Normalizacija odnosa Beograda i Prištine, usklađenost sa spoljnom politikom EU i plan ekonomskog rasta regiona, glavne su teme Samita lidera EU i Zapadnog Balkana, koji se danas održava u Briselu. Srbiju predstavlja predsednica Vlade Ana Brnabić.
Samit lidera EU i Zapadnog Balkana počinje u popodnevnim satima kada se očekuje i usvajanje Briselske deklaracije.
Prošli ovakav sastanak održan je pre godinu dana u Tirani. Ovog puta lideri se okupljaju u Briselu, uoči zasebnog Samita lidera EU, koji se održava sutra i prekosutra, kada će proširenje i pripremanje za prijem novih članica biti jedna od glavnih tema.
Na današnjem Samitu Srbiju predstavlja premijerka Ana Brnabić, a među glavnim temama je pitanje normalizacije odnosa Beograda i Prištine, ekonomija, usklađenost regiona sa EU.
Očekuje se da bude usvojena deklaracija, odnosno da deklaracija koju su već usvojili lideri EU bude dostavljena i liderima Zapadnog Balkana, kako bi je i oni prihvatili, odnosno uskladili politiku sa njom.
U deklaraciji u koju je RTS imao uvid navodi se da EU podržava u potpunosti punopravno članstvo zemalja Zapadnog Balkana, da će pripremiti teren za prijem novih članica, ispitati mogućnosti za postupnu integraciju zemalja regiona već u fazi pristupanja.
Kada je reč o pitanju normalizacije, EU poziva Beograd i Prištinu da u potpunosti primene sve ono što je dogovoreno, a to se pre svega odnosi na Sporazum o putu ka normalizaciji i Aneks o implementaciji, kao i da izbegnu sve što bi moglo da vodi nasilju i tenzijama.
Usklađenost sa spoljnom politikom takođe je jedna od centralnih tema i poziv zemljama i regionu da se što pre usklade sa spoljnom politikom, uključujući i sankcije prema Rusiji. To je, kako se navodi u deklaraciji, od posebnog značaja u kontekstu ruske agresije na Ukrajinu.
Jedna od centralnih tema današnjih sastanaka biće ekonomija, odnosno nedavno predstavljeni plan Evropske komisije za ekonomski rast Zapadnog Balkana vredan 6 milijardi evra – od toga 2 milijarde bespovratnih sredstava, ostatak u formi povoljnih zajmova – koji takođe podrazumeva i delimičnu integraciju zemalja Zapadnog Balkana u pojedine sektore zajedničkog evropskog tržišta.
Biće to prva prilika da se sada o tom planu razgovara na najvišem političkom nivou sa zemljama na koje se on odnosi, uz napomenu da ovaj predlog još uvek nije dobio definitivno zeleno svetlo zemalja članica EU, koje o tome treba da odluče u okviru odluke o tome kako će izgledati zajednički evropski budžet u naredne tri godine i šta će se iz njega izdvajati i za koje potrebe.
