Ovog oktobra, svetski dan mentalnog zdravlja obeležaen je pod sloganom „Mentalno zdravlje je univerzalno ljudsko pravo“. Ako nešto, čak i za potrebe slogana, kategorizujemo kao ljudsko pravo, to sugeriše da nam da ono u nekom trenutku, na neki način može biti ugroženo.
Mentalno zdravlje strada kada okolnosti pod kojima se naša svakodnevica odvija, ne pružaju zadovoljenje osnovnih ljudskih potreba, kada smo pod velikim, ponekad i neizdrživim pritiskom, kada trpimo neku vrstu nasilja i kada je sve to propraćeno osećajem nemoći i nezaštićenosti, koje ukoliko se situacije ne promeni, vode ka beznađu.
Mentalno zdravlje jeste ljudsko pravo i suštinska ljudska potreba, smatraju i psiholozi.
“Kao što je univerzalno ljudsko pravo, takođe je i osnovna ljudska potreba. Postoje i druge potrebe, a to su potreba za fizičkom i psihološkom sigurnošću, zatim zaštita od spoljne opasnosti i zaštita integriteta. Kao i potreba za pripadanjem drustvu” kaže za Radio Kosovska Mitrovica psiholog Đurđica Kazić.
“Tu bih i uvrstila pravo na život i pravo na slobodu, te kada su ova navedena prava i potrebe ugrožene, usko je povezano sa ugrožavanjem mentalnog zdravlja kao univerzalnog ljudskog prava. O svim ovim potrebama i pravima treba voditi računa, a kada se ove osnovne potrebe uskraćuju onda se i osnovna prava čoveka krše” dodaje.
Medicina uči da je ženski organizam prirodno kocipiran tako da na mesečnom nivou prolazi kroz više promena hormonalnog statusa. Samim tim, taj sofisticirani mehanizam je takođe sklon tome da se poremeti usled kontinuirane izloženosti stresogenim faktorima.
“Disbalans u funkcionisanju odredjenih hormona može da utiče na pojavu simptoma koji mogu da liče na simptome anksioznosti” ukazuje psiholog.
Kada se na to doda stresna svakodnevica, naročito izražena na području severa Kosova u poslednjih godinu dana, postavlja se pitanje kako se izboriti sa tolikim opterećenjem i sačuvati hormonski balans, uravnoteženo ponašanje i veru da će se stvari poboljšati.
“Stresovi kao deo svakodnevnice jesu okidači, a posebno kada je u pitanju kontekst u kome se nalazimo, jer sve to ima efekat na naše psihofizičko zdravlje. Kada se nalazimo u stresnim situacijama, važno je da brinemo kako o svom zdravlju, tako i o zdravlju svojih bližnjih. Nema univerzalnog načina na koji se borimo sa stresovima i pritiscima, ima načina koji nekom više ili manje odgovaraju. Za svakog individualno briga o sebi je različita, ali svakako da fizička aktivnost, kvalitetan san i izbalansirana ishrana će učiniti da se osećamo bolje. Kulturološki smo okruženi društvenim stresovima te je zato za one kojima je potrebna podrška važno da je i potraže. Sa druge strane, oni koji primećuju da je podrška potrebna nekome u njihovoj blizini, trebalo bi da na istu i upute” kaže Kazić.
Kao i uvek u kriznim situacijama, kada se na naše već postojeće lične muke, navale kolektivni, društveni problemi koji ozbiljno naruše sigurnost i komfor svakodnevice, pojačava se i porodično nasilje. Kazić napominje da se na nasilje mora reagovsati i potražiti način da se zaštitimo.
“Sa druge strane, dgovornost društva je u tome da omogući praktičnije metode za zaštitu i pružanje podrške žrtvama” napominje Kazić i podseća da nasilje bilo koje vrste, ruinira naš integritet i najbrži je put do narušavanja mentalnog zdravlja.
Ovaj medijski sadržaj, Radio Kosovska Mitrovica realizuje u saradnji sa Populacionim fondom Ujedinjenih nacija (UNFPA).
