Zajednica srpskih opština (ZSO) je u ovom trenutku ključno pitanje i životno pitanje Srba na severu Kosova i Metohije, izjavio je danas predsednik Matice Albanaca u Srbiji Demo Beriša.
On je to rekao za Tanjug povodom izjave kosovskog premijera Aljbina Kurtija koji je rekao da ne zna zašto se Brisel bavi formiranjem Zajednica opština sa srpskom većinom, kada je nacrt statuta “unutrašnje pitanje Prištine”.
“Aljbin Kurti pokušava na svakakve načine da ne oformi ZSO, s tim narativom je on došao na vlast. S druge strane, EU i predlog EU koji je dat za formiranje ZSO je došao kao posledica toga što statut koji je za ZSO napravila komisija čiji je predsednik bila Danica Vujičić, ispred srpske zajednice i nadležna za to, on to nije prihvatio”, naveo je Beriša.
Beriša kaže da Kurti ne prihvata ni predlog koji daje EU iz razloga što je u članu sedam jasno napisano da će Vlada Srbije kroz direktno učešće u ZSO u budućnosti imati izuzetno pozitivnu ulogu.
Prema njegovim rečima, odlukom Vlade Srbije o slobodnom kretanju svih vozila sa prostora KiM se ponovo vidi volja Srbije koja je prva inicirala da se u potpunosti realizuje ono što je predviđeno i potpisano 2011. godine kada je reč o slobodi kretanja.
“S druge strane vidimo da Aljbin Kurti i njegova vlada to nešto procenjuje, odnosno odugovlače za primenu iz razloga jer misle da će time dobiti nešto novo u odnosu na Beograd, a što u ovom trenutku u potpunosti nije moguće jer Srbija i kada je dozvolila da se kreću ljudi sa ličnim kartama, i ovo sada sa registarskim oznakama RKS, je imalo humani cilj da ljudi mogu nesmetano da se kreću i da nastave svoja putovanja i van Srbije”, ocenio je on.
Beriša dodaje da je odluka Vlade o slobodi kretanja još jedan dokaz da će Srbija dalje insistirati na tome da se ispuni svi potpisani sporazumi, a ključno je ZSO koja je, smatra on, u ovom trenutku ušla u zamrznuti položaj.
“Iako je Centralna izborna komisija Kosova dala pravo grupi građana koji su inicirali smenu gradonačelnika na severu, vidimo da ne postoji volja da se ti izbori sada organizuju. To na čemu institira Centralna izborna komisija podrazumeva da ti izbori mogu doći na red tek u maju sledeće godine”, rekao je on.
Beriša smatra da je ova godina bila najteža za Srbe na KiM od martovskog pogroma 2004. godine, koja je, ističe on, počela sa ranjavanjem ljudi na Badnje veče, a završila sa ubistvima u selu Banjska.
“Pored fizički, to su i administrativni pritisci koji se vrše na Srbe da se osećaju nezebednim, da ne mogu da ostvare svoja prava i da su prinuđeni da napuste svoje domove. Srba na severu, i ove godine kada je ona najteža, su pokazali da su svoj na svome i da su čvrsti u volji i želji da ostanu na svom prostoru gde su vekovima živeli”, izjavio je Beriša.
