Piše: Jelena L. Petković
Ubistvo novinara je tragedija čoveka, porodice i prijatelja, društva i civilizacije. Ubistvo novinara je pucanj u demokratiju.
Zločini nad novinarima su zločini protiv slobode izražavanja i slobode informisanja, i kao takvi su ozbiljni zločini protiv osnovnih ljudskih prava. Kako utiču na sveukupan osećaj bezbednosti, tako imaju i posledice na slobodu medija i pristup građana informacijama od značaja za njih.
Svako nerešeno ubistvo pojačava debelo crnilo.
Tragično, ovaj Međunarodni dan protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima, 2. novembra, dočekali smo poraženi pred pandemijom nekažnjivosti.
Uneskov izveštaj, predstavljen u Njujorku, potcrtava da je ukupna stopa nekažnjenih zločina nad novinarima čak – 86 odsto – u tom procentu ubistva, nasilja i pretnje protiv novinara nisu istraženi.
Jedan od deset, podsetila je Međunarodna federacija novinara (IFJ) na zlokobnu statistiku. Jedan od deset ubistava novinara dobije sudski epilog. Za devet nema pravde.
Osuđujući zločine, podvlačeći neophodnost da se nekažnjivost zaustavi, IFJ zaključuje da nedostatak reakcije vlasti da pravdi privedu ubice i napadače na novinare šalju jezivu poruku da je “normalna praksa da će proći nekažnjeno”. IFJ se posebno osvrće na slučajeve ubijenih i nestalih novinara, među kojima su medijski radnici stradali na Kosovu i Palestini.
Međunarodni institut za štampu (IPI) saopštio je da je u poslednje tri decenije na radnom zadatku ubijeno 1600 novnara.
Evropska federacija novinara istakla je da je broj nekažnjenih zločina nad novinarima u porastu i navodi 48 nekažnjena zločina u Evropi.
Na tragičnom spisku zločina bez kazne se nalaze i Dada Vujasinović, novinarka “Duge” ubijena 1994, Slavko Ćuruvija, novinar, izdavač i osnivač “Dnevnog Telegrafa” i “Evropljanina”, ubijen 1999, Milan Pantić, dopisnik “Večernjih novosti” iz Jagodine, ubijen 2001. godine, kao i imena novinara ubijenih na Kosovu u periodu od 1998. do 2005. godine.
EFJ je podsetila države članove Saveta Evrope na njihovu opredeljenost da uspostave posebne sudske ili vansudske istrage u konkretnim slučajevima ili nezavisna specijalizovana tela koja će sprovoditi takve istrage.
“Mi zahtevamo da se ovaj postupak uspostavi za svaki od 48 slučajeva nekažnjivosti identifikovanih u Evropi. Neaktivnost javnih vlasti bio bi ekvivalent saučesništvu s ubicama”, poručila je Maja Sever, predsednica EFJ.
Mrak
Na Kosovu je nekažnjivost zločina nad novinarima i dalje tragično stoprocentna. Nema efikasnih istraga, nema osuđujućih presuda od strane bilo koje vladavine prava u Prištini. Ta snažna poruka odzvanja u ušima novinara koji danas odlaze na radne zadatke.
Dok su obavljali novinarski posao, između 1998. i 2005. godine – 18 novinara i medijskih radnika, Srba i Alabanca, kao i tročlana ekipa nemačkog magazina “Štern” su ubijeni ili nestali na Kosovu.
Novinar Ismailj Berbatovci nestao je 23. jula 1998. godine, kada je otišao na novinarski zadatak. Đura Slavuj i Ranko Perenić, novinarska ekipa Radio Prištine, nestali su kada su otišli na novinarski zadatak 21. avgusta 1998. kod Velike Hoče. Novinar Afrim Malići, ubijen je 2. decembra 1998. godine u Prištini.
Novinar i šef Kosovskog informativnog centra (KIC) Enver Maljoku ubijen je 11. januara 1999. godine u Prištini. Dopisnik dnevnog lista „Politika“ i novinar „Jedinstva“ iz Prištine, Ljubomir Knežević, nestao je 6. maja 1999. u Vučitrnu. Dvojica novinara nemačkog „Šterna“ Gabrijel Griner, Folker Kremer i prevodilac Senolj Aljiti ubijeni su 13. juna 1999. godine kod Prizrena. Novinar “Medija ekšn internešenal” Aleksandar Simović Sima kidnapovan je 21. avgusta 1999 u Prištini, a potom ubijen. Urednik u RTV Priština, Krist Gegaj, ubijen je 12. septembra 1999. godine u Istoku. Fotoreporter Momir Stokuća, ubijen je 21. septembra 1999. godine u Prištini.
Novinar srpske redakcije Radio Kosova, Marjan Melonaši nestao je 9. septembra 2000. godine u Prištini. Novinar “Rilindje”, Šefki Popova, ubijen je 10. septembra 2000. godine u Vučitrnu. Novinar lista „Bota sot“, Džemailj Mustafa ubijen je 23. novembra 2000. godine u Prištini. Novinar lista „Bota sot“, Bekim Kastrati, ubijen je 19. oktobra 2001. godine kod Prištine.
Na novinara i kolumnistu lista „Bota sot“, Bardulja Ajetija, je pucano i teško je ranjen 3. juna 2005. godine kod Gnjilana, a preminuo je 25. juna 2005. godine u Italiji.
Samo jedan od tih zločina, ubistvo profesora i prevodioca Šabana Hotija, koji je zarobljen kao deo ruske novinarske ekipe, procesuiran je, ali pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i u okvitru istrage o drugim zločinima.
„Više od dve decenije porodice su ostavljene u mraku”, podvukao je Entoni Belandžer, generalni sekretar Međunarodne federacije novinara (IFJ), dodajući da “do danas, uprkos nizu rezolucija, zalaganja i izjavi da se stane na kraj nekažnjivosti, nije sprovedena efikasna istraga”.
Istrage ubistava i otmica novinara i medijskih radnika na Kosovu bile su u nadležnosti srpske policije i tužilaštva 1998 godine, a od 10 juna 1999. prelaze u jurisdikciju Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) koja je po Rezoluciji 1244 imala izvršna ovlašćenja u oblasti pravosuđa.
Od 2008, izvršna ovlašćenja vladavine prava, a samim tim i odgovornost za istrage i procesuiranja zločina, UNMIK predaje u ruke Misije Evropske unije za vladavinu prava (EULEX). Od 2014, Euleks u fazama predaje izvršni mandat u oblasti pravosuđa kosovskim vlastima.
“Vreme je da Međunarodna komisija eksperata istraži ubistva, otmice i nestanke novinara i medijskih radnika na Kosovu između 1998. i 2005. godine“, istakao je Belandžer.
Odluke
Ne smemo dozvoliti da zločini prođu neistraženi, bez optužnica i krivičnog gonjenja. Ubistva i otmice novinara na Kosovu, bez obzira na njihovu nacionalnost, ne smeju biti zaboravljeni.
Kada je norveški diplomata Jan Bratu, 2016. godine preuzeto funkciju Šefa misije OEBS-a u Prištini, tema ubijenih i nestalih novinara između 1998. i 2005. nije bila u agendi te misije. Temu je pokrenuo, kako je sam kasnije ispričao, verujući da je borba protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima i zahtevanje pravde u skladu sa ranije preuzetim obavezama i odlukama misije OEBS-a, te da će rešavanje ovih zločina pomoći suočavanju sa prošlošću.
Generalno, ipak, bilo je malo razumevanja za ovu temu.
Maja 2018. godine Evropska federacija novinara (EFJ) je usvojila rezoluciju o istrazi ubistva novinara na Kosovu koju podneli Udruženje novinara Srbije (UNS), Asocijacija novinara Kosova (AGK), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Sindikat novinara Srbije (SINOS).
Decembra 2018. godine u Milanu, tokom italijanskog predsedavanja OEBS-om, Ministarski savet OEBS-a je usvojio Odluku kojim poziva na javno i nedvosmisleno osuđivanje napada i nasilja nad novinarima i preduzimanje delotvornih mera kako bi se okončala nekažnjivost zločina nad novinarima.
U Gračanici i Prištini 4. i 5. decembra 2019. godine održane su konferencije o ubijenim i nestalim novinarima, na inicijativu Udruženja novinara Srbije na Kosovu i Asocijacije novinara Kosova, a uz podršku misije OEBS-a u Prištini. Dijalogu su prisustvovali članovi porodica i prijatelji ubijenih i nestalih novinara, kao predstavnici međunarodnih misija vladavine prava i novinarskih udruženja.
„Prvi put su porodice žrtava sa obe strane, Srba i kosovskih Albanaca, sele zajedno i govorile o svojim problemima. Ujedno, prvi put se o ovoj temi ovako javno razgovaralo. Čuli smo da je kosovskog tužioca da su slučajevi otvoreni za dalju istragu. To je već bio iskorak“, istakao je tada Bratu.
Ali, daljih rezultata, nije bilo.
Oktobra 2021, Evropska federacija novinara (EFJ) usvojila je novu rezoluciju, pozivajući na brzo uspostavljanje Međunarodne komisije eksperata za istragu ubistava, kidnapovanja i „nestanka” novinara i medijskih radnika na Kosovu između 1998 i 2005 godine.
Usvajanjem ove rezolucije, EFJ je poslala snažnu poruku protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima i medijskim radnicima.
Dokument poziva da se u rad međunarodne Komisije uključe eksperti u ovoj oblasti, predstavnici međunarodnih misija koje su u pomenutom periodu bili stubovi vladavine prava na Kosovu ( UNMIK i EULEX), kao i predstavnici tužilaštva Beograda i Prištine.
Podeća misiju Euleks i Savet ministara EU, pod čijim je okriljem mandat te misije, da ima obavezu da javno saopšte zbog čega u izvršnom mandatu vladavine prava na Kosovu nisu sprovedene efikasne istrage ubistava, kidnapovanja i nestanaka novinara i medijskih radnika, počinjenih u periodu od 1998. do 2005. godine. Traži da Savet ministara EU istraži i ustanovi da li tokom izvršnog mandata za istragu ovih zločina, Euleks počinio kršenje Evropske konvencije o ljudskim pravima.
Početkom 2023. godine izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo Viola fon Kramon bila je prvi visoki zvaničnik EU koji je javno pomenuo temu zločina nad novinarima na Kosovu.
Povodom svog izveštaja podnetog Odboru za spoljne poslove EP, ona je na Tviteru navela da „dugogodišnja nekažnjivost za ubistva i nestanke srpskih i albanskih novinara na Kosovu moraju postati prioritet za Vladu“.
Ipak, ovo su za sada samo reči, floskule, bez ikakog konkretnog napretka.
Potraga za pravdom
21. avgusta 2023 navršilo se četvrt veka od kako je na radnom zadatku nestala ekipa “Radio Prištine” – Ranko Perenić i Đuro Slavuj.
Plavom Zastavom 128 krenuli su u manastir Sveti Vrači u selo Zočište da naprave priču o povratku otetih monaha. Porodice od tada nemaju nikakvu informaciju o njima, a auto u kome su bili nije pronađen.
Ne mestu gde su poslednji put viđeni, članovi Udruženja novinara Srbije su 2012. godine postavili ploču na kome na srpskom i albanskom jeziku piše: „Ovde su 21. avgusta 1998. otete naše kolege novinari Đuro Slavuj i Ranko Perenić. Tražimo ih“.
U narednih deset godina, ploča je devet puta postavljana, jer je osam puta rušena i čupana iz temelja.
Sudbina Perenića i Slavuja je postala simbol traganja za istinom i pravdom za sve ubijene novinare na Kosovu. Kolege, prijatelji i članovi porodice okupljaju se svakog 21. avgusta.
“Nadam se da su čuda moguća“, poručio je ove godine Predrag Slavuj, bratanac Đure Slavuja, podvlačeći da porodica već 25 godina čeka da se nešto sazna.
“Imam utisak da je to jedino što možemo – da ih branimo od zaborava. Nemoćni smo. Valjda će neko da se smiluje i konačno prekine ovu agoniju”, kazala je Snežana Perenić, supruga Ranka Perenića.
“Sa nama je treća generacija potomaka novinara koji su na ovom mestu oteti. Oni, profesija i istina ponavljaju – ‘Tražimo ih! “, istakao je predsednik Udruženja novinara Srbije (UNS) Živojin Rakočević.
“Današnjim okupljanjem”, dodao je aktuelni šef Misije OEBS-a Majkl Davenport na Kosovu, “podsećamo javnost na hrabrost Perenića i Slavuja, ali i na opasnost sa kojom se novinari suočavaju kad izveštavaju, naročito tokom sukoba”:
“Sećanje na nestale novinare je deo kontinuiranih napora OEBS-a da uključi porodice žrtava, podstakne javni diskurs o ovoj temi i podigne svest javnosti, ali i svest institucija odgovornih za vladavinu prava, kao i da podsetimo na okončanja nekažnjivosti zločina”.
Davenport je ujedno izrazio zabrinutost zbog sve većeg broja napada i pretnji usmerenih na novinare i druge medijske radnike.
Međunarodne reči na papiru
Rezolucije Saveta bezbednosti UN, deklaraciji i apeli za bezbednost novinara, naročito onih koji izveštavaju iz zona konflikta, osuđuju nasilje i naglašavaju međunarodne obaveze da se stane na put nekažnjivosti i procesuiraju odgovorni za ova ozbiljna kršenja međunarodnog humanitarnog prava.
Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1738 iz 2006. godine posebno podseća potpisnice Ženevske konvencije da imaju obavezu da traže i sude osobe za koje se tvrdi da su počinile ili su naredile izvršenje teškog kršenja ovih konvencija.
Rezolucija Saveta bezbednosti UN 2222 iz 2015. godine ponovo potvrđuje da strane u oružanom sukobu snose primarnu odgovornost da preduzmu sve moguće korake kako bi osigurale zaštitu i onih „koji ostvaruju svoje pravo na slobodu izražavanja tražeći, primajući i šireći informacije na različite načine“, u skladu sa članom 19 Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima, i dalje naglašava obavezu članica da sprovedu nepristrasne, nezavisne i efikasne istrage i da počinioce takvih zločina privedu pravdi.
Ove rezolucije izglasale su države koje su članice Ujedinjenih nacija, Saveta bezbednosti UN, Saveta Evrope, OEBS-a… To nisu samo deklaracije organizacija, već izraz kolektivnog stava oko koga su su saglasne zemlje članice. Prestonice su dale uputstva svojim delegacijama u Njujorku, Strazburu i Beču kako da glasaju. Poražavajuće je onda videti licemerni stav mnogih od tih zemalja koje čine tako malo da stanu na put kontinuiranom nasilju i zločinima nad novinarima i medijskim radnicima, zbog kojih su ove rezolucije i donete.
Borba protiv nekažnjivosti
Dan borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima – 2023 godine obeležen je nekoliko dana pre nego što će Komitet za bezbednost novinara (CPJ) period od 7. oktobra do 7. novembra 2023, opisati kao – najsmrtonosniji mesec za novinare. Sumirajući tragične informacije o stradalim medijskim radnicima u sukobima Izraela i Hamasa, CPJ je rekao da od kada oni beleže podatke, od 1992. godine – nijedan rat u novijoj istoriji nije odneo toliko novinarskih žrtava u tako krakom vremenskom podatku.
U tih mesec dana zabeleženo je najmanje 41 ubistvo novinara i medijskih radnika.
Međunarodna federacija novinara (IFJ) pozvala je na hitnu istragu, a Reporteri bez granica (RSF) su podneli pritužbu za ratne zločine pozivajući tužioce Međunarodnog krivičnog suda da ih istraže.
“Ono što se dešava u Pojasu Gaze je tragedija za novinarstvo”, podvukao je Džonatan Dager, šef odeljenja za Bliski istok RSF-a.
Na Dan borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima ove – 2023. godine, Međunarodna federacija novinara (IFJ) je pozvala vlade širom sveta da osude, istraže i uhapse one one koji ubijaju, uznemiruju i zastrašuju novinare.
IFJ je podsetio da su Generalna skupština Ujedinjenih nacija, Generalna konferencija Uneska i Savet za ljudska prava UN usvojili više od 26 rezolucija kako bi skrenuli pažnju na porast nasilja nad novinarima i medijskim radnicima širom sveta.
Uprkos tome, podvlači IFJ – 68 novinara je ubijeno 2022. godine, a IFJ strahuje da će broj satradalih ove godine biti visok zbog ratova u Ukrajini i između Izraela i Hamasa.
Kao posebno zabrinjavajuću stopu nekažnjivosti IFJ je ukazao na Kamerun, Indiju, Kosovo, Meksiko i Palestinu.
“Ćutanje košta života”, poručio je IFJ. Jer, jedan zločin nekažnjen – uvek može biti podstrek za druge.