U izveštaju grupe eksperata Saveta Evrope kritikuje se vlast u Prištini, zbog prekomerne upotrebe policijskih snaga na severu KiM. Eksperti konstatuju da prištinski režim nema volju za osnivanje Zajednice srpskih opština, ne poštuje međunarodne sporazume, a kritikuju i nesprovođenje sudske odluke o vraćanju imovine manastiru Visoki Dečani.
Objavljen je izveštaj eksperata Saveta Evrope (SE) u kojem se kritikuju pojedini potezi i odluke vlasti u Prištini.
“U slučaju nasilnih i nelegalnih protesta ili blokada puteva, kosovske vlasti favorizuju brzu i nasilnu upotrebu specijalnih snaga za uspostavljanje javnog reda, čak i ako postoji veliki rizik da će upotreba policijske sile dovesti do nasilja i masovnog krvoprolića. Samo zahvaljujući snažnom stavu Kfora, izbegnuta je veća eskalacija nasilja u nedavnim događajima”, navodi se u izveštaju zvaničnika Saveta Evrope, prenosi Koha ditore.
Grupa njih boravila je na Kosovu i Metohiji krajem septembra, baveći se prilagođavanjem lokalnog pravnog sistema standardima organizacije kojoj su vlasti u Prištini prošle godine podnele zahtev za članstvo.
Priština nema volju za osnivanje ZSO
U izveštaju se konstatuje da režim u Prištini nema volju da osnuje Zajednicu opština sa srpskom većinom.
“(Ustavni) sud je zaključio da predloženi zakonski okvir ‘nije u potpunosti ispunio ustavne standarde’. Međutim, sud načelno i uopšteno nije isključio mogućnost takvog udruživanja”, navodi se u dokumentu i ističe da zabrinjavaju pojedini neodređeni termini.
Eksperti Saveta Evrope konstatuju da u trenutku njihove posete aktuelna vlast nije želela da osnuje takvo udruženje, a političari su presudu Ustavnog suda iskoristili da proglase da je osnivanje ZSO samo po sebi neustavno i da nije postignut novi dogovor o mogućem statutu takvog udruženja.
Zvaničnici SE ocenjuju da je tumačenje političara odluke ustavnog suda “uznemirujuće”, iako je sud bio kritičan prema konkretnom dokumentu.
Kosovske vlasti odmah da vrate imovinu Manastiru Visoki Dečani
U izveštaju se pominje i nesprovođenje druge odluke ustavnog suda u Prištini o imovini manastira Srpske pravoslavne crkve Visoki Dečani.
“Iako sud igra važnu ulogu čuvara ustava, u politički osetljivom slučaju vlasti do sada nisu sprovele sudsku odluku iz 2016. godine. Sud je odlučio da 24 hektara spornog zemljišta pripada Manastiru Visoki Dečani. Ovu odluku su kritikovali političari i, uprkos ponovljenim pozivima međunarodne zajednice, ona nije sprovedena. Ovo je jasno kršenje vladavine prava. Kosovske vlasti moraju bez daljeg odlaganja da sprovedu presudu ustavnog suda u slučaju Manastira Dečani”, ističe se u izveštaju.
Ukazuje se da političari sa relevantnih pozicija ponekad neprimerenim jezikom kritikuju odluke sudova u osetljivim predmetima i na način koji može naneti štetu nezavisnosti pravosuđa, te da presuda ustavnog suda u slučaju Manastira Visoki Dečani ne samo da nije sprovedena, već su je oštro kritikovali nosioci visokih političkih funkcija.
Kao primer za uticaj vlasti na rad pravosuđa navodi se slučaj premijera u Prištini Aljbina Kurtija koji je “hteo da sazna ime tužioca koji je doneo odluku o puštanju osumnjičenog Srbina iz zatvora”.
Eksperti SE u izveštaju pominju i odluke vlade u Prištini iz avgusta prošle godine o eksproprijaciji zemljišta na severu Kosova, zbog kojih su Srbi negodovali.
“Predstavnici međunarodne zajednice, uključujući OEBS, EU, Euleks i SAD, izrazili su duboku zabrinutost u vezi sa ovim odlukama jer procedura koja je vođena nije bila u skladu sa zakonima i kosovskim propisima. Između ostalog, odlukama nije utvrđena, kako to nalaže član 44. ustava, javna svrha ili javni interes koji nalaže ove eksproprijacije. Međutim, čini se da se generalno pretpostavlja da je namera da se na tim imanjima izgrade policijske stanice. Ovakav način postupanja nije u skladu sa vladavinom prava i verovatno će narušiti poverenje između srpske zajednice i institucija prištinskih vlasti. Vlasti bi takođe trebalo da ulože veće napore da široj javnosti saopšte razloge za eksproprijaciju”, navodi se u izveštaju.
Zastrašivanje svedoka na suđenjima za ratne zločine
Veliki problem je i zaštita svedoka u osetljivim slučajevima kao što su ratni zločini, kojima se bave specijalizovana veća u Hagu.
“Zaštita svedoka je već identifikovana kao veliki problem za suđenja za ratne zločine na Kosovu od strane Parlamentarne skupštine Saveta Evrope u Rezoluciji 1784 (2011). Kasnije je, u septembru 2011, usvojen zakon o zaštiti svedoka, ali je zaštita svedoka veoma teška u tako maloj zemlji kao što je Kosovo. Najosetljiviji slučajevi se sada vode u Hagu, a kosovski tužioci koje smo sreli tokom posete nisu izrazili nikakvu posebnu zabrinutost u vezi sa tim. Međutim, čini se značajnim, kako je istakla poverenica za ljudska prava u svom memorandumu 56, da su se u suđenju Specijalizovanim većima bavili slučajem zastrašivanja svedoka”, navodi se u izveštaju.
Što se tiče borbe protiv kriminala i korupcije, u izveštaju se institucije u Prištini pohvaljuju za neke od preduzetih akcija – pomeranje na listi indeksa korupcije, ali se i to smatra nedovoljnim.
Zahtev za članstvo u Savetu Evrope kosovske vlasti su podnele u maju prošle godine. Tada je tamošnja ministarka Donika Gervala-Švarc definisala “Kosovo kao evropsku zemlju koja je snažno posvećena ljudskim pravima i vladavini zakona”.
Prijava je u aprilu ove godine prosleđena generalnom sekretaru Saveta Evrope na konsultacije. Kao rezultat toga, na predlog predsednika, Parlamentarna skupština je imenovala pravnike da sastave izveštaj o Kosovu.
