Eparhija raško – prizrenska oglasila se danas povodom jučerašnjeg članka, objavljenog na portalu Koha.net, pod nazivom “Ministarstvo kulture u verifikaciji neovlašćenih intervencija u manastiru Banjska“, a u kome stoji da Eparhija navodno vrši obnovu manastira Banjska bez odobrenja vlasti u Prištini.
Iz Eparhije, ovim povodom detaljno objašnjavaju da je vladika Teodosije, 11. oktobra, zvanično dobio pismo kosovskog ministra kulture Hajrula Čekua u kome ovo ministarstvo nudi eparhiji da izvrši procenu štete, nastale na manastiru 24. septembra, te da istu sanira. Pismo je eparhiji stiglo 11. oktobra, iako ga je manastir na društvenoj mreži X objavio još 6. oktobra.
„Pre nego što je bilo moguće da se uputi odgovor na pismo ministra, 12. oktobra pojavile su se nove optužbe Ministarstva kulture na portalu KOHA. Tu se navodi da Eparhija raško-prizrenska navodno vrši obnovu manastira Banjske bez odobrenja vlasti u Prištini. Stoga Eparhija ima obavezu da se u vezi svih ovih pitanja ponovo obrati javnosti jer očigledno ne postoji njihovs iskrena spremnost na saradnju i normalnu komunikaciju“ stoji u nastavku saopštenja.
„Budući da šteta u manastiru Banjska 24. septembra nije pričinjena na hramu i u istorijskom delu manastira, već je reč o polomljenoj metalnoj kapiji, koja je novijeg porekla, kao i oštećenjima na objektu gostinskog konaka van glavnog kompleksa manastira, što zahteva bravarske i stolarske radove, smatramo za potrebno da obavestimo javnost da je Eparhija raško-prizrenska već sakupila potrebna novčana sredstva za ove popravke, zahvaljujući donaciji Fondacije manastira Hilandara i da će šteta ubrzo biti sanirana. Zaštita verskih objekata i spomenika kulture je od velikog značaja, posebno za našu Crkvu, koja ove objekte koristi kao živa bogoslužbena mesta. Zato je krajnje je neodgovorno optuživati Crkvu, koja ulaže ogromne napore da sačuva svoju baštinu od rušenja i skrnavljenja na Kosovu i Metohiji u poslednje 24 godine, da se navodno neodgovorno odnosi prema onome što predstavlja temelj našeg identiteta i opstanka u atmosferi kontinuirane etničke diskriminacije“ objašnjavaju iz eparhije.
U daljem tekstu, iz Eparhije raško – prizrenske podsećaju da je pitanje zaštite objekata SPC na Kosovu i Metohiji, posebno razmatrano i definisano Ahtisarijevim Aneksom 5, koji je vlada Kosova svojevremeno prihvatila sa obavezom da ove odredbe uključi u novi Zakon o kulturnom nasleđu.
„Kao što poznato, u Aneksu 5 Ahtisaarijevog plana stoji da SPC „ima puno pravo upravljanja svojom imovinom, rekonstrukcijom i pristupa svojim objektima“ (Aneks 5, tačka 1.5). Ovaj dokument nikada nije ukinut i stavljen van snage, jer je upravo na osnovu spremnosti Prištine da prihvati odredbe Ahtisarijevog plana, Kosovo u međuvremenu priznao jedan broj država. Nažalost svedoci smo kontinuiranih napora vlasti u Prištini da se sve što je preostalo iz ovog Aneksa 5 ovog dokumenta i jednim delom ušlo u zakonodavstvo Kosova, ukine ili reinterpretira“ navodi se u saopštenju.
Međutim, kako navode iz eparhije, takav zakon do danas nije donet.
„Zakon o zaštiti kulturne baštine, koji je predviđen Ahtisarijevim planom da bude donesen u skladu sa principima Aneksa 5, još nije ni pripremljen, niti usvojen od strane Skupštine Kosova u skladu sa preuzetim obavezama i postojećim procedurama za zakone posebne osetljivosti. O ovom problemu je nekoliko godina raspravljano i na Savetu za implementaciju specijalnih zaštićenih zona. Ovaj Savet se nije sastajao već tri godine jer je sadašnja kosovska vlada jednostrano odbacila dogovor iz novembra 2020. god. u vezi problema tranzitnog puta pored manastira Visoki Dečani, iako je isti usvojen i potpisan od strane EU, OEBS-a, dva kosovska ministra prethodne vlade, SPC, KFOR-a i gradonačelnika Dečana. Nepoštovanje donesenih odluka i sporazuma od strane kosovske vlade je ključni razlog zašto ovaj Savet i dalje ne funkcioniše“.
Iz eparhije predlažu da se i ovakva pitanja rešavaju u kontekstu dijaloga u Briselu.
„Stoga smatramo da je neophodno da se pitanja, kao što je šteta u manastiru Banjska, rešavaju u kontekstu dijaloga u Briselu koji, između ostalog, predviđa formalizaciju statusa Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji, a ne sa pozicija autoriteta i pretnji, dok vlada istovremeno otvoreno krši zakon o specijalnim zaštićenim zonama i odluku Ustavnog suda Kosova u vezi zemlje manastira Visoki Dečani, koja se ne izvršava već sedam godina i koju sadašnja vlada Kosova potpuno ignoriše“.
U nastavku teksta, iz eparhije podsećaju na sva oštećenja koje su svetinje SPC na Kosovu pretrpele tokom prethodne 24 godine i o poteškoćama sa kojima su se sretali tokom dosadašnjih pokušaja da oštećene hramove i manastire obnove.
Na kraju se navodi da je SPC uvek bila otvorena za dijalog.
„Srpska Pravoslavna crkva nikada nije bila zatvorena za dijalog, ali smatramo da dijalog mora biti zasnovan na makar minimalnom stepenu poverenja i da se moraju što pre rešiti gorepomenuta pitanja, koja su mnogo urgentnija i tiču se vladavine prava i zakona, kao i fundamentalnih verskih sloboda“ zaključuje se u saopštenju.
