Oni su tokom prethodnih sedam dana u konaku manastira Svetih Arhangela kod Prizrena zajedno radili i stvarali nova umetnička dela. Takođe su zajedno obilazili svetinje – Visoke Dečane, Pećku Patrijaršiju, grad Prizren.
Većina ovih umetnika je po prvi put u Prizrenu, za Radio Goraždevac izneli su svoje utiske.
Miljana Drašković je umetnica iz Užica, i ona je ranije učestvovala u nekoliko umetničkih poziva na severu Kosova. Međutim, ona kaže da ova kolonija za nju predstavlja poseban izazov.
„Dolazila sam u hodočašće na Kosovo i Metohiju pre šest godina i zaista sam sanjala da dođem ponovo, jer pola srca mi je čini mi se tada ovde ostalo. Sreća je htela da budem pozvana ove godine na koloniju u same Arhangele. Inače na Kosovu sam bila ranije, po umetničkom pozivu i na severu, u Sokolici i u Leposaviću, ali ovo ovde je poseban izazov. Dolazeći ovde iskrena da budem, osećala sam strahopoštovanje, da li sam dovoljno dostojna da budem u ovom svetom mestu i istorijskom i duhovnom, neprevaziđene veličine i dostojanstva. Čini mi se da će kada pođem kući taj moj strah biti još opravdaniji, još veći. Da li sam ovde boraveći zaista dostojno predstavila sebe i svoj rad“, rekla je Miljana Drašković.
Marija Stanojlović je na likovnu koloniju stigla iz Pančeva.
Ona kaže da nije prvi put na ovom mestu, ali da se svaki put oseća kao da je prvi. Istakla je da je osećaj neverovatan svaki put kad dođe.
„Nisam prvi put ovde mada je svaki put osećaj kao da sam prvi put, jedan prelep osećaj. To ja uvek pokušavam da objasnim kad dođem kući, da je neki neverovatan osećaj kad dođem ovde. Sve je fantastično, puno emocija, juče smo bili u Dečanima i Pećkoj Patrijaršiji, u šoku smo od lepote, od snage, od umetnosti, prosto to ne može da se opiše, to samo može da se doživi, ceo ambijent je fantastičan. Poruka je da svi dođu i da dolaze non-stop. Ovo je naše, mi ovo volimo, cenimo, obožavamo, to je to, to smo mi“, poručila je Marija.
Učesnik kolonije bio je i Milan Đurić iz Budimpešte.
On je naglasio da je ovaj događaj prevazišao sva njegova očekivanja.
„Prvi put sam u Arhangelima na ovoj koloniji i moram da kažem da sam imao neka očekivanja, ali biti ovde je prevazišlo sva ta moja očekivanja. Inače, mislim da je sastav ove godine veoma dobar, da se lepo slažemo i mislim da dobro funkcionišemo kao ekipa koja može da radi zajedno. Naša struka je dobrim delom usamljenička varijanta, za razliku od glumaca ili drugih umetnika. Mi radimo u ateljeu i često smo sami, nama su ova druženja u stvari vrlo dobra prilika, ne samo za razmenu iskustava, nego mogu da kažem da se vratimo u ona vremena kada smo studirali i radili sa našim kolegama zajedno i to je jedan dobar osećaj”, rekao je Milan.
“Uradio sam dve slike po onome kako je trebalo da se uradi. Uglavnom moje slike imaju neke poruke, neke misli koje su ispisane na tim platnima. Ovaj put sam se bavio u stvari onom prazninom koju smo dobrim delom ovde zatekli, sa onim stvarima, pojmovima, sa svim onim što po meni nedostaje, a vidi se da postoji neka vrsta praznine. Tako da se jedna od mojih slika zove Težina vakuuma i ja mislim da taj naslov sam govori za sebe. Druga slika govori zapravo o tome kako na istu onu tačku ne možemo da se vratimo na koju smo bili pre par godina ili u neko doba ali to ne znači da ne može da se popuni ta praznina”, ispričao je on.
Šandor Šlajf je na koloniju stigao iz Novog Sada i on je takođe prvi put u Svetim Arhangelima.
Kaže da jako uživa i da je ovde duhovnost na prvom mestu.
“Jako uživam što sam tu, ljudi su jako prijatni, i drugari koji su tu. Jako se lepo osećamo zajedno, nema nikakvih ekscesa kao što zna da bude na kolonijama, tako da je ovde duhovnost na prvom mestu”, kaže Šlajf za Radio Goraždevac.
On je na ovoj koloniji naslikao delo “Anđeo kruniše Simonidu” za koje ga je, kako on kaže, motivisala freska Simonide iz manastira Gračanice.
“Pre nego što sam došao, počeo sam malo da čitam na internetu o tim istorijskim elementima manastira i o samom Kosovu, i tako da se malo više upoznam. To mi je nekako najviše privuklo pažnju. To je u Gračanici ta freska i zato mi je nekako bio cilj da napravim tu scenu”, dodao je on.
Šandor je takođe imao i svoju poruku iz Prizrena za sve koji mogu da ga čuju,
“Umetnost je najvažnija u životu zato što bez umetnosti čovek nije čovek. Ti manastiri su naša umetnost, i to treba da sačuvamo po svaku cenu, jer bez umetnosti je čovek kao prazna ljuštura”, poručio je Šandor.
Ivan Galjak je umetnik iz Zubinog Potoka i on je po prvi put učesnik ove likovne kolonije.
Kaže da ova kolonija za njega ima poseban značaj, kao i za njegovo slikarstvo. Takođe dodaje da je prelepa i jedinstvena zato što se dešava u manastiru Svetih Arhangela.
“Prezadovoljan sam samom sazivu kolonije i broj kolega koji se odazvao ove godine je sasvim korektan i odličan za druženje, za slikanje. S obzirom na to da slikam neke motive u vezi sa crkvom, za kopiju fresaka, za fragmente i detalje iz manastira i crkava, ova kolonija ima poseban značaj za moje slikarstvo. Tematika se baš dosta slaže sa tim, a prelepa je i jedinstvena za mene zato što se dešava baš u Dušanovim konacima u manastiru Svetih Arhangela”, rekao je Ivan.
Pokrovitelji kolonije su Kancelarija za Kosovo i Metohiju, kao i ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, uz blagoslov i podršku Eparhije raško-prizrenske.
Izložba radova sa ove kolonije biće održana u Prizrenu i Gračanici.
Likovna kolonija “Jesen u Prizrenu” privodi se kraju. Na koloniji, u organizaciji Doma kulture Gračanica i Galerije umetnosti Priština, učestvovalo je sedmoro umetnika iz različitih krajeva.
