• Početna>
  • Vesti>

Građani Kosovske Mitrovice: Pasoši Koordinacione uprave moraju biti bezvizni

Foto Radio Mitrovica sever

Nakon što je Evropska komisija  predložila da građani koji poseduju pasoše koje izdaje Koordinaciona uprava  Republike Srbije takođe uživaju bezvizni režim sa zemljama Šengen zone, to je podelilo reakcije političkih predstavnika i civilnog sektora u Beogradu i Prištini. Dok su zvaničnici u Beogradu pozdravili ovaj predlog, Priština se tome oštro protivi.

Nenad iz Kosovske Mitrovice smatra da ukoliko predlog Evropske komisije da građani na Kosovu koji poseduju pasoše Koordinacione uprave uživaju bezvizni režim bude usvojen da će to biti “veliki pomak za srpski narod koji je ostao na  Kosovu”.

“Nećemo više biti u mat poziciji, imaćemo taj pasoš. Normalan, naš pasoš, bezvizni sa kojim možemo da odemo gde god poželimo. Do sada to nismo imali i mučili smo se sa vizama” kaže ovaj stanovnik severa Kosova.

Njegov sugrađanin Nemanja smatra da Srbi ne treba da uzimaju pasoš Kosova, već da sačekaju odluku Evropskog saveta i parlamenta o srpskim pasošima Koordinacione uprave.

„Iako za građane Kosova od 1. januara važi ta vizna liberalizacija mislim da se srpsko stanovništvo neće opredeliti za to da uzme Kosovske pasoše već će sačekati tu odluku kojom će pasošima Koordinacione uprave moći bez viza u šengen prostor. Tek tada će srpski narod na Kosovu biti jednak kao i svi građani centralne Srbije“, smatra Nemanja.

I Nevena smatra da pasoši koje izdaje Koordinaciona uprava za Kosovo moraju biti bezvizni. „Mladi ljudi odavde će dobiti priliku da putuju i da prosto budu jednaki kao i građani iz centralne Srbije“ .

Kada je 2009. godine EU Srbiju stavila na belu šengensku listu, građani sa Kosova su i dalje morali da podnose zahtev za vizu ako su putovali u neku zemlju Evropske unije.

Izdavanje pasoša građanima na Kosovu preko Koordinacione uprave u Beogradu, praktično je bila neka vrsta zaštite u vidu garancija koje je Srbija dala EU, a koja ranije nije smatrala da prostor Kosova ispunjava uslove za belu šengensku listu. Međutim, nakon što je vizna liberalizacija odobrena za vlasnike kosovskih pasoša srpski  politički predstavnici, analitičari i predstavnici civilnog sektora smatraju da nema potrebe za bilo kakvom vrstom diskriminacije. 

Zamenik kosovskog premijera Besnik Bisljimi uputio je 20. novembra pismo Evropskoj komisiji i Savetu EU, u kojem je naveo da se dopunjenim predlogom „narušava suverenitet Kosova, ometa integracija Srba na Kosovu i otvara rizik od korišćenja netačnih podataka“, kao i da to predstavlja bezbednosnu pretnju.

Na dopunjen predlog EK reagovalo je i više od 20 nevladinih organizacija kosovskih Albanaca, koje su uputile otvoreno pismo evropskoj komesarki za unutrašnje poslove Ilvi Johanson sa zahtevom da on bude povučen.

Milica Andrić Rakić iz NVO ” Nova društvena inicijativa” ne očekuje da Evropska komisija povuče svoju preporuku za liberalizaciju pasoša Koordinacione uprave MUP-a Republike Srbije.

“To nije odluka doneta na prečac i rezultat je dugih pregovora sa Ministarstvom za evropske integracije Srbije. Dakle Evropska komisija je detaljno sagledala to pitanje i dala preporuku kakvu jeste. Druga tela koja treba da podrže ovu odluku, Savet EU i Evropski parlament, mogu eventualno da odlažu potvrdu ove odluke, kao što je slučaj bio sa Kosovom koje je preporuku EK dobilo još 2018. ali ne predugo, jer je malo argumenata u ovom slučaju” rekla je Andrić Rakić za Radio Mitrovica sever.

Istakla je da “ukoliko pojedine zemlje žele da zauzmu stav da ti pasoši nekako dovode u pitanje suverenitet Kosova, daleko je izvesnije da oni zauzmu stav poput Španije – odnosno odobre liberalizaciju, ali odaberu da na nivou svojih vlada proglase te pasoše navažećim putnim ispravama u svojim zemljama”.

Dvadeset i jedna albanska organizacija civlinog društva na Kosovu navela je da “sticanje državljanstva Kosova od strane kosovskih Srba ih automatski čini kvalifikovanim da se slobodno kreću bez vize u Šengenskoj zoni” te da  legitimnost pasoša koje izdaje Koordinaciona uprava Srbije čini beskorisnom za tu svhu, već samo za održavanje paralelnih struktura države Srbije na Kosovu, naveli su.

U međuvremenu, predstavnici civilnog društva Albanaca i Srba na Kosovu su se složili da u javnom prostoru sučele svoje argumente za i protiv na ovu temu.

Dušan Radaković iz Centra za zastupanje demokratske kulture kaže za Radio Mitrovica sever da su izričito tražili da sastanak bude javan, u prisustvu međunarodne zajednice i srpskih i albanskih medija.

“Imamo indicija da će nam Evropska komisija odgovoriti u toku ove nedelje. Naše mišljenje je da će komisija ipak odgovoriti potvrdno i nakon toga doneti odluku, jer u protivnom pasoši Koordinacione uprave će biti jedini u Evropi koji će ostati bez viza“, rekao je Radaković.

Rekao je da su razlozi neosnovani i da se dvojno državljanstvo koje pominju kao i ugrožavanje integriteta Kosova na slaže sa tačkama kosovskog ustava koji propisuje suprotno. Takođe je naveo da poništenje predloga Evropske komisije  nisu tražile sve kosovske nevladine organizacije, te da su mnoge u međuvremenu odustale.

Evropska komisija je predložila da vlasnici srpskih pasoša koje izdaje Koordinaciona uprava za Kosovo mogu bez viza da putuju u zemlje Evropske unije.

U predlogu Evropska komisija navodi da stupanjem na snagu vizne liberalizacije za Kosovo više nema razloga da nosioci srpskih pasoša na Kosovu budu izuzeti iz bezviznog režima kojI su od 2009. godine imali ostali građani Srbije. Komisija pojašnjava da bi očekivanim ukidanjem viza od 1. januara za Kosovo, srpski građani sa prebivalištem na Kosovu bili jedina kategorija stanovništva u regionu kojoj bi za putovanje u Šengen zonu bile potrebne vize.

Comments

Pročitaj još