Statistika oboljevanja od karcinoma dojke u srpskim sredinama na Kosovu, prati statitiku u centralnoj Srbiji, a to znači da je taj broj u porastu, podaci su Zavoda za javno zdravlje Kosovska Mitrovica.
Povodom oktobra – meseca borbe protiv raka dojke, epidemiolog dr Desanka Novaković iznosi podatak da je specifična uzrasna stopa oboljevanja, sada pomerena na 40 godina, što sugeriše da se karcinom dojke sve češće registruje kod mlađih žena, koje su još uvek reproduktivno aktivne. Prema poslednjim podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, i stopa smrtnosti je u porastu i kod mlađih pacijentkinja, starosti 45 godina. Najveća smrtnost se ipak beleži u periodu od 64. do 70. godine.
Napominje da nažalost, kod karcinoma dojke, primarna prevencija nije preterano efikasna, ali zato sekundarna ume da pravi razliku između života i smrti.
„Sekundarna prevencija podrazumeva preventivne preglede. Mladim devojkama savetuje se samopregled dojki, jednom mesečno i to 10. dana menstrualnog ciklusa. Kasnije se uključuje i ultrazvučni pregled dojki, a nakon 45. godine pa do 69, obavezna je mamografija“ kaže dr Novaković.
Mitrovački KBC nema mamograf, ali, ukoliko vaš ginekolog, tj. odnedavno hirurg proceni da vam je potreban mamografski pregled, uputiće vas na KBC Priština u Gračanici. Tamošnji mamograf je dostupan za sve pacijente iz srpskih sredina, kaže dr Novaković.
Statistika je deprimirajuća. U Srbiji je u prošloj godini od karcinoma dojke obolelo oko 4.500 žena. Umrlo je njih 1.766. Na lestvici evropskih zemalja, Srbija je po broju obolelih na sredini, ali je po broju umrlih od raka dojke ubedljivo prva.
To, kažu lekari, može da se promeni. Neverovatno je koliko veliku ulogu ima otkrivanje bolesti na vreme.
„Za izlečenje je presudno otkriti bolest na vreme. Kada se bolest otkrije u ranoj fazi, stopa izlečenja je 90%. Dakle preventivni samopregledi u mladosti, potom ultrazvučni pregled u periodu reproduktivne aktivnosti, a onda nakon 45, vreme je za prvu mamografiju. Od 50. pa naviše, poželjno je raditi mamografiju jednom u dve godne. Ako imate osećaj nelagodnosti, bolove i iscedak iz bradavice ili bilo kakve subjektivne tegobe, glavom bez obzira se javite lekaru radi pregleda“ apeluje dr Novaković.
Posebnu pažnju zavrđuju žene sa tzv. pozitivnom porodičnom anamnezom, kod kojih je kancer dijagnostikovan u bliskom porodičnom okruženju – baba, majka, tetke, sestre…
„Pozitivna porodična anamneza, tj. pacijentkinje koje u porodičnom okruženju imaju krvne srodnike sa dijagnostikovanim kancerom dojke, već sa 30 godina bi trebalo da posetite lekara i obavezno odrade ultrazvučni pregled“ napominje naša sagovornica.
Nije novost da su preventivni pregledi premisa držanja bolesti pod kontrolom, pa automatski i dugovečnosti. Ipak, naše sugrađanke u većini slučajeva se oglušuju o ovaj dobronamerni savet.
“Ne idem…. Znam da je glupo i neodgovorno, ali ne idem. Sama uradim samopregled. Za sada nikada ništa sumnjivo nisam osetila ili napipala, mada znam da lekari kažu da je ponekad i kasno kada sami napipate, da je tada bolest već poodmakla. Moraću da se nateram” kaže naša sugrađanka Jelena Kovačević.
Studentkinja Milena Milić je ipak nešto agilnija.
“Išla sam na ultrazvučni pregled jednom. Imamo Studentsku polikliniku i nagovorila me je drugarica koja studira medicinu. Trudiću se da to postane moja dobra navika”.
Nije skupo, nije komplikovano, nije bolno i ne traži puno vremena. Trebalo bi da redovni pregledi dojki postanu i naša dobra navika.
Ovaj medijski sadržaj realizovan je uz podršku Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA) na Kosovu.
