U crkvi Svetih apostola Petra i Pavla u Kućancima i manastiru Rakovica u Beogradu održan pomen povodom 14 godina od smrti srpskog patrijarha Pavla.
Svetu arhijerejsku liturgiju u manastiru Rakovica služio je episkop novobrdski Ilarion sa sveštenstvom.
„Mi se danas sabrasmo ovde i oko groba njegove svetosti patrijarha srpskoga Pavla, čoveka koji je po uputstvu apostola čije ime nosio, ukratko rečeno gledao svoja posla i radio svojim rukama. Ja se setih jednog događaja kada je bio u Pećkoj patrijaršiji i razgovaralo se o bogosluženju o tipiku, a patrijarh Pavle kaže – „eh kada bismo se time bavili gde bi nam kraj bio“. To je pre svega ono što treba da rade klirici Crkve, da se trudimo pre svega da se delo božje vrši dostojno. Crkva se sabira i Duh Sveti koji se kroz Crkvu projavljuje svedoči, uči i poučava neprekidno svakoga dana. I evo gledamo kako se rađa svetitelj. Postoje oni sveti ugodnici božji koji su ,kako se to govorilo, stekli slobodu pred Gospodom, da mogu i drugima da pomažu i budu uteha i takvih horova svetitelja znanih i neznanih ima puno. Mi smo svedoci jednog čudesnog događaja kako na naše oči i u naše vreme se rađa u našoj Crkvi jedan takav i za života, a evo i po njegovoj blaženoj končini. Patrijarh Pavle je bio poštovan kao svetitelj i za svoga života“, rekao je u besedi episkop novobrdski Ilarion.
Patrijarh Pavle, koji je u narodu bio omiljen zbog skromnosti, mudrosti i istinoljubivosti, bio je 44. srpski patrijarh i preminuo je u 95. godini, 15. novembra 2009. godine. Na dan sahrane, na putu od Saborne crkve u Beogradu, gde je kovčeg s telom bio izložen, do porte manastira Rakovica ispratile su ga stotine hiljada vernika i poštovalaca koji su i danima pre toga čekali u nepreglednim redovima da mu se poklone poslednji put.
Upamćen je po mudrom vođenju Crkve u teškim vremenima, ličnoj skromnosti i životu u potpunosti u skladu sa jevanđeljem. I dalje se pamti i priča kako je narod mogao da ga vidi da pešači od Kalemegdana prema Slaviji ili kako se vozi javnim prevozom.
Postao je 44. srpski patrijarhi početkom decembra 1990. godine, kada je na tronu Svetog Save nasledio patrijarha Germana. Patrijarh Pavle bavio se i naučnim radom, među objavljenim delima su “Monografija o manastiru Devič”, beseda “Život po Jevandelju” i “Molitve i molbe”. U njegovo vreme osnovano je više eparhija, Akademija SPC za umetnost i konzervaciju, vraćena je veronauka u škole, a Bogoslovski fakultet u okrilje Univerziteta. Takođe, obnovljena je Bogoslovija na Cetinju, kao i Duhovna akademija svetog Vasilija Ostroškog u Foči, Bogoslovija u Kragujevcu…
Partijarh Pavle rođen je 11. septembra 1914. godine, kao Gojko Stojčević, u selu Kućanci, Donji Miholjac, u porodici zemljoradnika. U rodnom mestu u Slavoniji završio je osnovnu školu, a nižu gimnaziju u Tuzli. U Šestoj muškoj gimnaziji u Beogradu, koju je pohađao vanredno da bi mogao da uporedo upiše i Medicinski fakultet, položio je ispit zrelosti. Šestorazrednu bogosloviju završio je u Sarajevu 1936, a Bogoslovski fakultet u Beogradu, gde je prethodno završio i dve godine Medicinskog fakulteta. Zamonašio se u manastiru Blagoveštenje u Ovčarsko-Kablarskoj klisuri. Službovanje u Eparhiji raško-prizrenskoj posvetio je i obnovi crkava i manastira, a posebno monaškog života.
Bogoslovski fakultet dodelio mu je zvanje počasnog doktora bogoslovlja.
Govorio je: “Čuvajmo se od neljudi, ali se još više čuvajmo da i mi ne postanemo neljudi”.
U selu Kućanci je za desetu godišnjicu upokojenja patrijarha Pavla osveštana obnovljena crkva Svetih apostola Petra i Pavla u kojoj je kršten. Crkva je obnovljena nakon što je 1990-ih bila do temelja uništena u poslednjem ratu, a osveštao ju je srpski patrijarh Irinej koji je preminuo 20. novembra 2020.
