Važnost sprovođenja popisa stanovništva je višestruka i ima značajne implikacije na kreiranje vladine politike, raspodelu resursa, socijalno planiranje, ali i opšte razumevanje demografskog pejzaža na jednoj teritoriji. Međutim, na Kosovu je trenutno jedino jasno da je više puta odlagani popis „na čekanju“ do daljeg. “Završavamo poslednje pripreme i spremamo se da otpočnemo rad na terenu”, rekao je za Kim radio portparol Vlade Kosova Perparim Krueziju, ali nije odgovorio na pitanje da li će popis početi ove godine. Poslednji, nepotpuni, realizovan je još 2011.
Popis stanovništva, domaćinstava i stanova je statističko istraživanje koje se sprovodi na svakih deset godina sa ciljem da se prikupe podaci o broju i osnovnim geografskim, demografskim, društveno-ekonomskim, etno-kulturalnim i drugim karakteristikama svih osnovnih jedinica popisa (lica, domaćinstava i stanova) do najnižeg teritorijalnog nivoa.
Zašto je važan popis stanovništa?
Popis obezbeđuje potpune, kvalitetne i međunarodno uporedive statističke podatke, koji su izuzetno značajni za:
1. Demografsku analizu u okviru koje se ustanovljavaju brojnost i stopa priraštaja stanovništva, kao i njegova starosna struktura i polna distribucija.
2. Socioekonomsko planiranje koje uključuje planiranje sistema obrazovanja i zapošljavanja, odnosno obuke za radna mesta koja će, sa jedne strane zadovoljiti potrebe radne snage, a sa druge potrebe tržišta i ekonomije.
3. Analizu prihoda i siromaštva jer popisni podaci pružaju uvid u njihove nivoe i stope, pa su neophodni za razvoj ciljanih programa za smanjenje siromaštva i socijalne zaštite.
4. Javno zdravlje i zdravstvene usluge budući da se popisni podaci koriste za procenu ukupnog zdravstvenog stanja stanovništva, identifikaciju preovlađujućih bolesti i planiranje zdravstvenih usluga i infrastrukture. Popis pomaže u identifikaciji obrazaca ponašanja u vezi sa zdravljem i omogućava vlastima da razviju ciljane kampanje i intervencije u oblasti javnog zdravlja, kao i epidemiološke studije.
5. Infrastrukturu i urbanizam jer se sagledavaju stambeni i životni uslovi. Prikupljeni popisni podaci uključuju i informacije o uslovima i gustini stanovanja, te životnim aranžmanima. Ovo je ključno za urbanističko planiranje, stambenu politiku i alokaciju resursa za razvoj infrastrukture, kao i za sagledavanje obrazaca migracije. Razumevanje migracionih trendova, kako unutrašnjih tako i međunarodnih, od suštinskog je značaja za planiranje transportne infrastrukture i upravljanje distribucijom stanovništva.
6. Raspodelu resursa i vladine politike u smislu političke zastupljenosti. Popisni podaci se koriste za određivanje političke zastupljenosti na različitim nivoima vlasti. Pomažu u razgraničenju izbornih okruga i osiguravaju pravičnu i pravilnu zastupljenost na osnovu broja stanovnika. Vlade koriste popisne podatke da alociraju resurse, uključujući budžetska izdvajanja, za javne usluge kao što su obrazovanje, zdravstvena zaštita i razvoj infrastrukture.
7. Društvena i kulturološka istraživanja budući da se prikupljaju informacije o etničkoj pripadnosti, jeziku i kulturološkim praksama, što je dragoceno za razumevanje i očuvanje kulturne raznolikosti i nasleđa. Sociolozi i istraživači koriste popisne podatke za analizu društvenih trendova, uključujući bračne obrasce, porodične strukture i sastav domaćinstva.
8. Podatke za istraživanje i donošenje odluka jer prikupljeni podaci pružaju osnovu za procenu efikasnosti prethodnih politika i programa što omogućava vladama procenu uticaj intervencija i donošenje odluka zasnovanih na relevantnim informacijama prilikom budućih planiranja. Popisni nalazi služe kao bogat izvor za akademska istraživanja, poslovno planiranje i analizu tržišta jer omogućavaju sveobuhvatan uvid u sturkturu stanovništva i njegove karakteristike.
9. Pripremljenost i reagovanje u vanrednim situacijama pošto popisni podaci pomažu u razumevanju distribucije stanovništva i njegove ranjivosti,pa mogu da pomognu u pripremi i planiranju odgovora na prirodne katastrofe. Na osnovu njih agencije za sprovođenje zakona mogu da procene stope kriminala, demografske obrasce u vezi sa kriminalom i planiraju strategije za javnu bezbednost.
Popis stanovništva je kritično sredstvo za vlade, istraživače i kreatore politike jer pruža osnovne podatke za donošenje odluka zasnovanih na realnim i ažuriranim informacijama, alokaciju resursa i planiranje u različitim sektorima. Služi kao osnova za razumevanje dinamične i evoluirajuće prirode populacije i omogućava društvu da se prilagodi i efikasno odgovori na promenu svojih potrebe i izazove sa kojima se suočava.
Ono što je posebno važno za Kosovo, uspešno sproveden popis stanovništva stavio bi tačku na mnogobrojne manipulacije brojem Srba koji žive na Kosovu, a koje često i vrlorado čine i zvaničnici iz Prištine i njihove kolege iz Beograda, dok međunarodna zajednica ćuti na otrovnu igru reči.
„Završavamo poslednje pripreme“
Shodno poslednjoj odluci Vlade Kosova, početak popisa je bio zakazan za 1. novembar. Predviđeno je da se rad na terenu završi za 45 dana.
Zamenik direktora Kosovske agencije za statistiku Iljir Beriša je na samom početku meseca izjavio da „zahtev za odlaganje popisa stanovništva nije odobrio premijer Aljbin Kurti“, iako još „nemaju tablete“, javila je tada Ekonomija onlajn.
„Očekuje se da će tableti stići u roku od nekoliko dana i da će biti završeno zapošljavanje 4.500 popisivača i nadzornika, kao i njihova obuka“, kazao je Beriša.
Predsednik Demokratske partije Kosova (DPK) Memlji Krasnići je prvog dana novembra u objavi na Fejsbuku ponovio svoj ranije izrečeni stav da premijer Kurti svesno sabotira ceo proces.
„Kao što sam javno rekao 5. jula, 24. avgusta i mnogo puta do danas, premijer Kurti sprečava popis stanovništva. Osim što je partijskim mešanjem do krajnosti politizovao Kosovsku agenciju za statistiku, a zatim uzrokovao i gubljenje faktičke kontrole u severnom delu zemlje, on je svestan velikog broja građana koji su napustili Kosovo. Zato se plaši njihovog ozvaničenja”, napisao je on.
Krasnići je dodao i da Kurtijeva vlada čini zakonski prekršaj.
„Pored nesposobnosti i lošeg upravljanja, ovo (ne)postupanje vlade je i kršenje zakona“, naglasio je on.
Međutim, iz Vlade Kosova su ranije ove nedelje za Kim radio poručili da „završavaju poslednje pripreme“.
„Završavamo poslednje pripreme i spremamo se da otpočnemo rad na terenu. Kao što je predviđeno odgovarajućom odlukom vlade i u skladu sa Zakonom o popisu stanovništva, registracija će se obaviti širom cele teritorije Republike Kosovo“, naveo je u pisanom odgovoru za Kim radio portparol Vlade Kosova Perparim Krueziju.
Iako je, naravno, bio upitan da navede tačan termin otpočinjanja popisa, odnosno hoće li on eventualno početi do kraja novembra ili u decembru ove 2023. godine, Krueziju je samo kratko dodao: „To je za sada sve što imam“.
Hoće li Srbi učestvovati?
O važnosti održavanja popisa stanovništva, ali i maloj verovatnoći da je on trenutno zaista sprovodljiv za Kim radio je govorio direktor Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER) i koordinator Nacionalnog konventa o EU za poglavlje 35 Dragiša Mijačić:
„Popis stanovništva jeste jako bitan, ali je veoma teško organizovati ga u srpskim sredinama u sadašnjim okolnostima, naročito na severu“, kazao je on.
Mijačić je naglasio da je „najpametnije ostaviti ovo pitanje za vreme nakon formiranja Zajednice srpskih opština (ZSO)“.
„U suprotnom, biće jako teško ubediti Srbe sa severa da učestvuju u popisu“, zaključio je.
Još predstavnika civilnog društva sa Kosova je saglasno sa Mijačićevim mišljenjem. Među njima je i generalni direktor nevladine organizacije „Oko Vizije“ iz Peći Veton Mujaj.
„Vidim da se popis neće održati, jer je trebao da se održi 2022. godine, pa septembra, pa je odložen za 1. novembar. Imamo Agenciju za statistiku (Kosova) koja kaže da neće moći da se održi zbog raznih uslova“, naveo je on početkom ovog meseca (novembra) za Radio Goraždevac.
I Mujaj je kao naročito problematičnu prepoznao opštu političku i bezbednosnu situaciju na severu Kosova.
„Ne zna se da li će se popis primiti na severu. Partnerima je cilj da svi učestvuju. Popisa će biti, ali kada? To niko sada ne zna“, zaključio je on.
Kao jedan od problema, nekadašnji šef Odseka za praktične politike u NVO Aktiv Igor Marković je za Radio Goraždevac u istom periodu pominjao neorganizovanost institucija koje su zadužene za sprovođenje popisa, ali i neblagovremeno obaveštavanje Srba na maternjem jeziku o samom procesu.
„Jeste problematično da Agencija za statistiku Kosova, kao i sve ostale relevantne institucije koje su uključene u pripremu i izvršenje popisa stanovništva nisu na vreme obavestili javnost na srpskom jeziku o tome kako će se i na koji način održati i izvršiti popis stanovništva“.
On je dodao da će, ukoliko zaista dođe do početka procesa popisivanja, „isti naići na izuzetno veliki otpor od strane kosovskih Srba.
„Možemo reći da bi proces popisivanja bio neuspešan“, zaključio je Marković.
Zvanična Priština, u želji da što pre i po svaku cenu potvrdi svoju suverenost, kao i obično, zanemaruje stav zvaničnog Beograda i činjenicu da će on svakako i po pitanju eventualnog (ne)učestvovanja u popisu imati veliki uticaj na Srbe sa Kosova.
„Šta god Beograd odluči, Srbi na Kosovu će to pratiti. Plašim se da će biti kao na prethodnom popisu, da će neki procenat ljudi učestvovati u njemu, a neki ne“, kazao je za Kim radio Oliver Vujović iz Foruma za razvoj i multietničku saradnju (FDMC).
U tom slučaju, Srbima na Kosovu bi ponovo u Prištini bilo „skorojeno odelo“, slično kao i nakon popisa 2011. godine. Onda bi svi napred pobrojani aspekti značaja sprovođenja popisa stanovništva još najmanje deceniju ostali mrtvo slovo na papiru ili, u najboljem slučaju, deo sporadičnih i uglavnom praznih priča pripadnika civilnog društva. Tako bi na groblju propuštenih prilika bila sahranjena još jedna – da višedecenijski proces nenormalizacije počne da se transformiše u toliko formalno i verbalno željenu normalizaciju o kojoj grakće mnogobrojna ožalošćena rodbina dragog nam i nikad prežaljenog potpunog procesa evidentiranja ljudi, domaćinstava i stanova.
„Ako se rukovodimo prethodnim popisom, mislim da su prošli put opštine sa srpskom većinom izgubile dobar deo budžeta, kao i deo sredstava za investicije u mestima gde je srpsko stanovništvo većinsko“, zaključio je Vujović.
Prvi istorijski popis
Prvi poznati popis stanovništva sproveden je u drevnoj Vaviloniji (današnji Irak) oko 3.800-3.700 p.n.e. Ovaj popis je dokumentovan u Bibliji, posebno u Knjizi brojeva (četvrta knjiga) u Starom zavetu.
Biblijski tekst opisuje popis stanovništva koji je Mojsije naredio po Božjoj zapovesti da bi se prebrojao broj Izraelaca koji su bili podobni za vojnu službu. Detalji ovog popisa nalaze se u Knjizi brojeva, poglavlja 1 i 26. Važno je napomenuti da su drevni popisi, uključujući i ovaj, često rađeni radi administrativnog i vojnog planiranja, a ne radi sveobuhvatnog demografskog, socijalnog i ekonomskog prikupljanja podataka koje povezujemo sa savremenim popisima.
Iako je drevni vavilonski popis najraniji dokumentovani primer i druge drevne civilizacije, poput onih u Egiptu i Kini, takođe su sprovodile različite oblike registracije stanovništva u administrativne i druge svrhe.
Prvi moderni
Prvi savremeni popis stanovništva održan je u Švedskoj 1749. godine. Švedski kralj Fridrih I pokrenuo je ovaj popis, poznat i kao Tabelverket, kako bi prikupio informacije o stanovništvu zarad ekonomskog i vojnog planiranja. Popis je imao za cilj da pruži sveobuhvatne podatke o broju domaćinstava, njihovim privrednim aktivnostima i ukupnom stanovništvu.
Tabelverket je bio karakterističan po svom pristupu jer je prevazilazio puki broj zaposlenih i uključivao je upite o zanimanjima pojedinaca, posedima zemlje i drugim ekonomskim aktivnostima.
Uspeh i korisnost švedskog popisa uticali su na druge evropske nacije da usvoje sličnu praksu. U narednim godinama, razne zemlje su počele da sprovode popise stanovništva zarad dobijanja sistematskih i detaljnih demografskih, ekonomskih i društvenih informacija u cilju upravljanja i planiranja.
Međutim, švedski popis je najznačajnija prekretnica u razvoju modernih popisnih metodologija i sistematskog prikupljanja demografskih podataka.
Prvi jugoslovenski popis stanovništva
Prvi savremeni popis stanovništva u Jugoslaviji je obavljen 31. jauara 1921. godine. Nakon stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. (preimenovane u Kraljevinu Jugoslaviju 1929. godine), postojala je jasna potreba za sveobuhvatnim demografskim podacima kako bi se olakšalo upravljanje i ekonomsko planiranje u novoustanovljenoj državi.
Popis iz 1921. imao je za cilj prikupljanje detaljnih informacija o stanovništvu, uključujući podatke o starosti, polu, etničkoj pripadnosti, veri, jeziku, zanimanju i drugim društveno-ekonomskim faktorima i bio je značajan korak u uspostavljanju sistematskog pristupa prikupljanju podataka o stanovništvu u jugoslovenskom kontekstu.
Naredni popisi stanovništva u Jugoslaviji odvijali su se u redovnim intervalima, obično svakih deset godina, dajući ažurirane i detaljne demografske informacije. Odigrali su ključnu ulogu u upravljanju i administraciji zemlje, pomažući kreatorima politike da donose odluke zasnovane na tačnim i ažuriranim statistikama stanovništva sve do raspada Jugoslavije početkom devedesetih godina prošlog veka.
