Od 1999. godine 25. novembar obeležava se kao Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama.
Iako se fokus na nasilje nad ženama stavlja ovog datuma, žene širom sveta, pa i u Srbiji svaki dan se susreću sa nekom vrstom nasilja. To nasilje može biti fizičko, psihičko ili seksualno, a najčešće se javlja u porodičnom okruženju. Žene su često izložene nekoj vrsti nasilja i na svom radnom mestu, ali i na ulici.
Svaka žena ima prava na osnovna i univerzalna ljudska prava, a 25. novembar trebalo bi da bude dan kada se o tim pravima glasno priča. A sve to da bi se podigla svest o bezbednosti žena i u nadi da će se nasilje nad njima jednog dana iskoreniti.
Povodom 25. novembra, Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog poručuje da je nasilje nad ženama, kao i svako drugo nasilje, neprihvatljivo, da ono predstavlja društvenu anomaliju i zlo protiv kojeg se svi moramo odlučno i dosledno boriti.
U svrhu podizanja svesti o ovom problemu i važnosti delovanja, Minstarsvo je ove godine pokrenulo kampanju „Stop femicidu!“ sa ciljem da se protiv ovog društvenog zla motivišu na akciju svi subjekti društva, od organa javne vlasti, jedinica lokalnih samouprava, medija i nevladinih organizacija do celokupnog društva, kako bi se unapredili načini da se ono smanji i zaustavi. Svi smo pozvani dosledno i u potpunosti primenjivati politiku Vlade Republike Srbije o nultoj toleranciji prema svakom obliku nasilja.
Kampanja „Stop femicidu!“ sprovodi se, između ostalog, u medijima i na društvenim mrežama, a paneli na ovu temu biće održani u Kragujevcu, Novom Sadu, Nišu i Novom Pazaru, dok je prvi održan juče u Beogradu. Ona se sprovodi u okviru aktivnosti kojima u Ministarstvu obeležavamo i 75 godina od donošenja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima Ujedinjnih nacija.
Na Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama Ministarsto ukazuje na zabrinjavajuće podatke da je u našoj zemlji u poslednjih deset godina u rodno zasnovanom nasilju više od 300 žena izgubilo život, a samo ove godine ubijeno je 27 žena.
Nasilje nad ženama i devojčicama je najrasprostranjeniji oblik kršenja ljudskih prava u svetu. Nasilnik je najčešće partner, član porodice, ali može biti bilo koji poznati ili nepoznati muškarac. Nasilje može biti verbalo, psihičko, seksualno, fizičko i ekonomsko. Ono se može desiti svakoj ženi i nije posledica ženinog ponašanja nego sistema patrijarhata u kome muškarac ima moć, a nasilje je način da tu moć održi. Neke žene godinama u tišini trpe sve ove oblike nasilja, što se neretko završi femicidom. Zato je važno ohrabriti žene žrtve nasilja i podići nivo svesti celokupnog društva da je ovaj način zloupotrebe moći neprihvatljiv, zaranjen i kažnjiv.
Borba protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici jedan je od prioritetnih ciljeva Vlade Republike Srbije i tu su učinjeni pomaci na planu sprečavanja i zaštite od nasilja prema ženama i nasilja u porodici.
Srbija ima dobar zakonodavni okvir – 2017. donet je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, 2016. godine u Krivični zakonik uvrštena su kao posebna krivična dela proganjanje, polno uznemiravanje i prinudni brak, 2018. godine usvojen je Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, a 2021. godine Zakon o rodnoj ravnopravnosti i izvršene izmene i dopune Zakona o zabrani diskriminacije. Prostor za delovanje i unapređenje institucionalnog okvira i prakse i dalje postoji, pre svega na polju adekvatnijeg postupanja, zaštite žrtve i dužine trajanja razrešenja.
Da bi se nasilje nad ženama i devojčicama u društvu smanjilo i nestalo, prvi korak je da svi mi, kao društvo i kao pojedinci, ne okrećemo glavu i ne ignoršemo zlo koje se, najčešće, dešava tu blizu nas. Na današnji dan Međunarodne borbe protiv nasilja nad ženama, poruka je – Ne ignoriši zlo!
Zaštitnik građana pozvao žene koje trpe nasilje da to prijave
Svaka žena u Srbiji mora da ima pravo na život bez fizičkog nasilja i psihičkog zlostavljanja, izjavio je danas Zaštitnik građana Zoran Pašalić povodom obeležavanja Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama.
On je pozvao žene koje trpe bilo koji oblik nasilja da to prijave nadležnim organima, uključujući i instituciju Zaštitnika građana.
Zaštitnik građana je apelovao na sve koji postupaju po prijavama žena da ulože dodatni napor kako bi se predupredilo ponavljanje nasilja i fatalni ishodi, saopštila je kancelarija Zaštitnika građana.
“Primena Zakona o sprečavanju nasilja u porodici je doprinela uspostavljanju mnogo bolje međuresorne saradnje policije, organa starateljstva i tužilaštva. Međutim, još postoji prostor za unapređenje rada tih organa, naročito kada je reč o praćenju sprovođenja hitnih mera, proceni rizika od nasilja i odabiru adekvatnih mera koje će biti sadržane u planu zaštite žrtve“, rekao je Pašalić.
Istakao je da je nasilje neprihvatljivo u svakom obliku i da je neophodno postići nultu toleranciju na nasilničko ponašanje.
Iskustvo institucije Zaštitnika građana pokazuje da ubistvu žrtve najčešće prethodi prekid bračne ili vanbračne zajednice, odnosno situacije gde se žrtva odvaži da prekine krug nasilja i napusti nasilnika, a bilo je i slučajeva kada je nasilje vršeno nad starijim članovima porodice, mahom ženama, navedeno je u saopštenju.
