Fotomonografija “Manastir Gračanica na razglednicama i fotografijama 1878-2021. godine” direktora Arhiva Kosova i Metohije istoričara Marka Markovića predstavljena je večeras u Domu kulture “Gračanica”.
Ovu fotomonografiju koja sadrži 310 fotografija i razglednica Milutinove zadužbine priredili su Arhiv Kosova i Metohije i Galerija Doma kulture, a u njoj se mogu videti zabeleženi trenuci iz života ovog kraja, proslave, posete znamenitih ličnosti.
Ideju za stvaranje ove monografije autor je dobio u godini obeležavanja jubileja manastira, sedam vekova od izgradnje i smrti njegovog ktitora Kralja Milutina.
“Došao sam na ideju da najpre prikupim stare razglednice i fotografije sa motivom manastira Gračanica. Da budem iskren, uvek kada bi nešto čitao u literaturi i naiđem na neku staru razglednicu i fotografiju zaista bi mi uvek zavređivala pažnju i tako sam se dao na neki istraživački rad. Najpre sam istraživao lične i porodične fondove po Arhivu Kosova i Metohije, potom me je put odveo u Arhiv Srbije, Arhiv Jugoslavije, potom u najeminentnije muzejske ustanove naše države – Istorijski muzej Srbije, Etnografski i Narodni muzej u Beogradu, zatim sam tražio pogodan materijal i u Narodnoj biblioteci Srbije koja u svojim fotodokumentima baštini izuzetnu građu vezanu za ovu Milutinovu zadužbinu”, kazao je Marković.
Dok je istraživao Marković je, kako sam kaže, uvideo da ima mnogo više materijala, dovoljnog da se napravi nešto više od izložbe. “U nastajanju fotomonografije veliki doprinos dali su i privatni kolekcionari. Ja ću najpre pomenuti gospodina Nebojšu Pančića, to je čovek koji poseduje najveću kolekciju razglednica i fotografija sa motivom crkava i manastira u našoj državi, ima ih preko 20 hiljada. Naravno, treba pomenuti i privatne kolekcionare sa naših prostora Aleksandra Čolica i Radmilu Vulićević”, istakao je autor.
Predgovor za fotomonografiju napisao je zamenik rektora Prizrenske Bogoslovije jeromonah Isidor Jagodić.
“Gračanica nije gotov proizvod, Gračanica je proces jer ona ima svoju važnost i svoju vrednost u onome što se ispod njenih kupola dešava, a ne u onome “kako su lepi paperjasti njeni lukovi ili kako je fina opeka, ili kako su lepo isklesali kamen”. To je sve značajno i važno, ali je mnogo važnije ono što se ispod toga dešava i naravno taj sakralni prostor ima za cilj da uvek malo čoveka podigne ka gore, odnosno iako je on od zemlje, kao što pravimo opeke, da ga malo podigne i da mu perspektivu onome čemu da teži. To je taj stalni proces. Verujem da u samoj monografiji, ako sada bacite pogled na ove fotografije, videćete da je stalno neki proces u toku. Nešto se tu dešava”, kaže otac Isidor.
Dodao je da je, iako se u fotomonografiji i na njenoj večerašnjoj promociji govori o istoriji Gračanice, “Gračanica za nas budućnost”.
“Ona jeste izuzetan temelj za našu budućnost jer u istoj toj Gračanici prizvani smo da se i mi oblikujemo, da od jednog grumena zemlje postane zlato. Ako baš hoćete, imamo mogućnost i snagu alhemičara”, kaže otac Isdor.
Istoričar Nemanja Dimitrijević je rekao da je značaj fotomonografije u tome što je priređivač uspeo da prikupi veliki broj fotografija, razglednica i novinskih članaka koji govore ne samo o manastiru, već i o životu u samom mestu Gračanica.
“Ono što je važno da se naglasi jeste značaj fotografija i razglednica kao i novinskih članaka. Fotografija je prvorazredni istorijski izvor, razglednica spada pod kategoriju “B”, fotografija je istorijsko svedočanstvo o događaju, fotografija nam pruža jedno istorijsko oživljavanje događaja, fotografija je posrednik između nas i tog događaja, fotografija je prvorazredni istorijski izvor”, kazao je Dimitrijević naglasivši da je prva fotografija napravljena 1878. godine.
Nakon objavljivanja ove fotomonografije, Arhiv Kosova i Metohije nastavlja svoju izdavačku delatnost. Direktor ove ustanove Marko Marković najavio je izdavanje edicije pod nazivom “Gradovi Kosova i Metohije”.
