Petog novembra je tačno godinu dana otkako su Srbi na severu napustili sve institucije kosovskog sistema, uključujući policiju i pravosuđe.
U decembru 2022.nakon hapšenja Srbina zbog navodnog organizovanja napada na prostorije CIK-a na severu Kosova, Srbi su odgovorili barikadama i blokadom puteva. Nakon sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, uklanjaju ih 29.decembra prošle godine.
Kosovo je raspisalo lokalne izbore za april 2023, ali su ih Srbi bojkotovali.
Albanski gradonačelnici su uz nekoliko desetina glasova preuzeli vlast u ovim opštinama, a u zgrade ušli 26. maja uz asistenciju specijalne jedinice policije. Usledili su protesti Srba, sukob sa KFOR-om, mnogo povređenih i nova hapšenja. Tenzije su pojačane kada su uhapšena tri kosovska policajca, za koje je zvanični Beograd saopštio da su se nalazili na više od jednog kilometra u dubini teritorije Srbije. Tužilaštvo u Kraljevu sumnjiči ih za nedozvoljenu proizvodnju, držanje, nošenje i promet oružja i ekspolozivnih materija.
Kosovo je odgovorilo zabranom uvoza srpske robe. Policajci pušteni da se brane sa slobode i vraćeni na Kosovo, srpska roba i dalje na Kosovo ne može. Poslednji u nizu incidenata koji su podigli tenzije na relaciji Beograda i Prištine je sukob u Banjskoj, u kom su poginuli kosovski policajac i trojica Srba. Ovi događaji su najkraći rezime dešavanja na području severa Kosova u proteklih 12 meseci o kojima su mediji opširno izveštavali, dok su se građani umorni ućutali.
Neke specifičnosti zbog višegodišnje izloženosti njima, za građane na Kosovu su postale normalnost. Neke su se pojavile relativno skoro. Da Srbi na Kosovu mogu mnogo da trpe, saglasan je i politikolog Ognjen Gogić.
“Kod mnogih ljudi sam čuo taj stav da su oni svoj na svome da tu imaju svoje kuće, stanove da rade i da ne žele da idu da budu negde stranci makar to bila i centralna Srbija. Čujem komentare ljudi pa mi smo prošli svašta, nekako se naučio narod tu da trpi, ti pritisci, ta dešavanja koja bi u nekim drugim okolnostima neke druge naterali da popuštaju, kod Srba na Kosovu, pa i na severu ne dovodi do toga u toj meri. Ljudi su se navikli da žive tako što trpe razne stvari, očekujući da će to prestati ili da neće prestati, ali da će naučiti da se sa tim nose” .
Međutim, napominje da ima i onih koji su odlučili da napuste Kosovo usled konstantne krize.
“Poslednjih dana je bilo reči koliko se Srba iselilo. To je teško izmeriti, jer mi ne znamo ni koliko Srba ima tu, pa ne možemo da kažemo koliko je otišlo i koliko se smanjilo” smatra Gogić navodeći da je težak trenutak u kom se živi, ali da je podjednako teška i slika budućnosti.
Dodaje i da je sever Kosova poslednjih godinu do dve dana bio poligon za odmeravanje snaga odluka Prištine, te da je poslužio i Beogradu i Prištini da se prave krize, urušavaju sporazumi.
Ovo donekle može i opravdati činjenicu da građani ne žele da javno govore o svojim strahovima, problemima, brigama. Nerado staju pred kamere i mikrofone, često su im novinari “krivi” , dok s druge strane novinari žele da od njih čuju koji su to problemi koje su platili novcem, stresom, svojim dostojanstvom.
Srbi sa Kosova poseduju pasoše koje izdaje Koordinaciona uprava i koji za razliku od ostalih pasoša koje izdaje Srbija ne podležu viznoj liberalizaciji. Građani po njih odlaze u Beograd, gde im se izdaje putni dokument i gde moraju otići najmanje dva puta, kada predaju i kada podižu pasoš. Kada su putovanja u pitanju, isto važi i za lične karte, vozačke saobraćajne dozvole. Zavisno od lokacije izmeštene policijske uprave sa Kosova taj put može biti do Raške, Kraljeva, Niša. Nephodna je dobra organizacija, odsustvo sa posla, škola, fakulteta.
Apoteke koje rade u okviru sistema Republike Srbije su bez lekova više godina, dok se građani snalaze kako mogu i umeju. Neki su se već i navikli, pa odlaze do najbližih apoteka u Srbiji, dok se neki odlučuju da kupe u privatnim. Troškovi rastu, pa ako ne platite lekove, platite putne troškove i obrnuto. Najnovijom zabranom uvoza iz Srbije na Kosovo situacija je sve alarmantnija. Bolničke apoteke su prazne, pacijenti moraju sami sve da kupe, a dr Dragiša Milović kaže da se obavljaju samo hitne operacije u Kliničko bolničkom centru Kosovska Mitrovica.
Proizvoda na koje su građani navikli na policama prodavnica skoro da i nema. Građani kažu da plaćaju najskuplju prehrambenu robu. Štampe nema. Od kraja maja, na Kosovo ne ulaze novine srpskih izdavača. To je najevidentnije kršenje prava na slobodu informisanja i pravo građana na slobodu izbora izvora iz kojih će se informisati. Ne stižu ni knjige, ni udžbenici. Nema poštanskih pošiljki. Odlukom kosovske vlade o zabrani ulaska srpske robe, obuhvaćeni su i poštanski paketi. Prelazi Jarinje i Brnjak su bili zavoreni nekoliko sedmica posle dešavanja u Banjskoj, što je dodatno otežalo život na severu Kosova.
I dok međunarodni posrednici u dijalogu Beograda i Prištine traže što hitnije ispunjavanje obaveza koje su preuzele obe strane sporazumima i dogovorima iz prethodnog perioda, građani su sve zabrinutiji i sve umorniji. Gogić kaže da su se Beograd i Priština nemilosrdno obračunavali pre svega u kontekstu pregovora koji se u Briselu vode, ne vodeći računa da se na kraju dovodi do potpunog pogoršavanja života. “Kod Prištine je to možda željeno, kod Beograda bi trebalo da bude neželjeni efekat. Na kraju je suma takva da sever postaje nemoguć za život”.
Srpska lista je nakon bojkota lokalnih izbora u aprilu, 13. oktobra saopštila da je spremna da učestvuje na izborima, dok je stav zvanične Prištine da izbori mogu biti raspisani samo na osnovu peticije za smenu gradonačelnika. Sporazumi, odluke, rokovi, međusobne osude i prebacivanje odgovornosti. A gde su ljudi ?
Politikolog Ognjen Gogić navodi da iako je verbalno izražena spremnost sa obe strane da su na severu potrebni novi izbori, da se nije mnogo odmaklo i smatra da da kada bi se to i desilo stvari se ne bi lako vratile u pređašnje stanje. “Mislim da je naneta šteta toliko velika i toliko duboka kriza da bi povratak u institucije lokalne samoouprave bio korak, koji neće sam po sebi mnogo promeniti, jer su stvari otiše predaleko”.
Navodi da nikada nije imao utisak da Srbi na severu previše očekuju od tih opština i da ih previše shvataju ozviljno, jer postoje privremeni organi, te da je značajniji bio rad policije i pravosuđa. “Na svu ovu krizu i muku postoji veliko razmeštanje specijalne policije koje stvara ljudima osećaj da su pod okupacijom, da žive pod policijskom upravom. I nema razgovora o tome da se popuni taj vakuum kroz povratak Srba u policiju ili kroz veću ulogu međunarodne zajednice, mislim na Kfor i Euleks, što bi omogućilo da se ipak smanji to prisustvo specijalne policije”.
Gogić smatra da je to značajnije za svakodnevni život ljudi u odnosu na opštine za koje kaže da ne zna ni kako su funkcionisale ni kad su postojale i da posle godinu dana nema utisak da će doći do popunjavanja “institucionalnih rupa” i da ljudi jedino mogu da se nadaju da neće izbijati nasilni incidenti. “Da je time možda nakon Banjske stavljena tačka na takve pokušaje, ali to je najviše što se može očekivati. Povratak u neku normalnu organizaciju života ne deluje kao da je na vidiku” navodi.
