danas referentnija nego neke visokoškolske ustanove.
„Mi smo multidisciplinarni, proučavamo oblast jezika, knjževnosti, filologije, istorije, istorije umetnosti, etnologije, arheologije, političkih nauka, prava, ekonomije, menadžmenta, komunikologije. U tom kontekstu smo na prostoru Kosova i Metohije najreferentnija institucija i verovatno smo jedini naučni institut u Srbiji koji je multidisciplinarnog karaktera“ kaže Tančić i dodaje da je ogromna prednost Instituta što pručava aktuelne političke prilike na Kosovu i Metohiji, kako ekonomske, tako i etnološke relacije tih odnosa…
„Proučavamo i antroploške, filološke prilike, pitanje jezika i lingvistike na ovim prostorima, istorije i istorije umetnosti. Imamo doktore nauka iz oblasti crkvene istorije koji se bave posebno tom tematikom. U tom kontekstu, imamo komparativnu prednost što možemo proučavati celokupne odnose sa aspekta društva i nauke“ napominje naš sagovornik.
Ističe da je Institut kao svoju misiju prepoznao zaštitu kulturnog nasleđa srpskog ali i drugih naroda na Kosovu i Metohiji, sve vreme poštujući naučne principe, te da s tim u vezi nikada nisu imali problem u pristupu svim zajednicama koje na Kosovu žive, uključujući i albansku.
U razgovoru sa direktorom Instituta, saznajemo da je od samog formiranja, ideju o institutu pratila potreba da se oslanja na multikulturalni princip koji je kosovska sudbina.
„Mislim da u miru i slozi treba raspravljati o bilo kojim problemima bilo sa aspekta nauke ili sa društvenih relacija. Mi ne možemo ulaziti u neke sukobe i konflikte. Na Kosovu postoji albanološki institut koji je osnovan šezdesetih godina. Bila je velika borba da se oformi ovaj institut. Ideja je bila da se oformi institut pod nazivom Institut za srpsku kulturu, međutim, u to vreme predstavnici albanske zajednice koji su bili dominantni u toj politiičkoj strukturi su bili protiv formiranja instituta sa odrednicom, već je nametnuto da se zove Institut za proučavanje kulture Srba, Muslimana, Hrvata i Crnogoraca i to je tad u tim pregovaračkim procesima i prihvaćeno, da bi posle par godina se preimenovalo u Institu za srpsku kulturu“ objašnjava Tančić i kaže, nada se saradnji sa visokoškolskim ustanovama na području Kosova i Metohije. .
Govoreći o aktuelnom političko – bezbednosnom trenutku, Tančić ističe da je optimista te da je bilo i težih prilika iz kojih smo izašli celoviti.
„Političke prilike su takve kakve su, Srbija se bori za svoju državnost, Kosovo se bori da ostvari svoju državnost, međunarodna zajednica ima različite političke, ekonomske i diplomatske interese. Mi smo u problemu sa kojim se nosimo, i verujem da ćemo uspeti da iznesemo to, jer sprski narod je živeo na ovim prostorima u mnogo težim uslovima i opstao. Ja mislim da ćemo mi opstati i izboriti se za svoju poziciju i svoj status. U tom kontekstu hteli ne hteli mi moramo pregovarati sa kosovskim institucijama i u miru i slozi voditi politiku s njima“.
Tančić napominje da je uloga ovog Instituta prevashodno naučne priroda, a da će njihova delatnost uvek ići u korak sa odlukama Vlade Srbije.
„Naša je uloga sa aspekta nauke. Recimo, na primer da je neki manastir u 12. veku bio albanski, naša uloga je da to sa aspekta nauke dokažemo ili opovrgnemo, da ukažemo na to da je to falsifikat i kao takav ne može da prođe, daćemo naučne argumente, publikovati. Mi imamo časopis „Baština“ gde se publikuju radovi iz raznih naučnih oblasti, pored ostalog i iz istorije. Pa će naši naučni radnici koji se bave istorijom Ksoova i Metohije, srednji vek ili kasnije, dati svoje naučne argumente i osporiti bilo kakve tvrdnje da je nešto pripadalo kosovskoj zajednici a u stvari pripadalo je srpskoj na ovim prostorima“.
Lična karta Instituta je časopis „Baština“ koji je od strane Ministarstva nauke Republike Srbije kategorizovan u kategoriji M 24, časopis od posebnog međunarodnog naučnog značaja.
„Mi smo i na ERIH plus listi što znači da potpadamo i pod kategorijom M 23. Izlazi tri puta godišnje, 33 do 34 rada po broju. Do sada smo objavili 104 monografije, radova, članaka smo objavili 1.700. Ovaj institut je objavio u zadnjih 12 godina. ukupno 1.807 naučnih radova“ kaže Tančić.
Velika podrška Institutu je i Kancelarija za Kosovo i Metohiju. Tančić ističe i odličnu saradnju sa fakultetima, što iz Srbije što iz zemalja u okruženju. Takođe, saradnja je uspostavljena sa univerzitetima iz Rusije sa kojima su organizovali niz naučnih skupova na razne istorijsko – političke i kulturne teme. Sa Fakultetom za bezbednosne studije u Banjaluci krajem prošle godine je uspostavljena saradnja u okviru koje će istraživači Instituta biti nagažovani kao članovi komisija za odbranu diplomskih, master i doktorskih radova i obrnuto. Naglašava i odličnu saradnju sa Fililoškim fakultetom u Banjaluci.
Institut ima izuzetnu izdavačku delatnost. Tančić podseća da su oni prvi publikovali Zbornik o NATO agresiji, pod nazivom „Da se večno pamti”.
„Tu dajemo sećanja i naučne radove kako se branila i odbranila Republika Srbija, SRJ tokom 1999. Od NATO agresije. Mi smo iz tog rata sa aspekta vojnog stanovišta izašli kao pobednici, naša tehnika je malo oštećena, naši gubici su bilo vrlo mali. S druge strane imali smo velika razaranja na privredne objekte, na objekte fizičkih lica, porušeni mostovi. Ubijeno je mnogo dece, i srpske i albanske, od 70 do 80 dece. NATO agresija je ubila decu. Imamo posledice od osiromašenog uranijuma, velika stopa smrtnosti posebno na KiM, jer je najveći brojr adioaktivnih bombi bačen na prostor KiM“ ističe naš sagovornik.
Na kraju, Tančić iznosi mišljenje da ni Srbi ni Albanci, četvrt veka nakon sukoba, ne žive niti normalno niti kvalitetno.
„Bore se da prežive. Posle odobravanja viza, veliki broj Albanaca je otišao u Evropu, a i pripadnici srpskog naroda idu, ne vide nemaju veliku nadu, ne vide boljitak, ali ja mislim da treba uložiti maksimalne mere od strane Republik Srbije, Vlade i predsednika, da se potpomogne ovaj naš narod u celosti. I mladi i stari, posebno mladi, da opstanu ovde i da ostanu, da rade, žive i da se bore, jer dok ima naroda ima i teritorije, ima i zemlje“ kaže Tančić.
