Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković, na završnoj Konferenciji projekta besplatne pravne pomoći, poručio je da je pitanje imovine neprikosnoveno ljudsko pravo i da kada iza takvog projekta stoji Evropska unija, to znači da i Brisel šalje jasnu poruku Prištini.
“Kada je reč o Projektu besplatne pravne pomoći, moram da kažem da je to jedan od retkih projekata koji pokazuje svoje humanosti i s tim u vezi želeo bih da zahvalim delegaciji EU u Srbiji i gospodinu Žiofreu koji dobro razume potrebu jednog ovakvog projekta”, rekao je Petković.
Naveo je da zahvaljujući tom projektu i njegovom dugogodišnjem finansiranju, svi u timu besplatne pravne pomoći, na čelu sa tim liderom Radošem Dabetićem, kao i svim advokatima, po celom Kosovu i Metohiji, pred prištinskim pravosuđem, bore se neustrašivo, za svaku stopu srpske zemlje, svaki kvadrat stana i svega onoga što je uzurpirano od strane Prištine i, kako je dodao, u tome uspevaju.
“Od 6.600 klijenata, koliko se javilo od početka postojanja ovog projekta, preko 3.000 je pozitivno rešeno, a to je velika stvar i hvala EU na tome, što je prepoznala značaj jednog ovakvog projekta”, rekao je Petković.
Pitanje imovine je, prema njegovim rečima, neprikosnoveno ljudsko pravo.
“I kada iza takvog jednog projekta stoji EU, u Prištini se onda ne ponašaju onako bahato kako se generalno ponašaju prema Srbima, već moraju da imaju neku vrstu rezerve, jer iza tog projekta stoji EU, koja između ostalog šalje i jasnu poruku da je privatna imovina neprikosnovena, da je svetinja”, istakao je Petković.
Ocenio je da je značajno da se i dalje nastavi sa ovim projektom i dodao je da se nastavlja sa novim projektnim ciklusom u naredne dve godine.
“To je važno i zbog toga da bi i advokati mogli da nastave sa svojim punomoćima i zastupanjem svojih klijenata pred prištinskim pravosuđima, jer znate, u pitanju su mnogi postupci koji su pokrenuti i tu je postojalo i dodatno razumevanje gospodina Žiofreaa u trenutku kada je projekat trebao da zastane, Evropska unija je pomogla da se ona nastavi”, naveo je Petković.
Istakao je i da mu je drago da zajednički učestvuju u jednom ovako važnom i značajnom projektu koji, prema njegovim rečima, daje nadu Srbima na Kosovu i Metohiji da su njihova prava i život na Kosovu i Metohiji pored svih problema i izazova ipak mogući.
Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre poručio je da je jedno društvo jako onoliko koliko su njegovi ranjivi članovi jaki te da je zbog toga dužnost svih da se postaraju da svi građani mogu da imaju ostvarena prava.
“To znači pristup pravdi za sve ljude, što nas je i okupilo danas ovde, pošto smo završili jednu fazu ovog projekta koju je finansirala EU za besplatnu pomoć kao i da pohvalimo rad svih advokata i pravnika koji su radili na ovom projektu, a projekat obuhvata 5.000 slučajeva koje treba rešiti i preko 6.000 korisnika u poslednjih 5 godina”, rekao je Žiofre.
Poručio je da je EU podržavala Srbiju tokom prethodnih 15 godina u obezbeđivanju pravde i ostvarivanju ljudskih prava kada je u pitanju privatna imovina na KiM za povratnike, izbeglice i interno raseljena lica.
“Rad na ovom projektu nije završen, postoje ljudi koji i dalje čekaju da im se obezbedi pravda i da im se ostvare prava. Tako da se naš rad nastavlja i ostajemo u bliskoj vezi sa direktorom Petkovićem i njegovim timom, kako bismo obezbedili kontinuitet ovom projektu i obezbedili finansiranje”, rekao je Žiofre.
Šef Delegacije EU najavio je da je EU obezbedila narednu fazu projekta koja će započeti 1. januara i izrazio je nadu da će postići zadovoljavajuće rezultate.
“Još uvek je ostalo dosta toga da se uradi da bi se postigao zadovoljavajući nivo integracije interno raseljenih lica, koji su morali da napuste svoje mesto prebivališta zbog rata, a u tom smislu, EU će nastaviti da pomaže srpskoj Vladi u unapređenju situacije za sve ranjive grupe Srba, interno raseljena lica, povratnika, izbeglica od ratnih sukoba i svih socijalno isključenih kategorija ljudi”, istakao je Žiofre.
Komesarka za izbeglice i migracije Nataša Stanisavljević rekla je danas da je Komesarijat za izbeglice i migracije tu da pomogne ljudima i da pruži podršku svima onima koji su prognani, koji su izbegli i koji su našli privremeno ili trajno utočište u Srbiji.
“Konkretno ovaj projekat se najviše odnosi na kategorije ljudi kojima mi pomažemo, a to su izbeglice sa prostora bivše Jugoslavije, interno raseljena lica sa Kosova i Metohije i naravno povratnici po Sporazumu o readmisiji”, rekla je ona.
Objasnila je da je ovaj projekat pomogao tako što je pružio besplatnu pravnu pomoć licima u pribavljanju nedostajućih dokumenata, sastavljanju samih pismenih podnesaka kao i obezbeđivanje pravičnog i legitimnog leka kada su u pitanju njihova imovinska prava na Kosovu i Metohiji.
Vođa projektnog tima Radoš Dabetić predstavio je projektne rezultate, a prema njegovim rečima, pomenuti projekat predstavlja nastavak saradnje Vlade Srbije i Delegacije EU u Srbiji na zaštiti osnovnih ljudskih prava interno raseljenih lica, izbeglica iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, a projekat je finansirala EU sa ukupno 4,92 miliona evra.
Na Konferenciji projekta “Pružanje pravne pomoći i informacija neophodnih za zaštitu i ostvarivanje prava interno raseljenih lica, izbeglica i povratnika” predstavljeni su rezultati petogodišnjeg trajanja ovog projekta koji je realizovan uz podršku Evropske unije i Kancelarije za Kosovo i Metohiju.
