Poslanici Evropskog parlamenta usvojili su većinom glasova “Rezoluciju Evropskog parlamenta o nedavnim dešavanjima u dijalogu Srbija–Kosovo”. Evropski parlamentarci pozivaju na uvođenje mera protiv Srbije, ciljanih sankcija protiv pojedinaca odgovornih za sukob u Banjskoj i zamrzavanje fondova, ako istraga dokaže direktnu povezanost Beograda sa događajima u Banjskoj od 24. septembra.
Evropski parlament je većinom glasova na sednici u Strazburu usvojio rezoluciju koja poziva na uvođenje mera protiv Srbije, ciljane sankcije protiv pojedinaca odgovornih za sukob u Banjskoj i zamrzavanje IPA fondova, ako istraga dokaže direktnu povezanost Beograda sa događajima od 24. septembra.
U tekstu rezolucije o stanju dijaloga Beograda i Prištine, Evropski parlament najstrože osuđuje “kukavički teroristički napad na pripadnike kosovske policije od strane dobro organizovane srpske paramilitarne grupe u Banjskoj” i poziva sve zemlje koje to nisu učinile da osude napad.
Rezolucija iza koje je stalo pet najvećih političkih grupa, uključujući evropske narodnjake, socijaliste i socijaldemokrate, liberale i zelene, poziva Beograd i Prištinu da ne preduzimaju nikakve jednostrane akcije koje mogu da ugroze mir i stabilnost regiona i da aktivno rade na mirnom razrešenju sporova, kroz dijalog pod okriljem EU.
Parlament poziva Komisiju i Savet EU da uvedu mere protiv Vlade Srbije ako istraga utvrdi da je srpska država bila direktno uključena u napad u Banjskoj, u nasilne napade na severu Kosova u maju ove godine ili ako srpske vlasti ne sarađuju u istrazi. U tom slučaju, kako je navedeno, Evropska komisija treba da zamrzne finansiranje iz IPA pretpristupnih fondova.
Parlamentarci pozivaju zemlje članice da uvedu ciljane restriktivne mere, uključujući zamrzavanje imovine i zabranu putovanja protiv “aktera na severu Kosova i lidera organizovanih kriminalnih grupa, po ugledu na sankcije koje su SAD uvele protiv Milana Radoičića”.
Poslanici traže da istraga utvrdi činjenice o napadu i pozivaju Prištinu da objavi sve dokaze. Od međunarodnih institucija i Euleksa Evropski parlament traži da razmotre dokaze, a od Srbije da “u potpunosti sarađuje sa istragom i privede pravdi odgovorne za napad koji borave u Srbiji, u skladu sa zakonom, uključujući i njihovo izručenje”.
“Pozivamo KFOR da stalno nadgleda sever Kosova”
Parlament poziva Srbiju da prestane sa ponavljanjem “obrasca eskalacije”, da povuče sve isturene vojne baze u blizini administrativne linije i vojnu opremu, uključujući protivvazuduhoplovne sisteme i tešku artiljeriju, kao i da “ne pruža podršku terorističkim formacijama na severu Kosova”.
“Agresivni vojni potezi zajedno sa radikalizovanom političkim porukama predstavljaju opasnu politiku vlade prema Kosovu i zapadnim partnerima”, navodi parlament.
Poslanici pozivaju KFOR da uspostavi plan za sprečavanje eskalacije na severu Kosova i pozdravljaju jačanje trupa i borbene opreme ove misije.
“Pozivamo KFOR da stalno nadgleda sever Kosova kako bi svaki pokušaj paravojnog upada ili napada bio otkriven u ranoj fazi. Zemlje članice treba da ojačaju snage Euleksa, posebno na severu Kosova”, piše u Rezoluciji.
Rezolucija primećuje da je Srbija proglasila dan žalosti za sve žrtve incidenta i “duboko žali što su poginuli teroristi bili predstavljeni kao heroji i borci za Srbe”, što, kako kažu, utiče na podizanje političkih tenzija u regionu.
Evropski parlament žali i što je “sud u Beogradu odbio zahtev tužilaštva za pritvor Milana Radoičića, zbog mogućnosti bekstva, imajući u vidu da je priznao odgovornost za organizovanje napada u Banjskoj”.
Poslanici osuđuju način na koji su vlasti u Beogradu tretirale napade u Banjskoj i, kako navode, “veličanje, podršku i blag stav prema počiniocima napada”.
Parlamentarci traže odgovarajuću istragu svih etnički motivisanih napada na Kosovu, uključujući napade na Bistričkom mostu i Štrpcu na pravoslavno Badnje veče.
“Napad u Banjskoj ne treba da bude izgovor za skretanje pažnje sa dijaloga”
Evropski parlament poziva EU da ojača svoju ulogu posrednika u dijalogu i da predloži novi, inovativni i uravnoteženi pristup u posredovanju, “kako bi se izašlo iz sadašnje blokade”.
Od visokog predstavnika Borelja i specijalnog predstavnika Lajčaka poslanici traže da proaktivno nastave dijalog i da izveste parlament najkasnije do kraja godine o angažmanu i doprinosu Beograda i Prištine.
Evropski parlament poziva Beograd i Prištinu na angažman u dijalogu “u dobroj veri, u duhu kompromisa kako bi se postigao sveobuhvatni pravno obavezujući sporazum o normalizaciji, zasnovan na principu međusobnog priznanja”.
Rezolucija traži od dve strane da u potpunosti primene sporazum iz Brisela i Ohrida o putu ka normalizaciji i ističe žaljenje što Srbija nije potpisala ove sporazume.
“Napad u Banjskoj ne treba da bude izgovor za skretanje pažnje sa dijaloga o normalizaciji”, navedeno je u rezoluciji, uz napomenu da Srbija treba da učini napor kako bi povratila kredibilitet u dijalogu, posle, kako piše, štetne uloge koju je imala u događajima od 24. septembra.
“Priština da formira ZSO, Srbi da učestvuju na izborima”
Evropski parlament poziva Prištinu da “bez odlaganja formira Zajednicu opština sa srpskom većinom (ZSO), u skladu sa Briselskim sporazumom iz 2013 i 2015. godine, ustavom Kosova i presudom kosovskog Ustavnog suda”.
Naglašeno je i da je od ključne važnosti održavanje prevremenih lokalnih izbora u četiri opštine na severu Kosova. Pozivaju se vlasti da osiguraju puno učešće svih političkih partija na slobodnim i demokratskim izborima.
“Srbija treba da javno podrži učešće kosovskih Srba na izborima, nakon što je Srpska lista već najavila da će učestvovati bezuslovno”, piše u rezoluciji.
Evropski parlament “žali zbog negativnih mera EU uvedenih protiv Kosova” i poziva na njihovo ukidanje što pre. Komisija i Savet pozvani su da “nastave kontakte sa kosovskim premijerom i predsednicom i da do kraja godine predstave mapu puta za integraciju Kosova”.
Parlamentarci su izrazili zabrinutost zbog, kako navode, “destabilizujućeg delovanja srpskih vlasti pod vođstvom predsednika Aleksandra Vučića”, izražavajući “podršku građanima Srbije u borbi za evropsku, demokratsku budućnost.
“Žalimo što su neke politike rukovodstva Srbije prepreka za želje građana Srbije za ostvarivanje evropske budućnosti”, piše u Rezoluciji.
“Beograd da se suzdrži od pogrdnog jezika o pregovaračkom procesu”
Evropski parlament je pozvao Evropsku komisiju da deluje kao “pošten posrednik u procesu normalizacije” i da izbegava “bilo kakvu politiku popuštanja” prema Srbiji.
“Izražavamo zabrinutost zbog nedostatka glasnih kritika od strane Komisije, uprkos neusklađenosti zemlje sa sankcijama EU protiv Rusije, kontinuiranim i čestim sastancima na visokom nivou sa ruskim vlastima, demokratskom nazadovanju zemlje i nedostatku napretka u reformama u vezi sa EU i uprkos destabilizujućem efektu srpske politike i za ceo region”, piše u rezoluciji.
Parlament je pozvao srpske vlasti da se suzdrže od upotrebe “pogrdnog jezika o pregovaračkom procesu uz posredovanje EU, politikama EU na Zapadnom Balkanu i procesu proširenja”, a srpske medije da izbegnu “govor mržnje prema Kosovarima i širenja laži o etničkom čišćenju i pogromima na Kosovu, za šta nema dokaza”.
Evropski parlament nema ovlašćenja za odluke o sankcijama, spoljnoj politici i proširenju EU, ali usvojene rezolucije odražavaju politički stav jedne od tri glavne institucije Unije i upućuju se kao preporuka Evropskoj komisiji i državama članicama.
Rezolucija će biti upućena Evropskoj komisiji i Savetu EU, državama članicama, misijama Euleksa i KFOR-a na Kosovu i Metohiji.
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik izjavio je da Rezolucija EP o dešavanjima na KiM, koja je danas usvojena u Evropskom parlamentu, nije samo poruka za jednu stranu, već da šalje poruku da prošlost mora da se prevaziđe kako se ne bi ponovila i da se u njoj ističe podjednaka odgovornost Beograda i Prištine.
“Rezolucija sa jedne strane poručuje šta treba da uradi srpska strana, Beograd, i to je glavna poruka, ali isto tako očekujemo da Priština pokaže ozbiljnu posvećenost dijalogu, pregovorima, pitanjima na koja se odnosi dijalog poput osnivanja ZSO, smanjivanja tenzija, sprovođenja pune istrage o svim nasilnim incidentima uključujući i napade na Srbe, kao što je onaj na Badnje veče ove godine. To sve piše u rezoluciji i to je važno”, rekao je Bilčik za Tanjug.
On je rekao da se u Rezoluciji pominje i jasna poruka u vezi mera, za koje kaže da će se razmatrati ili uvoditi nakon završene pune istrage i samo ako se pojasni šta se dogodilo u Banjskoj.
“Zato nam trebaju činjenice. Imamo i jasne poruke o eskalaciji sa svih strana i to je veoma važno2, rekao je Bilčik. On naglašava da nije bio srećan u početku zbog donošenja Rezolucije jer se dešava u veoma osetljivom trenutku.
Naglašava da je poziv predsednika Srbije Aleksandra Vučića kosovskim Srbima da izađu na izbore i odluka Srpske liste da se vrate izborima veoma važan momenat.
“Svi moraju da odrade svoj deo posla da se vratimo ka pomirenju i dijalogu. Potreban nam je mir na Zapadnom Balkanu, napredak na evropskom putu Zapadnog Balkana i mislim da je i to poruka jasno istaknuta u ovoj Rezoluciji”, rekao je on.
Dodaje i da bi tekst Rezolucije trebalo pažljivo pročitati, jer su u njemu pored kritičkih i političkih poruka i poruke “između redova”, a da je jedna od njih da je potrebno razumevanje za to što se dogodilo u banjskoj 24. septembra. “Banjska 24. septembra se vidi kao nešto što je promenilo igru, dijalog i dinamiku, kao i razumevanje kompleksnosti problema i glavna poruka jeste da su nam potrebne ‘činjenice, činjenice i činjenice’, potpuna istraga, kredibilna istraga i pravda u vezi slučaja u Banjskoj kada je došlo do smrti kosovskog policajca, ali i svih ubijenih u Banjskoj”, rekao je Bilčik.
Prema njegovim rečima, potrebno je da se sazna šta se tačno dogodilo u Banjskoj, zašto su ti ljudi bili tamo i o kakvoj se operaciji radilo, šta su bile namere.
“Mislim da smo mi našu lekciju naučili, odnosno da su odnosi Beograda i Prištine pod izuzetnom tenzijom, da to povlači za sobom posledice za ljude koji su tamo bili, kao i za nedozvoljene operacije, ilegalnu trgovinu, ilegalnu razmenu dobara, ilegalno kretanje ljudi i mislim da to treba da se zaustavi”, kaže on.
Zaključuje da je potrebno bolje razumeti i utvrditi sve činjenice potpune istrage u Banjskoj, ali naglašava i da je dijalog važan i da obe strane moraju da se vrate dijalogu.
