Piše: Milica Andrić Rakić
Posle 13 godina bezviznog režima za državljane Srbije i diskriminacije državljana Srbije sa adresom na Kosovu njihovim isključivanjem iz ovog režima, srpsko Minsitarstvo za Evropske integracije ispregovaralo je sa Evropskom komisijom da ovo telo predloži potpunu viznu liberalizaciju za sve državljane Srbije, bez obzira na to gde žive. Iako važan, ovo nije poslednji korak u procesu koji bi mogao dodatno biti usporen kampanjom za izbore za predstavnička tela EU.
Evropska unija (EU) i Srbija su dijalog o viznoj liberalizaciji počele 2007. a okončale novembra 2009. kada je Evropska komisija (EK) preporučila, a onda ostala tela EU odobrila izmenu Regulative br. 539/20011 o trećim zemljama čiji su državljani izuzeti od obaveze izdavanja kratkoročnih viza. U tim pregovorima, a naknadno i u regulativi, Kosovo je tretirano kao „entiteti ili teritorije koje nisu priznate kao države bar od jedne države članice EU“. Kako Kosovo do 2012. neće otvoriti pregovore sa EU o viznoj liberalizaciji, EU je te 2009. izrazila bojazan od ilegalne migracije sa Kosova. Stoga je EK odobravanje vizne liberalizacije državljanima Srbije uslovila isključivanjem iz bezviznog režima državljana Srbije sa prebivalištem na Kosovu. Pored toga, EK je u pregovorima, pored bolje saradnje sa EULEX-om i Kosovskom policijom, od Srbije tada tražila i da garantuje integritet i sigurnost procedure za izdavanje biometrijskih putnih isprava licima koja imaju prebivalište na teritoriji Kosova.
Kao rezultat tog zahteva, avgusta 2009. usvajanjem „Uredbe o postupku utvrđivanja ispunjenosti propisanih uslova za izdavanje pasoša za lica sa područja AP Kosovo i Metohija“2 formirana je Koordinaciona uprava, telo Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, a vizna liberalizacija za sve druge državljane Srbije, bez obzira na njihovo prebivalište, stupila je na snagu već u decembru 2009.
U praktičnom smislu, formiranje Koordinacione uprave (KO) je značilo da će sedam srpskih regionalnih policijskih uprava za gradove na Kosovu, u to vreme izmeštenih u Raški, Kuršumliji i drugim gradovima u Srbiji, prestati da izdaju pasoše za građane Srbije sa prebivalištem na Kosovu i da će tu radnju preuzeti centralizovano telo MUP-a smešteno u Beogradu. Ovakav aranžman značio je da će, umesto PU za Kosovsku Mitrovicu (Prištinu, Uroševac, itd.), što je telo koje izdaje lične karte državljanima Srbije sa prebivalištem na Kosovu, na pasošima Srba i drugih državljana Srbije sa Kosova pisati da ih izdaje Koordinaciona uprava. Nosioci u svakom smislu iste, biometrijske isprave, koje izdaje PU za Beograd, Novi Sad ili Niš bile su izuzete iz obaveze izdavanja viza, dok su one sa KO ostale izuzete iz tog aranžmana. KO izdaje putne isprave ne samo državljanima Srbije sa aktivnom adresom na Kosovu, već i dijaspori sa Kosova.
Srpske vlasti su sa EK o pasošima KO pregovarale još 2017, nakon što je usledila pozitivna preporuka EK o ispunjenosti tehničkih uslova za viznu liberalizaciju od strane Kosova, ali bez rezultata. Međutim, šest meseci nakon što su završene sve procedure u vezi sa odobravanjem vizne liveralizacije na Kosovu, EK je predložila da se u bezvizni režim uvrste i pasoši Koordinacione uprave.
Izmena koja je predviđena je da se u Regulativi 2018/1806, u aneksu II u kom su izlistane zemlje čiji državljani su izuzeti iz obaveze izdavanja viza, uz Srbiju, gde trenutno stoji da to isključuje pasoše srpske Koordinaciona uprave, reč isključuje bude zamenjena rečju uključuje. Za imaoce ovih pasoša važno je naglasiti da Koordinaciona uprava neće biti ukinuta i da će izdavanje pasoša i dalje biti moguće samo u Beogradu.
U obrazloženju EK navodi se da stupanjem na snagu vizne liberalizacije za Kosovo prestaju da postoje razlozi zbog kojih su pasoši KO bili izuzeti iz vizne liberalizacije 2009. i da je mišljenje EK da svi stanovnici Zapadnog Balkana treba da uživaju u bezviznom režimu za kratkoročan boravak u zemljama članicama EU. Dodaje se i da je takav predlog u skladu sa „konzistentnim naporima EU da ubrza integraciju regiona Zapadnog Balkana u EU“.
Predlog izmene regulative prosleđuje se najpre Savetu EU gde je potrebno da sve države članice odobre izmenu, nakon čega je potrebno i odobrenje većine u Evropskom parlamentu.
Odluka radnog tela za vize da predloži liberalizaciju za pasoše KO, izazvala je negativnu reakciju vlade Kosova i dela civilnog društva sa Kosova koji smatraju da su pasoši KO illegalni i narušavaju suverenitet Kosova, kao i da odluka EK navodno sprečava integraciju kosovskih Srba. Argumentima u vezi sa navodnim preprekama u integraciji kosovskih Srba usprotivio se znatan broj nevladinih organizacije sa Kosova koje rade u većinski srpskim sredinama.
EK je najavila odgovor na oprečne reakcije. Promena stava EK zbog negativnih reakcija dela kosovske javnosti malo je verovatna, posebno u svetlu konstruktivnog stava zemalja EU koje ne priznaju Kosovo po pitanju vizne liberalizacije za Kosovo. Princip slobode kretanja je neupitan dok je na individualnim zemljama članicama da odluče da li određenu putnu ispravu smatraju legalnom. Stoga, Španija nije blokirala viznu liberalizaciju za Kosovo iako sama ne smatra kosovske pasoše validnim putnim ispravama. S druge strane, čak ni zemlje EU koje priznaju Kosovo ne osporavaju legalnost pasoša Koordinacione uprave. Ipak, ostatak procedure može potrajati i više meseci, posebno ako ne bude dovršena u ovom sastavu Evropskog parlamenta koji ide na izbore u junu.
Prema poslednjim poznatim podacima, 2017. je bilo izdato 97.000 pasoša Koordinacione uprave.
