U proteklih 14 meseci, Udruženje novinara Srbije na Kosovu evidentiralo je 31 slučaj onemogućavanja rada novinara na terenu, fizičkih napada, pretnji ili pritisaka na medije, podaci su izneti na današnjoj tribini koju je povodom Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima organizovalo ovo udruženje.
Predsednica UNS-a na Kosovu Ivana Vanovac istakla je da se od ukupnog broja, čak 18 odnosi na ometanje novinara u obavljanju posla što uljučuje i onemogućavanje izveštavanja zbog nedostatka prevoda na srpski jezik. U osam slučajeva radi se o fizičkom napadu na novinare, a evidentirana su i tri slučaja pritiska i dva slučaja pretnji novinarima.
„Važno je na današnji dan pomenuti da mi i dalje tragamo za našim kolegama nestalim na Kosovu i Metohiji u periodu od 1998. do 2005. godine. Sudbina njih 17-oro i dalje je nerasvetljena. Istrage su obustavljene 2013. godine kada je Euleks utvrdio da nema dovoljno dokaza da bi se slučajevi dalje istraživali. Pre Euleksa, istragu je vodio Unmik. I jedni i drugi su se pokazali impotentnim u situaciji u kojoj je valjalo pronaći odgovorne za nestanak tolikih medijskih radnika“ rekla je Vanovac.
Dodala je da je dužnost medijskih radnika da angažuju svu silu kojom raspolažu kako bi naterali nadležne pravosudne organe – bilo one koje je posredstvom svojih misija konstituisala međunarodna zajednica, bilo one koji funkcionišu u okviru kosovskog sistema, da ponovo pokrenu istragu, pronađu nestale medijske radnike i utvrde ko je odgovoran za njihov nestanak.
„Njih je sedamnaestoro. Nikada ne smemo da zaboravimo da bilo ko od nas može biti osamnaesti. Onog momenta kada budemo zagrebli po nekoj istini koja može da zasmeta nekim strukturama, postoji realna opasnost da nam se desi nešto slično. Da bismo to sprečili, mi moramo da insistiramo na pokretanju istraga, na rasvetljavanju njihovih sudbina. Svaki put kada otćutimo na pomilovanje zločina, mi šaljemo poruku da je sasvim u redu i sasvim legitimno napasti jednog medijskog radnika, jer nema razloga da se plašite da će vas iko ikada pozvati na odgovornost, procesuirati a kamo li sankcionisati za to zlodelo“ rekala je Vanovac.
Glavna i odgovorna urednica Radija Kosovska Mitrovica Maja Fićović, ujedno doktorand na Odseku mediji i komunikacija na Fakultetu političkih nauka beogradskog Univerziteta, na tribini je iznela rezultate svog istraživanja na temu bezbednosti novinara, koji pokazuju da je u svega pet dana nakon nemira u Zvečanu 29. maja 2023. godine, evidentirano čak 20 napada na novinarske ekipe.
„Tokom istraživanja o tome koliko su novinari bili bezbedni u periodu od 26. maja kada su održani prvi protesti u Zvečanu, do kraja juna, učestvovalo je deset novinarki. Konstatovano je da uslovi nisu bili idealni za izveštavanje, čak da su bili pogoršani nakon više hapšenja koja su se dogodila na severu Kosova. Tada su građani prema predstavnicima medija, reagovali negativno i nasilno, smatrajući da njihovi snimci i fotografije koje objavljuju doprinose identifikaciji osumnjičenih lica“, navela je Fićović.
Da je tako, potvrdila je i Daniela Tomašević, glavna i odgovorna urednica Radija Kontakt Plus koja je takođe svih tih kriznih dana, bila na terenu.
„U periodu o kome pričamo, novinari su bili višestruko ugroženi. Posebno bih izdvojila 26. maj, 29. maj i 13. jun. Na prvom mestu, bili su fizički ugroženi. Novinari na terenu nisu imali adekvatnu opremu koju iziskuje krizna situacija – nisu imali gas-maske, pancire, šlemove… Bili smo sami prepušteni sebi“ ističe Tomašević i napominje da su novinari 29. maja u Zvečanu tražili pomoć od bezbednosnih struktura, kako međunarodnih tako i kosovskih, ali da oni nisu bili u mogućnosti da je pruže.
Drugi apekt ugroženosti je prema rečima Tomaševićeve, antagonizam građanstva.
„Novinari su tih dana bili označeni kao neprijatelji građana. Morali smo da budemo obazrivi i da se branimo na više nivoa, a zapravo, mi smo samo bili na terenu. Izdvojila bih i 13. jun (dan hapšenja Miluna Milenković prim. red.), kada je novinarima bilo zabranjeno snimanje. Novinari možda nisu zabeležili te događaje, nisu imali kamere, ali su svakako izveštavali sa terena. I tada su bili među građanima“ napominje Tomašević.
Fićović naglašava da se tih dana netrpeljivost prema medijima, sa terena slila i na društvene mreže gde su novinari nazivani pogrdnim imenima dok je njihov rad komentarisan negativno.
Novinari su bili izloženi verbalnom nasilju, ali uprkos visokom riziku, ostali su na terenu .
Važno je istaći, napominje Fićović, oslanjajući se na rezultate svog istraživanja, da novinari u velikom broju slučajeva napade na svoj profesionalni ali i fizički integritet nisu prijavljivali jer kako napominju, nemaju poverenja u kosovske bezbednosne institucije.
„Razlozi za to su i loša iskustva iz prošlosti, neprofesionalni rad odgovornih za procesuiranje napada. Novinari su uvereni da u istrazi ne bi došlo do nekih većih rezulatata“ navodi Fićović.
Politička klima u mnogome određuje odnos prema novinarima. Zaoštravanje političkog govora na višim instancama, prema njenim rečima, jača pritisak na novinare i od strane građana ali i od strane urednika u redakcijama za koje rade.
Tomašević dodaje da je nedostatak jasnog stava međunarodne zajednice, uticajnih političkih subjekata kao i javnih ličnosti čije mišljenje nešto znači, u tom trenutku pogoršalo stanje, te da bi nedvosmislena osuda nasilja nad novinarima u tim trenucima bila od velike koristi.
Naknadno, osude su stizale pojedinačno sa tih instanci, ali deluje da je bilo kasno. Jedino su novinarska udružanja, prema kazivanju učesnika tribine, reagovala odmah, dok su se svi ostali, uključujući čak i organizacije civilnog društva, sa osudama oglašavali, reklo bi se, nakon višednevnog premišljanja i vaganja.
Rešenje za poboljšanje položaja novinara i njihove bezbednosti uopšte, kreće od lokalnog nivoa, smatra Tomašević.
„To mora da krene od uticajnih ličnosti, političara i tako redom do centralnog nivoa. Čitavu ovu atmosferu antagonizma prema novinarima, stvaraju upravo političari. Onda tu dolazi i međunarodna zajednica. Ona najpre može finansijski da podrži novinare, ali svakako da je svaka osuda dobrodošla. U prvom redu tu je OEBS, ali i svi drugi međunarodni akteri koji su prisutni na Kosovu“ poručila je Tomašević.
Napominje, da uprkos veoma teškim i rizičnim uslovima, novinarske ekipe koje na Kosovu izveštavaju na srpskom jeziku su tokom prethodnog perioda odradile odličan posao. Pozvala je sve koji žele da dobiju prave i proverene informacije o dešavanjima na ovom području, treba da se oslanjaju na lokalne medije.
Zaključak bi, prema rečima Fićovićeve, bio da izveštavanje tokom kriznih situacija zaista povlači ozbiljne rizike, da su novinari na terenu neopremljeni i nezaštićeni, da nemaju poverenja u pravosudni sistem, te da nema izgleda da će se situacija u skorije vreme poboljšati.
