Obeležavanje Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom proglašeno je 3.decembra 1992. godine rezolucijom 47/3 Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Obeležavanje Dana ima za cilj da promoviše razumevanje pitanja invaliditeta i mobiliše podršku za dostojanstvo, prava i dobrobit osoba sa invaliditetom.
Pre više od deset godina se promenio jedan zakon o obrazovanju 2009. godine i bio je presudni trenutak u svemu kod nas. Mi smo aktivno počeli da primenjujemo inkluzivno obrazovanje na osnovu tog zakona od te godine, kaže za Radio Mitrovica sever Ivana Milosavljević, šefica Kancelarije UNICEF- a u Kosovskoj Mitrovici.
„Ako pogledamo nakon toga gde smo danas a gde smo bili pre te 2010. godine, vidi se jako puno napretka. Pominjem često taj trenutak, jer do tada nismo bili spremni za koncept inkluzivnog obrazovanja. To mnogo znači ne samo za decu sa posebnim potrebama i invaliditetom već i za tipično razvijenu decu ali i za čitavu zajednicu.
U međuvremenu mi smo svi skupa na tome ne samo UNICEF već i naši partneri i nezavisno od Unicefovih inicijativa i ostali akteri, radili upravo na tom aspektu da razumemo da nije strašno biti u inkluzivnom okruženju, bilo da je reč o obrazovanju ili uopšte u društvu. To može biti samo na korist tipične dece, jer prosto uzrastate uz to i razvijate se kao jedan sveobuhvatni čovek i prihvatate sve promene u životu na mnogo lakši način. Tako da ima koristi i sa jedne i sa druge strane.
Unicef kao organizacija predočava svoj program i inicijativu, sprovodi ideje i aktivno učestvuje u edukaciji i podizanju svesti o ponašanju i odnosu prema ljudima koji imaju posebne potrebe. Saradnja sa institucijama ne izostaje, jer kaže da niko do sada nije rekao da to nije važna tema ali razlike postoje.
„Manje i veće opštine, manje i više novca, manje i više posvećenosti, manje i više razumevanja prosto je takva priroda poslovanje, jer nikada ne možete posvetiti jednoj temi više u odnosu na drugu, naše životne okolnosti su takođe nešto što utiče na prioritete koje biramo kada se bavimo jednim takvim poslom, a pogotovu kada na prvo mesto stavljamo bezbednost svih građana a ne samo osoba sa invaliditetom. Moja impresija je da nisam do sada čula da to nije važna tema ili da nema dovoljno novca za to već uvek nekako nađemo rešenje i iskombinujemo fondove. Pa ima stvari koje se mogu raditi i bez novca“, smatra Milosavljević.
Ono što je njeno opažanje, kaže, je da mi kao građani i dalje nismo posvećeni pružanju podrške osobama sa invaliditetom.
„I dalje primećujem da se ljudi, na primer, parkiraju na onom jedinom prolazu koje je obeleženo za invalidska kolica. Jer ljudi misle” lako je brzo ću“, ali to jeste lako, sve dok mi hodamo na svoje dve noge a ne razmislimo kako je onima koji to ne mogu. Isti je slučaj recimo i sa stazama za slabovide koje su takođe vrlo često zauzete“, kaže misleći da su to stvari koje treba menjati i za koje nije potreban nikakav novac veće a to je svest ljudi.
Unicefova kancelarija sprovodi različite programe , a upravo radeći na podršci osobama sa posebnim potrebama i invaliditetom kao i na podizanju svesti o različitostima u društvu počela je da odmotava jedno klupko. O kakvom je klupku zapravo reč objasnila nam je Milosavljević.
„Mi u ovom trenutku imamo jednu veliku inicijativu i sprovodimo kampanju specifično vezanu za decu i osobe sa posebnim potrebama i ivaliditetom. Tako je to je jedno klupko, jedan šarena skulptura kojom smo simbolično hteli da pokažemo da ništa nije tako lako, da bi se nešto razrešilo treba da se razmota. To je inicijativa koja će u narednih šest meseci to klupko premeštati iz opštine u opštinu i tamo ćemo sa čelnicima diskutovati i govoriti o važnosti, o onome šta smo učinili i šta nam je tek činiti za osobe sa invaliditetom i posebnim potrebama“, rekla je Milosavljević i dodala da je inicijativa deo većeg programa na kojem je Unicef radio uz finansijsku podršku EU na Kosovu.
Jedna inicijativa koja jako dugo traje i mnogo toga je promenila ima slogan „Ne o nama bez nas“. Ima duboko značenje i mnogo govori ova rečenica. Vremena se menjaju i sva deca, uključujući i decu sa posebnim potrebama i invaliditetom zaslužuju da budu pitana i da učestvuju u onome u čemu mogu.
Najčešće su u trenucima krize, pripadnici ranjivih grupa kao što su osobe sa invaliditetom najviše isključeni i prepušteni sami sebi. U skladu sa centralnom odrednicom Agende za održivi razvoj do 2030. da „ne ostavimo nikoga iza sebe“, ključno je da se kroz saradnju vlada i javnog i privatnog sektora pronađu inovativna rešenja i za osobe sa invaliditetom kako bi svet učinili dostupnijim i pravednijim mestom.
