Novinar i književnik Živojin Rakočević smatra da je izmeštanje spomen ploče srpskim vojnicima na pravoslavnom groblju u Prištini civilizacijski presedan i da bi trebalo pokrenuti inicijativu da potomci onih koji su tu sahranjeni tuže sve, uključujući i ambasadore pred sudovima njihovih zemalja za skrnavljenje grobalja i memorijala iz Velikog rata.
Spomenik srpskim vojnicima postradalim u ratovima od 1912. do 1918. godine koji se nalazio u spomen-parku na pravoslavnom groblju u Prištini pomeren je sa centralnog mesta iz nepoznatog razloga i bez znanja Eparhije raško-prizrenske i srpske zajednice.
Novinar i književnik Živojin Rakočević kaže da je taj deo groblja devastiran i da je potpuno neprimereno i necivilizacijski dirati spomen obeležja, praviti proslave i vršiti rekonstrukciju i ističe da se Priština, ali i pojedini međunarodni predstavnici, ponašaju kao da Srbi ne postoje.
„Osnovni problem ovih proslava, sastanaka i pomirenja, sukobljenih strana i svetskih ratova na našem groblju u Prištini je činjenica da oni misle da mi ne postojimo. Ponašaju se kao da smo mi jedan davno nestali narod, da smo Inke, Maje, kao da smo Vinčanska civilizacija i da su oni sada naslednici naših grobova, memorijala naših sećanja, našeg bola, istorije, slave i našeg ponosa“, ističe Rakočević za Radio Goraždevac.
Naglašava da oni nisu naslednici naših grobalja, istorije, naše kulturne baštine, sećanja i ističe da je to jedino srpsko groblje.
„Mi sve to gledamo svojim očima i ne možemo da uradimo ništa. Oni koji tu žive na pet kilometara dalje potpuno su neinformisani o radovima i proslavama. To je protiv volje svih koji dolaze na to groblje i čija su rodbina, prijatelji i preci tu sahranjeni. Na pet metara su, na deset metara su spomenici našim prijateljima i rođacima i niko nije našao za shodno da kaže, ‘smemo li mi da izvodimo radove, smemo li mi da pomeramo ploče, ko smo mi da na tuđem groblju držimo govore, sklapamo saveze, obnavljamo prijateljstva i da se ponašamo kao da se radi o jednom davno nestalom narodu’“, ističe Rakočević.
Suština francuske inicijative bi, prema Rakočevićevim rečima, trebalo da bude da vrate osam spomenika francuskim vojnicima koji su bili na starom groblju u Đakovici i da to bude memorijal.
„Ti grobovi su 1999. godine porušeni i odneti kamionom u doba kada je ovde šef UNMIK-a bio Bernar Kušner. To su grobovi vojnika koji nisu pali za oslobođenje Kosova, nego Srbije, jer oni nikada nisu ovde oslobađali Kosovo. Oni su ovde oslobađali Staru Srbiju i Srbiju posle Prvog svetskog rata i u povlačenju Autrougrarske i okupacionih vojski koje su ovaj prostor zauzele u Prvom svetskom ratu“, objašnjava on.
Rakočević zaključuje da je zastrašujuća činjenica da ambasadori dve najmoćnije zemlje Evrope jednostavno ne odustaju od skrnavljenja naših memorijala.
