Prema odluci Odbora Centralne banke Kosova od 1. februara stupa na snagu Uredba prema kojoj će evro biti jedina valuta u platnom sistemu na Kosovu. Prema toj uredbi, srpski dinar više neće moći da bude u upotrebi u platnom prometu na Kosovu. To je izazvalo brojne reakcije srpskih zvaničnika, dok su Srbi na Kosovu paket briga i problema sa kojima se suočavaju dopunili još jednim.
Sagovornici Radio Mitrovica sever Miodrag Milićević, izvršni direktor NVO “Aktiv” iz Severne Mitrovice i Milica Andrić Rakić programska menadžerka NVO “Nova društvena inicijativa” saglasni su da je najnovija odluka Prištine uznemirila građane i da će se posledice njene primene najpre odraziti na obične ljude, kao najnoviji udar na njihovu egzistenciju i opstanak.
Andrić Rakić kaže da ova odluka uznemirava građane i narušava im kvalitet života i upozorava da nisu “propisno informisani i da ne znamo šta će to značiti”. „U isto vreme, nemamo spremnu alternativu za tako velike poteze. Ukoliko uvoz dinara ne bude dozvoljen, jedna je dinmenzija da nećete moći u prodavnici nešto da platite dinarima, a potpuno druga da nećete imati pristup svom novcu koji se nalazi na računu i nećete moći da ga podignete što je komplikovano” .
Milićević kaže da je ovakva odluka bez konkretnih pojašnjenja, ni uputstva kako će se sprovoditi, loša. “Ovo je još jedna u nizu krajnje nepopularnih odluka Vlade Kosova koja u prvom redu, naravno, pogađa obično građanstvo, a potom, naravno, i ostale institucije, budžetske i sve one koje su vezane za sistem i funkcionisanje unutar sistema Republike Srbije”.On smatra da je mnogo ranije trebalo da bude preciziran dalji tok implementacije kako bi se izbegle bilo kakve poteškoće od 1. februara pa nadalje.
Milica Andrić Rakić kaže da zbog nemogućnosti fizičkog pristupanja računu, ljudi će morati da idu u centralnu Srbiju da bi podigli plate, penzije, socijalna sledovanja i ostale prinadležnosti, te da će najteže biti, smatra naša sagovornicima, onima koji sledovanja primaju po osnovu socijalne pomoći ili penzionerima sa manjim penzijama.
„Korisnici socijalne pomoći, dečjeg dodatka ili penzioneri sa najmanjim primanjima – ovo će ozbiljno ugroziti njihov budžet. Svačiji budžet će biti ugrožen, ali ipak kategorijama koje imaju mala primanja, će posebno biti teško. Svima će porasti troškovi života“ kaže Andrić Rakić. Upozorava i na to da će se ova odluka snažno reflektovati na kompletno kosovsko tržište jer je dinarski priliv iz Srbije podrazumevao ogromna sredstva. Automatski, to će značiti i povećanu potražnju za evrom. „Pretpostavljam da je velika količina dinara trenutno u opticaju u smislu keša, i ako sada imate veliku zamenu za evre, pretpostavljam i da će to dovesti do neke destabilizacije na tržištu valuta“.
I Miodrag Milićević navodi da je primarno osećanje kod građana strah zbog nedostatka informacija “šta to zapravo znači za svakog od onih koji su vezani za platni promet Republike Srbije”. “A i sa druge strane, šta u budućnosti sve to znači za funkcionisanje institucija u kojima danas radi značajan broj zaposlenih, a sa druge strane to se takođe odnosi na ostala davanja, a to su naravno i poreske i ostale obaveze koje, sasvim sigurno, će biti uključene u čitav ovaj paket mera koje je usvojila Centralna Banka Kosova”.
Milićević smatra da je neophodno raščistiti nedoumice, a to u prvom redu znači pritisak međunarodne zajednice prema Vladi u Prištini, kako bi sve nejasnoće bile uklonjene u najkraćem roku.On ističe da osim NLB banke (bivša Komercijalna banka) nijedna druga finansijska ustanova nema dozvolu, niti licencu za rad i promet na Kosovu. “Podrazumeva se da ovaj problem mora biti adresiran nadležnim institucijama kako bi se, ako ništa drugo, usvojilo prelazno rešenje koje će značiti finansijsko regulisanje budućeg platnog prometa u većinski srpskim sredinama na Kosovu”.
Milićević kaže da obične ljude o ovom procesu niko nije konsultovao, niti ih je ikad konsultovao uzimajuću u obzir možda neke od ključnih i vitalnih prioriteta za ostanak zajednice, ne samo pojedinaca već i institucija.
Dodaje da posmatrajući širu sliku “ovo se savršeno uklapa u implementaciju Ohridskog sporazuma gde su precizirane međusobne obaveze unutar tog procesa”. “I čini mi se da je ovo takođe jedna od odluka koje su nas čekale pre ili kasnije na tom putu” kaže Milićević i smatra da je loše što se nikada potpuno ne definišu dogovori i implementacija sporazuma “pa smo uvek dolazili u situaciju da se u rebusu i u nekim nepoznanicama priča i govori o samoj implementaciji koja na kraju dana uvek i uglavnom pogađa obične građane”.
Na kraju, smatra da “ukoliko ostane ovako nejasno” ili cela implementacija bude praćena uz određene nejasnoće sa krajnjim negativnim efektom na svakog od pojedinaca koji primaju zaradu u sistemu ili iz sistema Republike Srbije svakako će dodatno negativno uticati na srpsku zajednicu i na odluku brojnih onih koji nisu već do sada otišli da razmišljaju o migraciji umesto ostanka na Kosovu.
Milica Andrić Rakić smatra da bi formiranje Zajednice srpskih opština, do koje nije došlo, ovakvu integraciju i ovako ozbiljne odluke sprovelo na način koji bi ostavio najminimalnije posledice po građane. Ona smatra da će ovom odlukom biti pogođeno oko 60 hiljada ljudi. Očekuje da će prve nedelje februara biti masovna potražnja za evrom i da u tom periodu se može značajno smanjiti količina gotovinskog novca u opticaju.
Građani su najpre o ovome čuli od predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je iz Davosa, gde učestvuje na ekonomskom forumu, rekao da su “dobili najavu iz Prištine da su spremni da razmatraju ukidanje platnog prometa sa centralnom Srbijom, odnosno da zabrane upotrebu dinara, pa da upadaju u Poštansku štedionicu i naše pošte u južnoj srpskoj pokrajini”.
Vučić je rekao i da je predstavnike međunarodne zajednice zamolio da pomognu, uključujuči i šefove nekih obaveštajnih službi i rekao da bi onemogućavanje isplata plata i penzija značilo ne tihi, već glasni odlazak Srba sa Kosova.Posrednik Evropske unije u dijalogu Beograda i Prištine Miroslav Lajčak je izrazio uverenje da će biti pronađeno rešenje koje “neće imati nikakvih negativnih posledica”.
Srpska lista je ovu uredbu Prištine ocenila kao rešenost premijera Kosova Aljbina Kurtija i “njegovog autoritatirnog režima” , „da se Srbi proteraju sa ovih prostora bez upotrebe oružja“. Srpska je ocenila da bi primena “ove opasne odluke” izazvala klasično etničko čišćenje Srba i nealbanaca sa ovih prostora. Srpska očekuje odlučnu reakciju međunarodnih predstavnika “koja će zaštiti srpski narod od zuluma”.
Inače, odluci Centralne banke Kosova, prethodila je i odluka sedišta NLB Komercijalne banke iz Beograda, o zatvaranju svih 10 ekspozitura ove banke na Kosovu. Bez detaljnog obrazloženja ove odluke, banka je svoje klijente 29. decembra obavestila putem elektronske pošte o svojoj nameri, te ih upoznala sa uslovima daljeg korišćenja njihovih usluga od 1. februara. Da li su ova dva procesa slučajnost ili u uzročno-posledičnoj vezi nije moguće proveriti, zbog nedostatka informacija i netransparentnosti procesa.
