Zabrinjavaju pokušaji da se srpsko kulturno nasleđe predstavi kao kosovsko, jer su to tvrdnje neutemeljene u istoriji i činjenicama, podgrevaju strasti i narušavaju ionako krhku stabilnost na Kosovu, pozorava istoričar Dejan Ristić, direktor Muzeja žrtava genocida.
Povodom izjave nemačkog ambasadora na Kosovu Jorna Rodea da je manastir Visoki Dečani “kosovski”, Ristić za Kosovo onlajn kaže da karijerne diplomate ne prave takve amaterske gafove i da ovde nije reč o tome, već o činjenici da je sve više takvih tvrdnji koje dolaze od čitavog niza diplomata, ne samo nemačkih, već i francuskih i nekih drugih.
“Uporno se radi radi na konstruisanju jednog antiistorijskog narativa koji treba da područje Kosova i Metohije istorijski, identitetski i na svaki drugi način sadržajno transformiše iz nečega što je deo državne i nacionalne teritorije Republike Srbije i identitetska kolekva srpskog naroda na svaki mogući način u nešto što će biti postojbina nekakvog pranaroda, koji nije srpski već nekakav drevni albanski, etnički element na ovim prostorima i koji u periodu posebno srednjeg veka, zaista prema istorijskim podacima, izvorima nije postojao na području današnjeg KiM. To su izjave koje sve nas treba da zabrinu, one jesu vrh ledenog brega zato što iza tih izjava slede i dela. Kada dođemo u fazu da neko daje takve izjave u javnosti a ne u nekom zatvorenom krugu ljudi, onda to znači da iza toga slede ozbiljna dela, koja ne mogu da doprinesu već samo mogu da odmognu ionako složenoj situaciji na području naše južne pokrajine”, kaže Ristić.
On smatra da se ne treba plašiti pokušaja “kosovizacije” srpskog kulturnog nasleđa, već treba biti odlučan i protiv takvih tvrdnji, neznanja, antiistorijskih narativa treba se boriti ne nasiljem, već znanjem.
“I to znanjem koje ćemo demonstrirati u svakodnevnom životu, transferisati van naše jezičke granice, prevoditi što više, komunicirati sa međunarodnom zajednicom, pogotovo naučnom. Mi nismo u dovoljnoj meri svesni da vodeće institucije nauke, kulture, umetnosti, prosvete u brojnim demokratskim državama i te kako utiču na formiranje javnog mnjenja i na određene stavove svojih političkih elita. Puno prostora imamo za rad, puno mogućnosti, uprkos brojnim limitima i opstrukcijama. Na nama je da budemo aktivni, ne pasivni. Na nama je da budemo za stolom gde se vode razgovori, pregovori, dijalog, a nikako da budemo na stolu, dakle predmet raznih deoba, čerupanja”, ističe Ristić.
Ukazuje da akcija odbrane od ovakvih pokušaja da se prekroji istina treba da bude promišljena, utemeljena u znanju i činjenicama.
“I onda ćemo pobediti. Ne na bojnom polju, jer niko ne priželjkuje nasilje i stradanja, već na ovom drugom, mnogo bitnijem polju očuvanja i afirmacije istorijskih činjenica i prava jednog naroda da nastavi da živi slobodno sa pripadnicima drugih naroda na teritoriji na kojoj živi vekovima i koja je neotuđivi deo državnog integriteta Srbije”, zaključuje Ristić.
