Strahinja Radovanović, rođen je i živi u Kosovskoj Mitrovici, koja je za njega najlepše mesto za život.
Oni koji ga poznaju, znaju da je pasionirani poštovalac i poznavalac automobila. Sve to ne bi bilo čudno, da Strahinja nema samo 12 godina. Porodični posao, u kojem su se pradeda, deda, tata, ujaci bavili i bave automehanikom, uveo je Strahinju u svet u kojem se on kako kaže, oseća kao majstor svog zanata.
Za Strahinju, porodica je na prvom mestu. Mali razmak, pa automobili i kompjuteri.
Učenik je šestog razreda Osnovne škole „Branko Radičević“. Kaže da baš voli da uči, najviše informatiku i računarstvo, za koje ga je zainteresovao ujak Miloš. Veštine u informacionim tehnologijama mu pomažu da istražuje. Preko društvenih mreža se informiše i o automobilima, ali je vrlo oprezan kada su one u pitanju.
„Imam sam profil na Jutjubu i tu pratim sve o tehnologiji i automobilima i voleo bih da budem vrhunski vozač kada porastem“, otkriva nam Strahinja.
Tako mali, usudio se da sedne za volan. Za to je imao veliku podršku i pomoć oca, a pre svega nadzor.
„Prvi put kada sam seo i pokušao da upalim auto uz pomoć mog oca, bilo je to novembra 2022. godine. Bio je to Fiat Punto, benzinac 1.2 manuelac, a kasnije drugi auto Volkswagen Polo 1.2 dizelaš, manuelni petobrzinac, treći je Pasat B8 2.0 TDI sa automatskim menjačem, četvrti je Škoda Fabia 1.2 benzinac bez turbine, isto petobrzinac, manuelni“, precizan je ovaj mali, ali u velikoj meri upućeni zaljubljenik u automobile, koji se sudeći po onome šta zna i kako nam govori, može kandidovati za voditelja emisije SAT koja prati sve o vozilima i saobraćaju.
Odmalena, automobili su njegova velika strast. Ne čudi, ako se uzme u obzir činjenica da su gotovi svi u porodici, kako on kaže, majstori u ovom poslu.
„Tata me je naučio sve što je bitno i što treba da znam o automobilima, ali meni je pradeda bio poznati automehaničar. Takođe, deda mi je bio prvo mehaničar za autobuse, pa posle za automobile, pa onda i moj tata se bavio automehanikom. Posle su i moji ujaci, polako krenuli da rade sa kolima i tako se meni kao malom rodila ljubav prema automobilima“, prepričava Strahinja i nastavlja da objašnjava šta sve jedan auto treba da ima kako bi bio bezbedan i isplativ za vožnju.
„Automobil treba da bude mali potrošač, da ne troši mnogo goriva, zbog današnjih cena goriva, to je skupo i zato mora malo da troši. Mora da bude čvrst, snažan, da izdrži udarce, mora da ima airbegove, zatim svu sigurnosnu opremu, mora da ima pojaseve, mora da ima ABS, senzore i mora da ima rezervni točak, ako se ne daj Bože izduva neka guma, a tu je i prva pomoć. To je sve što jedan auto treba da ima da bi bio siguran za vožnju“, savetuje nas naš sagovornik.
Onda nam sa velikim žarom govori o umeću svojih ukućana u vožnji.
„Tata mi je najbolji vozač kojeg sam ikada video u životu, mama mi je vrlo dobar vozač, a brat mi je za njegove godine odličan vozač. Vozač treba da bude siguran u sebe, da može da proceni kada i kako da vozi i jednostavno da poštuje saobraćajna pravila. Tu su opasnosti odroni, brza vožnja, klizavi putevi, sneg, kiša, mrak, magla i da ne nabrajam…“
On lično najradije i najviše bi voleo da vozi Pasat B8 sa motorom od dve hiljade kubika, dizelašem sa automatskim menjačem.
„To je prvi auto automatik, koji je imao taj digitalni tač-skrin i ne znam zaista, zašto je to tako, ali ja kada ga vidim, ja se sav uzbudim“, iskren je Strahinja.
Strahinjina ostala interesovanja su vezana i za našu i svetsku istoriju, psihologiju, politiku. Misli da njegovi vršnjaci vole da se druže sa njim, jer ume da ih sasluša i udeli savet, te da mu je taj odnos prema drugim ljudima, model koji potiče iz porodice.
„Porodica je najbitnija i treba svakome da bude na prvom mestu, da je ceni. Porodica je za mene jednostavno mesto ljubavi, uvek si sa porodicom i uvek ćeš biti. Čovek treba da ima veliko srce, da pazi na druge, da ne bude ljubomoran, da ne bude škrt iliti stipsa, da ne bude loš, da ne greši. Ja verujem u Boga, ja sam pravoslavni hrišćanin“, kaže Strahinja.
Za našeg malog sagovornika uspeh je kada si dobar prema drugim ljudima i on u tom smislu radi na sebi.
Kosovska Mitrovica – najlepši grad, u njoj želi da ostane ceo svoj život
Koliko god da je situacija u Kosovskoj Mitrovici nestabilna, u poslednje vreme često krizna i puna neizvesnosti, Strahinja ima želju da u svom gradu ostane do kraja života.
„Ne osećam se sigurno, a ni nesigurno, ja sam tu u sredini. Kosovska Mitrovica je moj dom, moje srce i ja hoću da ostanem ovde do kraja svog života. Stanovnici Mitrovice su kulturni, pristojni, druželjubivi, prijateljski nastrojeni. Građani Mitrovice su po meni jedni od najmirnijih, najprijatnijih i najdruželjubivijih na teritoriji Kosova i Metohije“, kaže mlađani Radovanović.
Nažalost, neki njegovi vršnjaci su se odselili i njemu je to teško palo.
„Razumem ja to, verovatno su njihovi roditelji uplašeni za njihovu budućnost. Žao mi je zbog toga. Ja nikada nisam imao u planu da se selim odavde, niti ću. Nikada se nisam plašio. Plašim se samo zmija, paukova… Možda se zato zovem Strahinja“, ističe Strahinja Radovanović.
Svoj unutrašnji svet izražava jasnim mislima, precizno i oštroumno opisuje kakvi treba da budemo da bismo bili srećni. Ponovo pominje značaj dobroga u ljudima.
„Mir i ljubav čine dobar deo sveta. Moramo zato svi da budemo mirniji, druželjubiviji, da bi svet mogao da nastavi napred, bez ikakvih ratova, neslaganja. Mi svi moramo da budemo mirni i zahvalni za to što imamo“, poručio je ovaj mali Mitrovčanin.